bole noge da umreš
nekome pet kilometara nije ništa a meni je postalo Zadatak
što bi rekli ovi što prose, vaše malo nečije je mnogo
eto pa bi mogli da mi donirate pet po pet kilometara
svakog dana neko sledeći
pa da imam deset
ili u danu odmora da imam barem pet
jutros sam opet otrčao peticu, nakon malo kraće šetnje sa psima
tmurno i vetrovito
obukao sa malo toplije ali rame mi se opet ukočilo
taman pred pregled!
kao i prošli put, jeste da su mi rekli od 10-11 ali kada sam u 10:40 predao knjižicu, kažu - doktorka dolazi u 11
i tu se setim da je isto tako bilo
ali sam zaboravio
upalio instagram i gledao neke žene kako se boksuju u ringu
tojest ono sa rukama i nogama, MMA
drvlje i kamenje, stručno rečeno
rekoh doktorki koliko sam se ukočio
i kako je mojoj tašti kada se srokala, njen stari kolega pre 20 godina rekao "što si kačila zavese, kačila si"
tu smo se smejali, ja ispričao još par viceva, ona zaboravila sve o čemu smo pričali pa smo morali ispočetka, koji gel koje kapsule kakva terapija, kada kontrola
trčanje:
opet me zatezalo iza kolena
malo popustilo nakon kilometra ali nije da mi je bilo ugodno
prosek 6'09"/km
dakle otkako sam krenuo sa trčanjem, imao sam 5-5-0-5-0-5km
s tim da je prvih 5 bilo 9x550m, drugih 5 u cugu, trećih 5 po kiši, četvrtih 5km po severnom vetru
sada ostaje da vidim da li ću sutra opet moći da nalepim pet na pet ili ću morati da odmorim, već prema tome da li će da boli malo ili mnogo
Nema komentara:
Objavi komentar