odjednom nekako blješti
i uopšte oduvek sam prilagođavao osvetljenje gde god sam imao mogućnost
telefon naravno, kada vidim usred noći da Lola uključi svoj da proveri prognozu a osvetljenje na max, pomislim da će osepeti
čak mi je i na garminu podešeno na jako slabo noću, tek koliko je potrebno da pogledam koliko je ostalo do svanuća i da brže napipam gornji levi ćošak ako hitno moram da upalim led lampicu (komarac emergency)
sinoć je pljuštalo, noćas prestalo i jutros oko 5 krenulo nanovo
rekoh idem na trčanje, što sam juče odmarao - odmarao sam, ne bi valjalo ni da mi se osladi lenčarenje pod izgovorom bolova u zadnjim ložama
čak sam (juče) u jednom navratu osetio i jako slab bol u kvadricepsima, koliko god 2x5km bili spori i tromi, ipak je to 5000 doskoka po jednoj butini
iliti po bataku :-)
zašto je bora đorđević pevao
"Kada ja dobru žensku vidim
ja se uopšte ne postidim.
Priđem i kažem: Biću kratak,
ženska, imaš strahovit batak!"
kada je butina ustvari karabatak, a listovi su bataci
ako mi ne verujete, eno kupite pile u Lidlu pa analizirajte
na slici levo pile iz Lidla, na slici desno Mojmira Pastorčić u polučučnju
na slici levo pile iz Lidla, na slici desno Mojmira Pastorčić u polučučnju
elem, posle doručka sam pola sata resetovao xiaomi mesh sistem sa tri satelita, dok nisam skontao u čemu je problem, i to me je donekle mentalno iscrplo
ako poluteški nervni slom možemo ugurati u ladicu sa oznakom "donekle"
nakon toga mi se učinilo da je kiša malo popustila i prešla u rosulju
uzeo majicu koja je za pranje (zašto zbog pola sata kaskanja isprljati nešto čisto, rukovođenje resursima mi je oduvek bila jaka strana) i biciklističke, da mi klasičan šorc ne bi landrao oko karabataka
preko toga pet minuta birao šuškavac, opet tražio ima li neki da nije skoro opran, pa uzeo onaj koji mi najbolje stoji
i naravno pogrešan
jer to je onaj wind stopper koji često nosim sa sobom "da mi se nađe" no već posle 200 metara sam shvatio da pada sasvim solidna kiša i da su mi podlaktice skroz mokre jer je kroz njega sve prošlo kao kroz papir
mrzelo me da se vraćam, tačnije, povratak na presvlačenje nakon samo par minuta, doživeo bih kao lični poraz i nokdaun krhkog ega
pa sam otrpeo, jelte
krugove oko tržnog centra putem za dostavu u obliku slova П, povremeno sam pravio sa unutrašnje strane lokala, gde je parking, pa sam tako dosta vremena trčao ispod nadstrešnice
i ispalo je trčanje uzduž i popreko TC
no svejedno, u odnosu na prva dva trčanja, različito je bilo - kiša, bare, odeća, i možda glavno: nisam nosio steznik za rame
to je ionako neka elastična obloga koja ništa pošteno ni ne steže pa više ima svrhu pomoćnih točkića nakon što si već naučio da voziš bicikl, a obzirom da je PLAN bio da trčim oko tržnog centra gde nemam nikakva preskakanja naskakanja i slično, rekoh nema potrebe da ga džabe stavljam, jer ću svakako trčati desne krugove (u smeru kazaljke) pa ako se negde i okliznem u krivini, doček će biti na zdravu ruku
ako dupe ne sleti prvo
no naravno, niko nije pao kada se temeljno pripremao za pad, pa nisam ni ja
pada se kada dupe to lično poželi
5.01 km brzinom bliskoj brzini zvuka (6'17''/km), i dugim koracima poput skokova kengura (96cm), verovatno jer sam pažljivo birao put kroz baruštine i svaki put šljapio gde je najdublje
Nema komentara:
Objavi komentar