rekoh, da nisam promašio bolnicu?
neke nove sestre-tehničari, neka braća-tehničarke, no srećom svi prijatni i druželjubivi.
za razliku od one (samo jedne) koja se pobunila kada sam iz jedne prostorije krenuo u drugu kroz vrata koja ih spaja, a koja su uvek širom otvorena da bolesnici ne bi morali da idu u krug, i povikala za mnom NE MOŽETE TUDA DA PROĐETE, MORATE OKOLO.
samo sam joj pokazao onaj vojnički pozdrav šakom do obrve kao nekom gestapo oficiru.
na stujama je nešto crklo pa su deset puta pokušavali da me povežu no nikako da krene da bridi, pa smo u silnim pokušajima dočekali da neka žena prekoputa mene završi svojih deset minuta pa sam seo na njeno mesto.
to me je lančano pomerilo pa sam čekao na svim ostalim "spravama".
na kraju - kinezi terapija
kažem onom Zajebantu da sam se mučio preko vikenda zbog bolova i da mi je (to sam izmislio) fizijatrica koju sam (navodno) sreo na hodniku rekla da je jako prerano za istezanje na onim merdevinama i da će to možda biti potrebno tek na proleće.
na šta će Zajebant zabrinuto - e baš si morao to da joj kažeš?
na šta sam ga pak smirio (jer je ionako sve bilo izmišljeno u cilju da ga prepadnem) - ma nisam ja pominjao da ste mi vas dvojica rekli da se istežem, rekao sam da sam ja to samoinicijativno pokušao
na šta je pak on odahnuo, ali će ubuduće biti malo zahvalniji, finiji, i manje me zajebavati :-)
Nema komentara:
Objavi komentar