ponedjeljak, 28. veljače 2022.

uzbuđenje

evo opet je neko vredan i željan akcije u 06:23 već bio na mobitelu ili kompjuteru i pokušao da se prijavi u moj fb nalog koji nije moj fb nalog već neki bezveze koji uopšte ne koristim, jedino po čemu je moj je što se tu prijavljuje preko mog emaila koji imaju svi koji su se ikada prijavljivali na trke ili pregledali spisak prijava ili neki grupni mejl vezan za maratone itd.
i sad neka dokona navičina ukucava taj mejl i pokušava razne lozinke, pretpostavljam tipa salemaratonac ili saleblogoje kao da bih ja ikada upotrebio takvu lozinku a ne neku tipa za$t0newo1imsne9, mislim smešno.
jednom sam čitao kako trećina svih lozinki u americi može iz nekoliko pokušaja da se pogodi menjajući lovegod ili godlove ili lovejesus, to je tek zabavno. pa probaš iznova, što bi rekli, ja nisam robot, pa opet. kakav ispunjen život, wow.

nego evo ovako stoje stvari.
juče sam imao dva sata na raspolaganju a nisam hteo da trčim dva sata jer bih malo juče a malo danas, pa sam pretrčao 13km plus pešačenje uz neke strme livade i oko 150m nadmorske, da bi mi prosek trčanja bio nizbrdo i malo lakši, za početak.
i tako sam stigao do 84km ovog meseca i danas MORAM pretrčati 16km pa kud puklo da puklo, jer sam rešen da upišem stotku.
eventualno da namerno pretrčim 15 da bi bilo 99 kao u lidlu ili metrou, ili da pretrčim 17 i nateram na stokeca, taman da me zovu stojadin.

taman ću imati par sati fore na tom trčanju da razmišljam zašto mi korona kao tema nije dosadila ni posle dve godine a razoružavanje ukrajine od strane rusije mi se smučilo za 4 dana.
dobra je to fora, svi bi da ratuju s rusijom a niko ne sme, pa kao ajd da poturimo ukrajinu.
kao kad gledaš mma mečeve, neka se oni biju a nama ne pada na pamet ništa jače da zapnemo šakama osim da prinesemo kokice ustima.

nedjelja, 27. veljače 2022.

počelo je, počelo!

nakon nula pa dva 
pa nula pa nula pa nula 
pa jedan pa nula pa nula, 
juče sam pretrčao PET KILOMETARA!
još sam se obukao kao za šetnju pa mi je na trčanju bilo pretoplo, tako je to kad nemaš redovnost pa od tjedna do tjedna zaboraviš ono rutinsko šta se nosi na +2, na +6, na +9, na +13...
to je dakle dramatično povećanje u odnosu na prethod

eto dokle sam stigao, na pola reči sam upalio excel da pogledam o prethodnih KOLIKO dana se radilo kako slabo ili nikako trčim.
onda sam primetio da nemam upisano zadnjih 3-4 dana, pa sam gledao po garminu kuda sam sve lutao pa sam to sve redovno zaveo, i vratio se ovde a da nisam proverio to što je trebalo.
alchajmer u najavi, šta u najavi, u peaku.

izgleda da me trčeći žar držao samo prvih osam dana februara, TAKO EXCEL KAŽE, i dalje odatle ga praktično nije ni bilo, ali sam biciklom prošao zaista diljem lepe naše, te mogu biti zadovoljan načinom na koji sam proživeo taj kraj-koji-nije-kraj zime.

elem:
to je dakle dramatično povećanje u odnosu na prethodni period jer sam u prvih devet dana februara pretrčao 58km, u drugih devet dana 00km, a evo u trećih devet dana imam 13km do jutros, pa ću još nešto malo renovirati jutros i onda užina i opet na trčanje, moram oboriti rekord treće trećine mjeseca nakon 6+2+5 od čega ništa uzbrdo nego pola nizbrdo + pola ravnog.

subota, 26. veljače 2022.

zalutala interkontinentalna raketa pogodila Mrčajevce

šta sam drugo mogao da uradim 16 dana pred državno u polumaratonu, nego da sednem na mtb i odvozam se tri i po sata.
imao sam i dva rekorda, jedan spust mi je opet ispao KOM jer očigledno nikad niko nije smeo da uđe u poluslepu krivinu brže, čak ni dok je asfalt bio podnošljiv, a sad kroz ove rupčage naročito nisu neke šanse da se obaraju rekordi.
no ja ga znam napamet plus koristim vreme dok korov nije olistao pa se barem drugi deo završne šikane dobro vidi.
drugi od dva spusta sam uspeo da završim na 4/4 mestu jer sam na pola stao da slikam planine i da to stavljam u fejzbuk stori, pa tako trojica imaju oko tri minuta a ja desetak. 
mislim da i tu imam puno bolje vreme na nekoj od starih Stravâ ali me mrzi da prekopavam gpx arhive u kompjuteru.

NE MRZI ME!
ali samo delimično.
setio sam se da imam i međurezultat.
pa sam filtrirao i došao do samo 33 aktivnosti (?) i nekim čudom prvo otvorio upravo tu, pa sam joj vratio na vidljivost everyone.
stari rekord je bio 1'08'', ja sam prošlog leta imao 1'03'', juče 1'07'' i to je bio rekord noćas, a evo sada sam dodao i tu vožnju gde sam se spustio za 1'05''.
sećam se da sam tada pomislio kako sam se uopšte ikada spustio za 1'03'', a onda sam se setio da sam nakon tih 1'03'' napisao "mora ovo ispod minut", kako sam to zamišljao nije mi jasno ako je i za to trebala maksimalna od 68 km/h po rndavom asfaltu dok ti iz uzane krivine svakog časa može izleteti neki auto.
možda probam s kacigom :-)

i tako je prošao i taj dan...
stoti put sam iskoristio "poslednji lep dan februara", što jes jes bilo je sunčano i plus 15-ak s tim da je severac taj osećaj spuštao do smrzavanja na nekim mestima, pred kraj sam preko trake za čelo navukao buffić pa sam vožnju završio tako sa zimskom kapičicom.
od danas pa nadalje imam dve nedelje za trčanje pa pomoz bože.

petak, 25. veljače 2022.

op op op oppppp

I evo gaaaaaa!!!!!!!!
Stigao klupski mejl:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Raspis za Prvenstvo Srbije u polumaratonu je dosao!
Krusevacki polumaraton 13.3.
Ko zeli da ga prijavimo da se javi do 4.3.
Prijavljujete se preko sajta svakako
(Ukoliko ne zelite majicu i paket ne treba da placate startninu)
Klub prijavljuje na obrascu najkasnije do 5.3.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dakle lekarski negde u prva tri dana marta, i pravac na trku.
Hej, na trku.
Mislim, NA TRKU, BURAZERU!
Ahahahahaahaha koja će to smešna trka biti.
Već otvaram kladionicu,
Sale 1h40 vs. Sale 1h50 vs. Sale 1h59 vs. Sale DNF, kuku koliko opcija!
Ovo postaje ozbiljno.
Ovo me plaši, drugovi moji...
Moram se probuditi iz zimskog sna.
Moram do kraja februara stići do 100km trčanja!
Čekaj, ja nakon toga nemam ceo mesec za trčanje, samo dva tjedna.
Leleeeeee.
Jenom 100/100, jednom 10*300, dve cik-cak tempo dužine, 
pri čemu mi je Dužina 20km (!) a cik cak verovatno promene 500/500m
jer drukčije uopšte ni ne umem da pretrčim toliko.
I još dva fartlekića, u prevodu brdska trčkaranja,
pa će i ovo pobrojano biti previše za samo dvadesetak dana.

četvrtak, 24. veljače 2022.

ovo nije linoleum, ovo je topli pod

tako je rekla prodavačica a imalo mi je isti značaj kao nije šija nego vrat i nije tempo nego juriš.
jutros sam preklečao par sati mereći i isecajući taj pod, uz dosta geometrije, srećom sam imao desetku iz iste.
naime ta prostorija je iz neke nadgradnje čudnih majstora još čudnijih ideja, pa je tako severni zid dugačak 370, južni 360, što na bi bio veliki problem da su ostali uglovi pravi osim jednog, ALI, istočni zid je 394 dok je zapadni 391cm, i u barem dva ugla postoji završetak u obliku polumeseca kao da je jedan od zidova trbušast, da ne kažem konkavan.
na taj problem se nadovezao drugi da uopšte nigde u ovolikom dvorištu nemamo 4x4 metra ravnog prostora, trava ne dolazi u obzir, obližnji parking je prljav, a u svakoj sobi postoji po jedan orman ili nešto što nema gde da se pomeri i tako smo završili sa sobom u kojoj može da se raščisti 450x330 ili prostorom ispred garaže istih dimenzija.


onda sam virtuelno podelio taj pod na dva dela, jedan 200 i drugi 170cm širine, izmerio sve preostale stranice i dijagonale, i onda smo sve to preslikali na pola po pola tog linoleuma.
(btw najbolji linoleum koji sam ikada kupio je bio onaj za letnjikovac i poreklom iz italije je naravno morao da se zove marmoleum pošto navodno ima neke nijanse mermera, koje nema)
trebalo je na kraju još sve to opseći i preneti u prostoriju koja se renovira, i odoše dva sata klečanja.
obično se uvek negde na pola posla setim kako to treba slikati, sada još uz ove društ. mreže postane zanimljivo kada ti iskoči podsećanje pa za pet godina kažeš jao gle na današnji dan smo merili onaj frankenštajnski šalabaster od krivoleuma.
sada pak stešnjen između posla (srećom na poslu nema posla pa mogu da masiram kolena) i sanitarnog pregleda koji su premestili sa jutra na popodne (kakve to veze ima sa koronom živo me zanima) pa treba smisliti neki juriš za posle užine, koji bi se završio oko 15:30, ili ostaviti activitije za posle toga, negde oko 16, hmm, to mi se manje svidŽa.

treba i da odem da vratim ovaj honor watch a lola nek se drnda sa svojim huvejem još koji dan, mada ću joj preporučiti da ga nosi na desnoj ruci, a na levoj svoj suunto jer njega ne moram da spajam na kompjuter, on se sync automatski. sad se setih da u nekoj fijoci stoji i Polar narukvica, treba je staviti na punjač ako joj baterija nije večno umrla nakon par godina nekorišćenja, još jedan hmm. štaviše trebalo bi to prodati, to bi bilo najbolje ali nisam te sreće.

ne rekoh juče da sam imao dve vožnje od kojih sam prvu snimio samo do jednog podvožnjaka punog vode i blata, tu sam stisnuo pause da mi ne uđe u prosek i zaboravio da otpustim i tako sam od celih 35km snimio samo 6km do prvog semafora :-/
što znači da sam uz onaj juriš popodne nakupio 50-ak km, to već nije bačen dan.
ne bih ni išao dvaput nego me iznerviralo sunce koje se pojavilo nakon sivog dana sa čak malo kapljucanja i jakim vetrom, prosto mi je trebala neka topla nadoknada.

srijeda, 23. veljače 2022.

zbud lunjenog

ajde da mi neko protumači ovo:


znači bukvalno smo u metar-dva razmaka išli istom putanjom, nosili satove koji nemaju gugl plej podršku tojest vezu sa stravom, pa je svako morao da zasebno skine svoj fajl u komp, i da ga "podigne" na stravu.
MISLIM JA NEEEEEMAM STRAVU, NEGO NA MOBACHU UPALIM INTERNET PA TAMO IMAM STRAVU, ALI NEEEEEEEMAAAAAAM STRAVU, MISLIM KAO APP!!!!
i onda meni ispadne 80 metara kraća staza (?), što i nije toliko važno, nego njoj ispadne 30m više uspona, E TO MI JE ITEKAKO VAŽNO :-( 
pa nije mi skakala po glavi i preskakala me kao konopac.
neću sad da pišem o kojim se satovima radi jer smo ih dobili na nekoliko dana kao izložbene uzorke za testiranje, a ja ću svoj da vratim već sutra jer dugmići nisu na istom mestu kao na garminu i već me zaboleo mozak.
verovatno bi sve bilo super sa nekim samsunzima ali trenutno furamo neke huveje koji nemaju gugl, a bez gugla nemaš ni stravu, i onda sve mora polukružno da se svrši.
doduše igrom slučaja vreme (total tajm) nam se poklopilo u sekundu, iako ona ima auto-pauzu uključenu a ja sam na semaforima stiskao stop pa start, znači pa-pa-paranoja, le-le-lepa moja.

utorak, 22. veljače 2022.

palindrom-mordnilap

brate kako su čeljad zapjenila na to što se 2202 2022 piše isto i straga i odostraga, ovo je nezapamćeno.
mislim da ni pre 20 ni 40 ni 60 godina nikad nikog nije toliko zanimala matematika, ali ako ćemo pošteno, nikog ne zanima ni danas, nego samo traže ideje i inspiraciju kako da dođu do lajkova, PA MAKAR I PREKO MATEMATIKE.
viđu ironije.
danas sam polupokušao da se poluvratim polutrčanju, i donekle mi je uspelo.
bila je to, nakon još pola dana renoviranja, neka mlaka realizacija plana ajd malo da potrčim pa da hajknem pa da potrčnem da da pohajknem, i mic po mic nije baš propalo kao što uvek propadne.
u trenucima hajkovanja sam pokušavao da napravim neki plan za ostatak života.
voziti ili trčati.
što budem stariji, biću sve slabiji.
a ne bih da guram biciklu uzbrdo.
tako da bi mi najpametnije bilo da sledećih desetak godina života što više usmerim ka bicikli, da obiđem što više, jer što mi je, to mi je, iliti to mi je što mi je. 
posle toga će doći ukočeni vrat i ukočena leđa i kad pred semafor više ne možeš da se dovoljno okreneš da vidiš ide li ti ko otpozadi, bez previše rizika, bolje je da što pre shvatiš da si upravo ti taj rizik za saobraćaj.
a nakon toga, sa 90 i 110 godina, možeš bezbrižno trčkarati parkovima, hajkovati brdašcima, ako i umreš negde na pola puta samo ćeš postati hrana ježevima i krticama, i svi zadovoljni.
tako da, otprilike je to neki Plan.
još ovu godinu eventualno na neki treking ili nešto neobavezno, i kad sledeće godine uđem u M60, svaka čast svima koji veruju da je dostojanstveno pojavljivati se na takmičenjima u tim godinama, ali meni je to zaista smešno.
pa ni sa 4 godine nisam išao na maratone, nisam išao ni u vrtić, nego me čuvala baba.
zašto je jedna krajnost podrazumevajuća, a drugoj pomeramo granice?
dokle kompleksi idu, ima li nekog zastarevanja?
masters protiv vremena, to je poput ovog crvenog na dubrovačkom mostu danas, koji je negde krenuo skroz levom trakom.
vidiš li ovaj znak 60 u dnu desno, ne vidiš?
 pa da, jer ideš kontra trakom.



ponedjeljak, 21. veljače 2022.

novi svetski rekord u troskoku

skočio sam dva puta po pedalj prema napred i treći put pola metra nazad i postigao sam negativan rezultat od -5cm što je rekord za ginisa jer niko još nije skočio toliko da dođe sebi iza leđa - jedino objašnjenje je da sam troskokom preskočio 40+ hiljada kilometara i da mi je zafalilo 5cm da napravim pun krug oko zemlje. 
no toga se baš ne sećam.
kao što se jedva sećam poslednjih trčanja.
bio je neki upit na fejsu kaže opišite svoje trčanje naslovom poznatog filma, napisao sam Memento.
moram da pogledam u garmina ili stravu koju nemam ili excel da bih se setio koliko i gde sam trčao, i moram da pogledam slike sa trčanja ako sam slučajno zakačio vrh patike da bih i njoj dodao kilometražu, to je isto kao i onaj iz Mementa dok lista svoje papiriće i pregledava tetovaže.

najavili su kišu pa me sutra možda malo popusti alergija.
nakon treninga nisam pio pivo jer se uveče održava projekcija nekog filma koji nadam se nije baš skroz za decu, mada sumnjivo zvuči, nešto o pričama pasa lutalica kojima glasove pozajmljuju poznati glumci.
tek od tog pozajmljivanja glasova mi se povraćalo na prvi pogled ali give piece a chance.
to je kad ti na promociji nekakvog bureka kažu, ajd bar probaj parčence.
ili nakon sedam dana burek dijete, give pizza a chance.

elem danas je bio dan za popravni, pošto sam neopravdano nepokušao da namažem neki normalan trening no pobegao u rikaveri, a pa eto nadoknadio sam.
dva i po sata po poprilično grbavom terenu, išao sam onim 29'' mtb-om sa BIG točkovima i nisam brinuo za loš asfalt u drugom delu vožnje, a išao bih i duže nego se opasno nakomračilo, plus je svakako kiša bila u najavi.

umor od 4 sata renoviranja sam oprao jakom crnom kafom i mogu vam saopštiti rezlutate istraživanja na uzorku od komada jedan, u kašičici mljevene kave ima najmanje duplo više kofeina nego u onoj tableti iz prodavnice suplemenata na kojoj piše 200mg.
što znači da ili kašičica kafe, onako navršena do maksimuma, ima 400mg, ili tablete imaju po 50mg ako ne i manje.
radije ću da verujem u ovo drugo.
postoji i način da se potvrdi teorija a to je da popiješ 3 tablete X 200mg pa ako ni to ne deluje, onda si pobedio, a ako nekoliko sati vidiš duplo i puls ti je 120 samo od stajanja ili lagane šetnje, onda se istraživanje mora ponoviti na većem uzorku.

nedjelja, 20. veljače 2022.

u kojem smo znaku???


nisam guglao zodijake, i sad ne znam gde sam...
...

"18.februar 17:43 Sunce ulazi u Ribe"

sunac ti žarki, ja već dva dana nisam u toku.
dakle mi smo u ribnjaku.
to je kao ono kad se neka laka ženska slika u nekoj odeći iz koje sve ispada, da izvinete, pa onda u opisu napišu "puko akvarijum"
u prevodu, ispala ribica (!)
a nikad nisam znao zašto se ribica zove ribica, 
da li što eventualno kad je obrijana može ličiti na ribicu, 
ili jer, kad se par dana ne plakne, miriše kao ribica, 
mrtva i onako ostavljena na doku da joj unutrašnjost truli.
pa dobije taj specifični miris, poput prženih girica.
baš smo mi simpatično podneblje sa ovakvom koncepcijom mirišljavosti.
tako sam jednom na mejling listi pitao kolegu biciklistu koji se na brevetu požalio na nesnosan smrad iz ribljih restorana, da nije zapravo vozio iza grupe ženskih mastersica.
rekoh, kad si već gurao nos, ne možeš se žaliti na vonjić, jelte.

prefarbao dva i po zida, pa otišao bičikletom malo uzvodno, 
pa trčao par kilometara pa garmin reko da mu je bakterija prazna,
pa uključio malecki fani mobitelček i na kraju čak uspeo da snimim
poslednji kilomerar nizbrdo.
strava oće neće kolje se sa jeftinim mobachem kao dva pevca u kafezu.
mislim da sam ovih dana pronašao idealno savršen mobach za stravu i sve ostalo, fali još jedna malecka sitnica a to je da ga iz kataloga i izloga prebacim u svoj džepić.

kad rekoh džepić i vonjić, znate li šta je komić?
to vam je ono kad imate selo tačka kom, e pa onda može i seoce tačkica komić:



subota, 19. veljače 2022.

srušila se javna kuća u Novom Marofu, više povređenih

među njima i autor ovog bloga na kojeg je pala nadstrešnica pod koju se sklonio od kiše jer mu je bicikla bila tek oprana, a u prostorijama se našao sasvim slučajno baš u trenutku kada je ušao da zamoli za wifi šifru i da se raspita pružaju li i usluge masaže jer oseća hronični bol u nogama.

jutros sam završio kompletno oslikavanje zidova najmanje sobe s tim da sam odustao od ideje da nacrtam freske pa sam samo sve zidove prefarbao u žuto, i to u onu jaku žutu. sanjati ćemo žuto, pevali su Gustafi.
i to sam završio i došlo je podne i marenda i tu sam stajao pola sata neodlučan šta da radim.
pokazivalo je +18, verovatno je realnije +17 kao što su kompjuteri i telefoni tvrdili, uz nešto vetra osećaj bi bio 15-16 što još uvek znači da je moglo da se vozi u kratkim gaćama, mislim na cestovnjak ili mtb. 

nisam imao dobar osećaj koliko sam umoran od radova, nekako sam bio pokočen i krut.
možda je to bio pravi trenutak pravog dana prave godine da sebe upitam da li sam još uvek sportista, ili barem sportista-rekreativac, a ne samo rekreativac.
naime u neka stara vremena se nije ni postavljalo pitanje da li sam umoran, prosto sedneš na biciklu i odeš na trening pa ako ti baš ne ide onda malo više trpiš i mučiš se ali svakako ga ne izbegneš sasvim.

eto to je valjda ta razlika između zadovoljnog i nezadovoljnog.
da li si se usudio, da li si rizikovao, da li si pokušao.
doduše i prognoza se završavala sa apokaliptičnih +3 u poslednjem svetlom satu pred mrak, e pa sad dokle otići i koliko ostati, jer vetar, nisko sunce i hladovina, +13, to je zemlja i nebo naspram sunčanih +17 u podne, pa me je i to malo pokolebalo.
opet, i par sati dobrog treninga je uvek pobeđivalo ceo dan rikaverija.
odvozaj 60km do daske pa se posle šetkaj do mile volje.
ali eto, zatečen tim osečajem natečenih i tromih nogu, seo sam na city bike, odvozao 25km niz vetar do nekih 400m nadmorske, tu malo uspešačio preko brda i provukao se kroz baruštine, pa se sa druge strane polukružno vratio prema gradu i prema vetru, za nešto manje od ukupnih 50km.
i tu se vraćam na isto pitanje, biti zadovoljan jer je izlet prošao skroz ok i jer je dan bio lep, ili biti nezadovoljan jer je možda moglo nešto bolje ili više?

petak, 18. veljače 2022.

u Bugojnu vatra progutala tri mercedesa

dan odmora ili poluodmora ili naprosto dan
dinar po dinar sitnina
kamen po kamen kamenjar
dan po dan polusezona
ponekad pomislim kako sam imao pauze od 6 i 8 nedelja od trčanja, zbog bolesti ili povrede mada češće povrede, pa se vraćao pa ništa strašno, maltene nastavim di sam stao
onda pogledam koliko dana nisam trčao pa me uhvati panika, ne da li ću biti sporiji jer sam ionako i ranije uglavnom trčkarao i od toga uvek mogu brže, nego imam neki neopisivo glup osećaj da ću ZABORAVITI da trčim.
kao da ću izaći na ulicu i stajati na trotoaru i kažem nogama ajmo dečki gas a noge kažu mi smo znate zaboravile da trčimo, umemo samo na hajk i na bajk.
ovaj put sam umesto bajk pa hajk (utorak i sreda) imao bajk pa bajk (četvrtak i petak) s tim da je četvrtak bio trening a petak РЕЦОВЕРИ od par sati naokolo hranjenja dva legla napuštenih štenaca, jednima smo pravili i kućicu od kartona i najlona.
čak i taj recovery je ispao 35km što sa onih 64 od juče ispadne skoro stotka, a recimo kada sam išao 84 pa sutradan hajk, ostao sam na 84.
vidi vraga!
manje je više, što kažu treneri i guru koučevi.
sutra počinje vikend što znači da neću na posao ali ću više raditi po kući, treba jedna prostorija da se pređe unutrašnjom bojom po drugi put i da se odmere i ušrafe neke police.
pa posle toga daće bog na bajk, koliko shvatam još subota će biti prolećno sunčana a nedelja nam sprema siva iznenađenja fuj.
pa ću morati na trčanje, gulp.

neko je u lokalnu grupu stavio sliku grada iz 1960., kako je ovo ružno i jadno, nigde parkinga, samo drveće:



četvrtak, 17. veljače 2022.

zaplenjena tona opijuma

nešto mi je opao broj posetilaca bloga pa pokušavam naslovom da privučem ciljanu publiku koju bi ovo moglo zanimati.
danas sam opet ujutru nešto sitno raduckao po kući, pa na posao gde sam imao jedan potežak tretman, i nakon toga sam se ponadao da sam se dosta odmorio obzirom da sam juče samo malo hajkovao.
tu je bilo ostalo tri sata do zalaska sunca, mislim da mi je taj podatak koji se stalno sinhronizuje na satu jedna od par stvarčica koje mi najviše znače.
čak mogu kod kuće da nacrtam putanju i izmerim koliko sam prešao, kao što sam i radio pre pojave gps satova, kada sam išao biciklom i precizno merio sve staze kojima trčim, imao sam čitavu kartu sa ucrtanim dužinama u metar.
iz nekog razloga, verovatno neispavanosti zbog koje mi svakog drugog dana izađe značka "you may be less alert today", krenuo sam do jednog mesta 30-ak km udaljenog, alternativnim putem koji vijuga kroz brege.
nije mi palo na pamet da mi do tamo može zatrebati skoro sat i po, koliko bi mi trebalo i za povratak. po manjim putevima je bilo dosta baruština i blata pa sam tuda prolazio 10 km/h, ne zbog bicikle ili dresa što se sve lako opere, nego najviše zbog naočara jer bih zastajanjem da ih čistim izgubio još više vremena, a ipak nije bila trka pa da ne razmišljam ni o čemu osim o brzini.
kada sam stigao do najdalje tačke, s tugom sam shvatio da uopšte nemam izbora "kuda je najlepše da se vraćam?" jer mi je ostalo samo toliko vremena da se vratim najvećim putem. možda sam trebao da okrenem nazad i vratim se kontra smerom kroz iste one brege, to bi bilo najlepše ali vožnju volim i da iskoristim da dobijem što više informacija pa rekoh da vidim u kakvom stanju su ovi veći putevi.
šta drugo očekivati, milion kamiona punih kamenja zbog nasipanja novog autoputa, nije mi jasno zašto baš mora da bude 10m iznad nivoa njiva kroz koje prolazi, kao da očekuju neki cunami.
em što prave gužvu em što i ja njima smetam jer moraju da uspore ako ide neko iz suprotnog pravca na onom užem delu pre magistrale, i na kraju naravno neopisiva gužva kao u nekom apokaliptičnom scenariju, sada već nema delova dana u kojima magistralni putevi ne odaju dojam neke predapokaliptične evakuacije.
kako zadnih 20-ak km imaju oblik bumeranga, polako sam skretao prema suncu i došao do tačke u kojoj direktno zaslepljuje onako nisko na horizontu, pa sam skrenuo na sporedan poluparalelan puteljak, da me neko jednako zaslepljen ne bi ubio odzada koliko god se pomeram ka bankini, u koloni niko ne daje žmigavac kada obilazi biciklistu i onda onaj iza nema pojma da možda naleće na nešto.
elem upisao sam još 64km što i nije tako loše, toliko još nisam pretrčao u jednom danu, eto prednosti bicikle, jednostavno VIŠE PReĐEŠ.

srijeda, 16. veljače 2022.

sasvim običan dan

druga polovina februara, mart i april, će biti podosta atipični u odnosu na moja prethodna proleća, ako izuzmemo ono polomljeno i ono povređeno.
a ako ih NE izuzmemo, biće ovo treće atipično proleće svih vremena a takođe i treće od šest poslednjih što ga uopšte ne čini toliko atipičnim, iznenada.
doduše i ono korona proleće je bilo atipično jer su vikendi bili zaključani pa je trebalo izmišljati i burgijati kako izaći subotom i nedeljom, vidiš to sam zaboravio.
ha!
kao bajagi šetnja pasa od 08-10 pa sa psima do napuštene šume pa tamo trčanje sat vremena pa sa psima šetnja nazad ulicama, ali to su bili samo vikendi.
radnim danima smo bili ograničeni do određenog limita, beše li 17h ne sećam se, tada mi je pak pukao lanac daleko u brdu i bilo je bogme gusto hoću li stići hehe.

sve u svemu izgleda da će mi se omaći tek pokoje trčanje ujutru, dok ne krenu drugi poslovi, bilo onaj na poslu ili ovo renoviranje koje smo započeli, a nakon toga sam uglavnom kljoknut za trčanje pa mogu da biram između hajka i bicikle.
tako sam nakon jučerašnjeg podužeg bicikliranja iskoristio kišno popodne za hajk jer sam ionako bio umoran za trčanje.
jeste da sam malo fantazirao da ću potrčati no nakon što sam odmakao uz reku i odradio vežbice, skontao sam da je bolje ne mučiti napaćene nogice. 4 sata na bicikli je u ovom trenutku ispala maltene Dužina, nakon koje ipak treba otpoštovati nešto malo predaha.

utorak, 15. veljače 2022.

izgubljeni, sreteni pa rastanuti

 


naivni Ja je videvši putokaz Selo to i to -> 1km, poverovao da će prekoračiti otprilike 4 kilometra, izašao uz neku razuzdanu strminu čitav taj kilometar razmišljavši da li bi bilo brže da prosto siđem sa bicikle i izguram do vrha.
ma nije što bi bilo brže nego bi bilo lakše.
to nije treniralo, to se odviklo.
to se vozikalo po 20-30 kilometara sve u rikaveri režimu i eto ti ga sad, ajd odvezi 84 kilometra po vetru na koji je kukao bukvalno svako ko je danas seo na biciklu.
to sam video na Stravi.
otkud ja na Stravi kada mi telefon ne podržava gugl plej i stravu?
pa znam da mi na NEKU stravu ležu sve aktivnosti iako je ne koristim nakon što sam povezao garmina sa stravom, i onda sam ukucao u guglu strava pa me poslalo na adresu pa sam probao da se ulogujem pa sam naravno zaboravio lozinku pa sam morao da tražim na email novu pa sam onda ušao u taj profil preneražen da tamo stoji 120 aktivnosti (???) i otpustio sve privacy kočnice da bih na flybys pokušao da nađem koga sam sreo na vožnji.

NAIME
danas je bio crkveni praznik Sretenje pa sam imao priliku da sretnem četvoricu biciklista od kojih mi je jedan odmahnuo, drugih dvojica klimnuli glavom ili možda ne, a četvrti je nekom volovskom glavom buljio u mene kao da jašem magarca a ne mtb.
to je onaj pogled odozgore kad oni voze racing bike a neko drugi mtb, taj drugi mu dođe niža rasa u odnosu na cestadžije.

još sam u povratku sreo jednog koji se za sat vremena koliko mi je trebalo da dodam krug iz te krajnje varošice, pomerio sa klupe na kojoj sam ga video da sedi, i odmakao čitava dva kilometra dalje.
čovek nije ni bio na treningu, on prosto tako "izlazi u grad", neko uveče a neko popodne, onda tako bleji na klupi U CENTU selendre par sati pa se otkotrlja nazad u još veću selendru.
i njemu sam mahnuo, samo je s gađenjem okrenuo glavu, a odmah sam video da je profi, ide 20 na sat, helanke mu stoje kao nekoj debeloj devojčici a slična mu je i pozicija na bicikli, trkačkoj naravno, a imao je i naočari za sunce i kacigu, po tome znaš da je profi.

NAIME
tako sam na praznik sretenje sreo njih petoricu, pa sam sreo samog sebe od pre par godina kada sam zaista i trenirao, i istovremeno sreo onog trećeg sebe koji je više puteva promašio nego pronašao, pronašao promašio, pa tu su samo dva slova razlike pih.

i na kraju sam našao u flybys ko je sve prolazio a poznajem ih takođe sa strave od pre 4-5 godina kad sam imao profil samo za biciklu i bio bespotrebno povezan sa bulumentom ljudi koji kotrljaju dva točka, pa sam od jutra do mraka morao da stišćem lajkove eto jer su meni oni stišćali lajkove, težak je to život prijatelji moji.
ajd kad nekog poznaješ pa vidiš šta je radio gde je išao pa ti je sve jasno pa stisneš lajk, ili ako ga poznaješ pa iako si maratonac a on išao u alpinizam ali ti je frend pa stavi slike pa ti drago što ga vidiš pa mu tu strava dođe ko i fejs i ko blog, lajkamo se i tako to, šta fali.
ali kad ti se nakače neki opskurni tipovi koji kao da žive unutar te aplikacije poput nekog virusa i napadnu da ti sve lajkuju, pri čemu nisu manijaci nego deluju ovako miroljubivi i prosto ti neprijatno da ih odfrendaš ili blokiraš.
težak je to život prijatelji moji.

ponedjeljak, 14. veljače 2022.

spreda i odzada

radiš 30 dana pa dobiješ platu, kopaš pa ogladniš pa kupiš burek, trčiš trčiš pa ožedniš pa kupiš vindija izo, možemo sad otvoriti debatu da li su plata burek i izo nekakva nadoknada, zaslužena pravda za organizam, ili nagrada, zavisno kako shvatiš.
ako posle dva sata šetnje sedneš na pečenje prošek i palačinke, očigledno se ne radi o nadoknadi nečeg materijalnog, eventualno duševnog bola ako ti je dva sata šetnje palo baš toliko teško.
meni pak nije toliko zapelo ni do pečenja ni do kefira, najviše volim da se nagradim nekim izletom i par sati slobodnog vremena.
i sad tu, postoji i ona neka jednadžba da na kraju dana svedeš sve i podvučeš crtu, i u tom smislu nije ni važan redosled.
+5+5-5-5 jednako nula, i isto tako
-5-5+5+5 je opet nula, i sutra krećeš ispočetka.
dakle može ti se ići na trčanje pa patiš (-5) pa ti se ne ide na posao pa patiš (-5) i onda se najedeš palačinki sa nutelom (+5) i odeš na neki dobar izlet (+5) i opet sve jednako dođe na svoje, na onu nulu s kojom krećeš i s kojom završavaš svaki dan.
eto zašto je nekad jako ali jako ali prejako i baš prejako jako bitno da tih +5 odradiš odmah ujutru.
odeš na trčanje i pojedeš dve jabuke i popiješ pola kile kefira i onako sav polomljen odeš na posao ali boli te đoka, ti si svoje pluseve već upisao i sve do kraja dana može biti minus, koji ti više ne može ništa, prccccc Milojka.
i tako dođemo do desetina scenarija i do ovog današnjeg tojest kako pojesti govno umesto bureka.
ili palačinke.
kreneš vredno i radno u novi dan, zapneš koliko god možeš, računajući da ćeš kasnije u toku dana uknjižiti sve zaslužene pluseve, i dogodi ti se čudo.
ne Điboni, ne dogodi se čudo nego se dogodi prccccc Radojka.
uradiš sve, nešto malo otaljaš užinu bez ikakvog nagrađivanja jer nemaš ni vremena ni apetita jer je veliki posao na grbači sve do Maja, i napokon kreneš na izlet* i počne kiša i još veća kiša i vetar i padne temperatura a ti si bio u nekom skroz pogrešnom filmu i kanalu kako će biti lep i sunčan dan koji samo jedva čeka da te nagradi za sve one minuse od ranog jutra.
i pokisneš i smrzneš se i vratiš se kući da se presvučeš i sačekaš da stane kiša i sve ti se smuči i završiš dan sa gomilom minusa.
prccccc Stanojka.
u pogrešnu si banku ulagala, umesto u sebe.
sve što si radio pola dana mogao si i po kiši jer je ionako u kući koja se renovira, mogao si i umoran jer stajati na podu i milovati zid prstićima baš i nije neki kik boks, sve si mogao, ali nisi.
jer čak nisi ni prognozu pogledao, nego si se od ranog jutra zatrčao da upišeš taj prvi minus.
koji je nekom drugom možda plus, nekom odgovara da ti renoviraš a boli ga đoka da li ćeš otići na zasluženi izlet, i ne možeš nikog ni kriviti, ako tebi nije stalo do sebe, što bi se drugi brinuli, njih samo zanima koliko si rintao i odmazgačio.
čak sam i više nego često u životu trpeo bezobrazne doze pasivne agresije kada pre posla odem na trčanje, vrati se dovde, vrati se donde, dokle ćeš ostati, a baš moraš ponedeljkom, ponesi telefon, aaa ne nosiš telefon, nemoj da se premoriš ima posla, haha kao da mi je ikada iko na poslu rekao nemoj da se premoriš, biće ti teško na trčanju :-D


*izlet je sve što je u prirodi, nebitno da li jak trening, polutrening, hajk sa dogledom u rancu pa sa nekog brda gledaš drugo brdo i analiziraš puteljke i šumarke, vožnja bajkom do neke sledeće varošice odakle ćeš na trčanje ili hajk, šetnja sa nekim od pasa ili svima zajedno, sve je to izlet, zato sam koristio taj krovni & kišobranski termin koji sve objedinjuje.

nedjelja, 13. veljače 2022.

akcija, akcija

krenem da gledam neku sportsku opremu, te završim na sajtu velikog trg. centra.
onda nastavim onako virtuelno da šetam hodnicima i spratovima pa proverim usput i uvoznika jedne marke mobitela koji tamo imaju veliki salon.
tu uđem u sekciju "otvoreni proizvod" da vidim ima li šta zanimljivo a da je za đabe, i pronađem koješta.
nastavim da gledam u sat koliko mi treba vremena do beograda jer se bojim da se nešto može i rasprodati čim se dućan otvori u akademskih novobeogradskih 10h, moš misliti.
očigledno beograđani nedeljom idu na pijacu i na misu, pa se nikom ne žuri da otvori tržni centar nešto mnogo ranije.
sad sklapam logistiku, odjuriti kolima do tamo, uleteti što ranije i kupiti šta ima zanimljivo dok se nije prodalo, onda natenane proći ostatkom trž.centra i isprobati kojekakve salomone hoke sauconyje i ostalo, zatim popiti kafu sa lolinom najboljom drugaricom i ostaviti njih dve da ćakulaju par sati dok ja izvadim bajk iz gepeka i odvezem treningić do nekog lidla na pola puta nazad, bio to šabac ili obrenovac.
kažem lidl jer je to default zbog parkinga a u svakom gradu zbog drukčije ponude nađem neki drugi alatić ili šrafić.
ako ne tako, onda bilo kako drukčije, bajk hajk bajk hajk hajk bajk

subota, 12. veljače 2022.

raspad sistema

sistem se opet raspao, to je loša stvar.
dobra stvar je da se sistem mora raspasti, da bi se opet sastavio, tako da zavisi sa koje strane gledaš palačinku, od plafona dok žubori u tiganju ili iz unutrašnjosti šporeta kroz dno tiganja i ringlu.
pored svih gripova i viroza i koječega što vršlja planetom, više nemaš pojma ni šta ti je, naročito ako se udruži sa alergijama.
glava mi je kao balon od silnog šmrktanja i golicanja negde gore u nepcu.
možda bi mi bilo lakše da sam barem pokušao da trčim, znao bih koliko je to moguće ili ne.
ovako sam dva dana proveo u dodatnom odmaranju pa za ovu godinu trenutni presek izgleda da imam 20 dana real running, dakle ne ona strčavanja 2-3-5-6km nakon hajka, nego dvocifrena i tako to trčanja.
danas je 12.02. dakle 12+31=44, imao sam 24 dana odmora ili tih nekih poluaktivnosti trčkaranja.
od tih 24 dana mogu da odbijem 4 na iole duži mtb što bi moglo da se računa bliže manjem treningu nego većem odmoru, tako da nategnuto mogu 20:24 da preokrenem u 24:20, već prema potrebi kolika pobeda mi je dovoljna kod kuće odnosno koliko je prihvatljiv kakav poraz u gostima.
dobra stvar (još jedna!) je što sam se napokon odmorio a sutra je nedelja, moglo bi da padne neko iznenađenje.
a da nije dan odmora tj hajka.

četvrtak, 10. veljače 2022.

aufff brate

radovi pa radovi
pa špricanje lak sprejom i tako unedogled
pa čekaš da se osuši pa opet šprajcanje
pa piše da je suho na dodir nakon deset minuta pa pipkaš

pa se javi žena za kuče
a kuče navr brda
bez pola vilice
otkino mu neki rotvajler
pa trk navr brda
ne trk, nego biciklom
vrt vrt vrt
(ne vrt kao garden nego kao zavrt pedalama)
i opet vrt, i opet
pa tamo kupiš neke salame u dućanu, pa jedne kerove druge nahraniš

i onda dođe do prekida filma i po najlepšem danu na +15 čekaš na parkingu ispred prodavnice gde seljani cirkaju pivo na klupi i gledaju u tebe i tog kera, i to potraje par sati
gde ćeš lepše opcije da provedeš lep sunčan dan
ali nije sve tako ni loše
keru cure sline iz sinusa, to je sve otvorena rana, pola glave mu fali, i ti tako to maziš i češkaš kao neki obrnuti doktor haus, suah.


i onda nazad kući u krug jer zadnje čega se sećaš je bilo 14h a sad piše 17h a garmin kaže da sunce zalazi GLE TAKOĐE u 17h, a ti imaš još pola sata do kuće
ma hajp, lajf iz lajf, ta na na na naaaa, lajf iz lajf (kouč)
šta li će mi sutra garmin obračunati za vo2, da li će me grditi, trening status neproduktivan, jurio si kera bez pola vilice, nemaš dovoljno gornje aneareanaoreonabnih aktivnosti?
ma daj bre

srijeda, 9. veljače 2022.

radovi i radovi

eh, ovo će biti malo netipično proleće.
naime krenuli smo sa renoviranjem nečega zbog nečega, biće o tome više priče letos.
tako da sam pola dana raspremao tavan od garaže, DA, I TO POSTOJI.
tojest iznad auta stoje poprečne grede a na njima stoje daske poput nekog pokretnog plafona, i na tome zimskim snom već desetak godina drema tona starih tepiha stolica skija suncobrana i čak i dva vesla.
plus neke stvari koje mi trebaju za to renoviranje, no barem sam upalio auto da malo radi kad već ionako nigde nismo putovali, pa da ne zapekne.
i tako je to potrajalo, ujutru sam naravno bio malo umoran pa nisam hteo da mučim noge trčanjem, a posle tih nekoliko sati raduckanja sam bio još umorniji pa sam otišao sa idejom da budem malo na vazduhu i ako nešto potrčim, potrčao sam, ako ne, nema veze.
na kraju sam potrčao desetak puta po pola minuta tek koliko da upišem kilometar a ne nula.
pre polaska sam proturio pertle kroz stare salomonke koje su sada samo za u kukuruze, kao što sam i na onim novijim XA PRO njihove originalne vezice degažirao u smeće.


ne znam za vas ali meni su one salomonske vezice na potez nekako gej, šta ću kad sam sirovina.
dan je bio malo topliji od najave pa mi je čak i na hajkovanju bilo toplo, verovatno je i to doprinelo manjku želje da duže trčim.
za sutra su najavili +15 a neki čak i +18, kontam da će biti dobar dan za bajk.

utorak, 8. veljače 2022.

ah kakav kiks

rešen da ispravim sve životne greške strčao sam u ranu zoru da napravim prženice, to je ono kad umutite nekoliko jaja i dodate malo mleka, onda u to umačete bajat hleb (svež neće dobro da upije) i pržite u tiganju na ekstraverđine olio.
taj doručak je trebao da ide brže od onog razvlačenja sa tosterom a istraživanje je propalo jer sam zaboravio da uključim štopericu, pih.
tako da nemam razliku između brzog i sporog doručka. 
kontam da bi najbrži bio da odmah istrčim iz kuće i na prvom uglu kupim neku kiflu, eh da i da u flašici ponesem neki jogurt ili bijelu kafu.

...

(dan kasnije pronalazim ovaj draft iliti ovu skicu napola započetu i pitam se gde sam to odjurio i kada, te skroz smetnuo sa uma da sam bio na pola pisanja)

...

i tako sam istrčao i pojurio i još dugo dugo imao utisak kako trčim bogzna kako jer percepcija ume da prevari, pa ako se puno trudiš verovatno podrazumevaš da puno i postižeš, no meni je posle 3-4 ulice još uvek pokazivalo 6'02''/km prosek od početka treninga pa sam se tešio kako su to neke greške.
i bio sam u pravu, do kilometra se to vratilo na 5'31'', uz malo penjanja kroz grad, podnošljivo.
i tu sam napravio grešku, onu iz imena bloga.
starogrčko hamartia je onaj usud koji junaka natera da načini bespotreban previd i od gotovog napravi veresiju, to je moja sudba, ti si moj broj, apsolutno moj sam tvoj.

A EVO I KAKO:


krenuo sam odozdo prema levo putem broj 1, magistralnim kojim bi mi verovatno bilo najbrže jer je najravnomerniji uspon.
iz neke ničim izazvane anksioznosti da li ću stići na vreme da se vratim, skrenuo sam na put broj 2 kojim bih možda uštedeo pola kilometra a možda i ne, nisam nikada tačno zapamtio.
gore ispod broja 2 gde taj put ulazi u sve veće blato, setio sam se da dole pa preko potoka pa gore kroz livade mogu da izađem na put broj 3, tuda sam par puta protrčao leti kada je suvo a ni tada nije bilo skroz suvo.

plan je bio da odem dalje LEVO po vrhu brda, no kao što se na slici vidi ipak sam okrenuo DESNO i vratio se nizbrdo kroz predgrađa.
na toj prečici od 2 do 3 sam šlajfovao do gležnjeva u blatu jer sam uzeo ćelave asics noosa ff misleći da ću zbrziti asfaltni krug.
čak ni taj čija je prečica nije zimus nijednom proterao traktor pa sam morao da preskačem 3-4 oborena bagrema koji su se srušili pod snegom, naravno svo vreme buć buć kao da idem kroz močvaru.
izgleda da moram proširiti RAM, jer ako se skoncentrišem na vreme (time, not weather) zaboravim na patike i podlogu, i obratno.

ponedjeljak, 7. veljače 2022.

dan po dan, zgubidan

evo šta sam našao, tojest šta kaže sat kada mu uđeš u ono poglavlje izlazak/zalazak sunca:


juče je od izlaska do zalaska prošlo okruglo 10 sati, a za 21 dan od tog jubilarnog podatka će dan trajati 11 sati. izlazak će se pomeriti 31 minut ranije a zalazak 29 minuta kasnije. nakon toga će otprilike za još neke tri nedelje sun vs. no sun (nesanica) doći u fifti-fifti omjer ili preciznije tvelv-tvelv.

radujem se i ovom popodnevnom produžetku dana mada ni sadašnji nije tragičan ako rano završiš na poslu, ali se posebno veselim jutarnjem pomeranju dana jer ovako konstantno upadam u cajt škripac pre posla, ponajviše zahvaljujući dugačkom doručku. naime jutros sam slučajno pogledao na sat pre i posle doručka i nehotice izmerio tih monstruoznih sat vremena od sipanja vode u bokal i vađenja hleba iz špajza, postavljanja svega na sto, spremanja bele kafe, uključivanja tostera, pečenja nekoliko serija tosta i mazanja koječega, zatim pranje sudova i istresanje mrvica vrapcima kroz prozor i voila' NEĆETE VEROVATI da je prošlo sat vremena, samo par minuta manje. 
tu ide i povezivanje svega žičanog i bežičanog i paljenje internet radija jelte.

i sad umesto da doručkujem pola sata umesto sat, ja čekam da svane pola sata ranije da bih imao dovoljno vremena za trčanje. koje je jutros ispalo katastrofa. A EVO I ZAŠTO:

vazduh iz snova, čist kao savest, južina, dosta vetra ali mlako, +8, taman za trčanje u tankim helankama i duksu. prekjuče sam odalamio onaj brdski time trial od 20-ak minuta što je ispalo kao ravna trka na 5km pa sam shodno tome juče odmarao, i jutros krenuo "bilo gde" gde će mi biti lepo. i onda zbog neke logistike i dogovora ostanem na stadionu umesto da odem dalje u prirodu i krene nepregledan marfijev niz...

na glavnom stadionu se šljaka na pravcu i u dve krivine pretvorila u blato, a na drugom pravcu je odranije kamenje i džombasta zemlja s tim da sam na to računao. nakon nekoliko stotki (strides, not sprints) sa kaskanjem kroz krivinu sam shvatio da se puno mučim i da me ipak noge zatežu od prekjuče, a trčanje laganim tempom na stadionu bih radije prepustio nekom drugom mentolu, za to je ipak šuma.

nakon par minuta istezanja i razmišljanja kako spasti jutro, odem na pomoćni gde nema blata jer nema ni staze nego samo pravougaonik terena, i tu napravim nekoliko krugova sa ubrzanjem na dužem pravcu & kaskanjem iza golova. opet shvatim da nisam dovoljno odmoran za to pa odradim još jednu turu razgibavanja i istezanja, i dotrčkaram nazad kući. najlepše jutro od početka godine sam samo tako BACIO JE SVE NIZ REKU i evo sada pljušti i zahladnelo je i poprilično ću da nadrljam šta god za popodne smislim kao nadoknadu.

dakle 3.5 + 2 + 2.5 NEĆETE VEROVATI KOLIKO JE PRETRČAO čitavih osam kilometara a imao sam preko sat vremena i ponudu koja se ne odbija, da osmislim bilo kakav rikavery izletić po tom mlakom zimskom jutru mirisnih boja. što reče ona starogrčka sevdalinka, kakvo ti je jutro takav ti je život. 

nedjelja, 6. veljače 2022.

mala stvar za mene a velika za čovečanstvo

naizgled čudan naslov ali samo naizgled!
naime sjeo sam da napišem blog i primetio da su mi nokti porasli preko milimetra, na šta nisam navikao zbog prirode posla - ne zbog toga što se plašim da će mi upasti sanitarna inspekcija pa mi poput krajm istražitelja zagrebati ispod, nego što mi ne deluje privlačno da pod noktima nosim nečije dlake iz obrva ili mitisere.
tako da sad moram otići u onu drugu prostoriju gde svira internet radio i tamo potkresat noktiće jer je ionako prerano za vanjski aerobik obzirom da se danas ne ide na posao.
to ću računati kao zagrevanje, mislim za blog a ne za trčanje.

evo me nakon 10 minuta, niste dugo čekali.
inače jutros sam prvo izguglao kako se prijavljuju pogrešne lokacije na google mapsima pa sam onda po sećanju zaređao da ubijam diljem županije, prvo sam prijavio ili što ovi moderni kažu reportovao dve lažne crkve roknute samo onako po nekim sokacima na periferiji, kaže valjevska crkva, jes buraz to crkva kao i ti što si pop, jedino ako ti je ker pop pa si mu tagovao kućicu, a našao sam i jednu maliciozno postavljenu oznaku usred šume na 30km odavde gde je neko napisao urgentni centar beograd, verovatno mu je delovala smešna mogućnost da neko ukuca u navigaciju i završi u šumi sa babom u infarktu na zadnjem sedištu, meni je to delovalo malo manje smešno pa sam i to prijavio ali ne kao pogrešna lokacija ili nepostojeći objekt već kao prevara/zlonamerna oznaka.

što se sporta tiče, ili kako to nazvati u trećem dobu, juče sam dodao još jedan dan u nizu pa sam sada "vezao" 11+12+11km što sam nekada mogao i u jednom danu i to verovatno i većim prosekom, haha. omiljeni krug mi je bio 36km u kojima je bilo isto uspona kao na plitvicama s tim što je taj krug bio 7km kraći od plitvica koje su tih godina imale okruglo 43km, dakle bile su skoro 20% duže (36x1.2=43.2) za istu visinsku razliku, peace of cake.

juče sam lupio neki brdski tempo ili hronometar jer sam imao malo vremena, neki su se najavili da kupe neki stari nameštaj kojeg se rešavamo pa sam morao da se vratim u smog brže no što sam priželjkivao.
2km biciklom do periferije, 2km ravnjikavog trčanja, 4km uspona, i 5km strčavanja nazad u grad. zanimljivo je da sam na tom usponu imao 20'13'' dok je trenutni KOM na stravi 19'30'', to mi je baš onako prijatno iznenađenje jer sam prvih 1.5km trčao kroz gust smog i tek zadnjih 2.1km kroz svež fin zrak, plus u dukserici i helankama što mi baš i nije povezano sa brzim trčanjem. fali mi +5-2+5 što znači +5 tjedana iole ozviljnijeg treninga -2 kilograma bespotrebne mase +5 stupnjeva celzija da bih na trčanje mogao u šorcu i tanjem dresu, i taj će segment opet biti moj kao što je uostalom i bio kad god sam imao stravu, nekad sam tukao tuda i 18 minuta (3.66km, 241m up) a po naslovu segmenta malim slovima vidim da sam ga nekad davno ja i napravio, sa nekog starog profila.

petak, 4. veljače 2022.

trč na trč

zatrčao se da kupi patike na akciji, natrčao se tražeći dobar posao pa završio kao berač malina, protrčao kroz školu a ništa nije naučio, pritrčao da pomogne, e napokon nešto što ima veze sa trčanjem kad ga već pominjemo.
zanimljivo je da postoji maltene isto značenje između letenja i trčanja (!) jer u gornjim primerima ravnopravno možeš da kažeš zaleteo se da se ženi, poleteo da se vakciniše, izleteo iz kuće kad je video da mu kradu mačku, proleteo kroz život kao muva bez glave.

a kad smo kod jezika, da malo promenim one suvoparne trčeće teme, jeste li primetili kako su navijači ogorčeni posetom đokovića predsedniku, usvojili rečnik gde mezimca oslovljavaju nadimkom, a mrskog tiranina nežnih dušica isključivo prezimenom.
pa kažu "šta je trebalo noletu da ode kod vučića?", a recimo niko ne kaže da je đoković otišao kod vučka.
nemam pojma, čak ni kićanovića i dalipagića nisam zvao kića i praja, sve sportiste ovog sveta sam nazivao prezimenom, ženske nekad imenom nekad prezimenom a nekad sa oba, tipa štefi graf mi je uvek bilo kao da je jedna reč.
jedino smo sabatini zvali gabi-sabi ali to je zato što smo u nju oboje bili pomalo zaljubljeni.
pa je tako valjda pola nacije zaljubljeno u đokovića, ja ga od pre mesec dana zovem novaks, ko velim kad mu svi tepaju mogu i ja.

a i inače, valjda što smo se bavili sportom i to onako zdušno, nikada nismo shvatali sportiste kao nešto na šta treba gledati odozdo, nekako je bilo logično da su to sve isti ljudi kao i mi, na kraju krajeva i lola je vozila svetske kupove, bila reprezentativac i osam puta državni prvak, tri puta na podijumu državnog u maratonu, ja sam ispobeđivao maratone i koješta još, čak imam i medalje iz biciklizma pri čemu se misli na "prâve" medalje koje je bilo jako teško osvojiti, a ne na ovo što se danas zove medalja i što se kupuje uplatom startnog paketa i pukim završavanjem bilo čega.

nakon onih 11km tempa juče danas sam otkaskao 12km brdskog šalala tempičića, i popodne uspeo da uglavim par sati bicikle na +10 u gradu što znači da je gore iznad bilo 11-12 stupnjeva iako je delovalo da nema smoga, ali samo dok ga ne ugledaš kada se izmakneš na okolne brege. tako da eto, ispašće da nisam umro ni što se trčanja tiče. bumo vidli šta bu sutra, kao neko kapljucanje je najavljeno, bljakić.

četvrtak, 3. veljače 2022.

deset žigosanih

koliko vidim, u excelu imam u opticaju još 10 pari patika koje su upotrebljive, i prosečan par ima oko 660 pređenih km.
nikako da naručim neke, sve kao sutra ću sutra ću i opet ništa.
ključni tremnutak će biti kada se zaputim po lokalnim seoskim prodavnicama da vidim imaju li išta nalik onome što mogu da naručim online, jer mi je tlaka zezat se sa veličinama, i ako omašim broj nedajbože vraćati i menjati, kosa mi se diže već i kad ovako napišem a kamoli da se stvarno dogodi.
sad me lola napala da naručim neki ranac koji košta oko 1500 a besplatna dostava je preko 4000 i onda moram da naručim još nešto jer ne želim da plaćam kurira i tako možda uzmem neke patike, a i njih bih morao napamet jer u ponudi (ta online prodaja) imaju samo salomon u čije brojeve se razumem ko marica u kantar.
jedino prepisat sa starih salomonki kojih sam imao i 44 1/3 i 45 i 45 2/3 i nema šta nisam imao, tako da su mi i salomonke na pomozbog.
trenutno pišem blog u papučama koje su veličina 44 2/3 tako da sam možda one gornje veličine pogrešno zapamtio.
tja.
jutros sam pretrčao 11km i osećao se poprilično živahno no sva ta živahnost na ovu težinu jako slabo utiče pa sam završio sa prosekom 5'02''/km.
zanimljivo je da sam najbrže otrčao prva 3km jer sam otišao blago nizvodno sa jakim vetrom u leđa, i kada sam skrenuo blago uzbrdo sve je došlo na naplatu, a bogme i vetar me $pičio nemilosrdno.
daj šta daš, bitno je da se trči, kad već ne može da se biciklira, nakon jučerašnje ledene propasti ovih +5 mi je došlo kao proleće.
možda i popodne ubodem koji metar.

srijeda, 2. veljače 2022.

prvi prvog

juče je bio (po hrvatski) prvi drugog (prvi dan drugog meseca) ali sam ja otrčao prvi kilometar prvog u mesecu, pa sam samo skratio komplikovano prvi prvog drugog (kilometar, dana, meseca) da bih se pohvalio svojim prvim kilometrom.
nizbrdo.
bio sam u nekoj teškoj trenerci za zimsko hajkovanje i možda deseti dan zaredom "izašao poslednji put" u istim onim raspadnutim salomonkama tako da je i kilometar dovoljan.
a i zbog kontinuiteta.
jutros tojest sada nisam trebao da budem ovde jer sam pre posla hteo da odem na trčanje ali sam se rečnikom naših baba i deda "vratio brže nego što sam otišao".
ideja je bila izaći biciklom tek malo do periferije i na nekom putu otrčati nešto bilo šta, no za ta 3.5km biciklom pony (što je Milijana gony) sam se toliko oduzeo od mraza da sam samo malo jače stegao kapuljaču od šuškavca, minut duvao u prste da bih uopšte mogao da vozim, i okrenuo nazad kući, srećom je vetar bio povoljnijeg pravca.
nadao sam se da ću izaći na malo osunčaniji i suvlji put no baš oko 8 su se navukli neki oblaci i ispalo je da bi mi u gradu bilo suvlje i sa manje leda, na samo 4km od kuće je sve bilo pod snegom uz osećaj od barem nekoliko stepeni hladnije.
fujčina.
nisam se setio da potrčim jedan metar (korak), eto mogao bih da pišem blog o tome kako sam juče pretrčao kilometar pa jutros metar i ako popodne pretrčim pet kilometara to će biti 5000 puta duži trening od jutarnjeg.
nakon 40 dana tumaranja stigla mi je božićna čestitka od frenda iz italije, na pečatu lepo piše poste italiane 23-12-2021, ko zna kuda je lutao taj komad papira.
nadam se da je sve u njoj izvetrilo u međuvremenu obzirom da je severna italija poznata kao rasadnik virusa haha.
tokom dana je najavljeno čitavih plus 5° pa valjda otrčim po jedan kilometar za svaki stupanj.
ili kad bi barem ova internet amazonka htela da me naloži u vatru.
"naloži ćuja tebe"



utorak, 1. veljače 2022.

zanimljivosti i "zanimljivosti"



Pre nekoliko dana je popularna fb stranica plasirala još jedan u nizu NEVEROVATNIH naslova, o trci nalik onom Pešterskom polumaratonu koji je pobedio lokalni čuvar koza, koji je trčao u farmerkama i jakni - tada su neki rekli "bolje da sam trčao maraton pa makar i umro po onom ledu, bar bih završio iza Saleta Antića, a ne iza lika u farmerkama!".



Naime pastirka i pripadnica plemena Tarahumara poznatom po fenomenalnim genetskim predispozicijama za ludačko celodnevno trčanje je pobedila trail od 50km što je naravno samo pola vesti.



Druga polovina priče je da je trail izgledao kao da ga je organizovao neki beogradski fenserski klub američkog prezimena, sa selfiranjem i manekenisanjem na startu, zaprepašćenjem tokom trke "šta nas snađe, kamenje i stenje, prelasci reke do pojasa, +40 stepeni, na nadmorskoj nebu pod oblacima" pa je čobanica u sandalama nosila puno manje vode od ovih koji su skupocene salomonke napunili kao bušne čamce i napredovala brže od svih sa selfi-štapom.



Sledeće godine se prijavila na najvišu evropsku ultru i odustala zbog bolova iako je u međuvremenu i ona dobila patike, u kojima se okušala i na običnom polumaratonu te završila 19. u kategoriji sa rezultatom 1h50'.


Sve u svemu jedna sasvim obična i prosečna životna priča kakvu smo mogli da napišemo i te ne tako davne 2013. na Pešteru, pod uslovom da nas zaista zanima da pratimo trčanje.
Ipak je lakše samo prevesti neki inostrani "klikni me" link. Dok umotani u neznanje i površnost, fascinirani i opijeni slavimo neko daleko pleme, zaboravili smo i ime *našeg* momka u farmerkama koji nije pobedio manekene i fensere već renomirane maratonce.