prvi prvog

juče je bio (po hrvatski) prvi drugog (prvi dan drugog meseca) ali sam ja otrčao prvi kilometar prvog u mesecu, pa sam samo skratio komplikovano prvi prvog drugog (kilometar, dana, meseca) da bih se pohvalio svojim prvim kilometrom.

nizbrdo.

bio sam u nekoj teškoj trenerci za zimsko hajkovanje i možda deseti dan zaredom "izašao poslednji put" u istim onim raspadnutim salomonkama tako da je i kilometar dovoljan.

a i zbog kontinuiteta.

jutros tojest sada nisam trebao da budem ovde jer sam pre posla hteo da odem na trčanje ali sam se rečnikom naših baba i deda "vratio brže nego što sam otišao".

ideja je bila izaći biciklom tek malo do periferije i na nekom putu otrčati nešto bilo šta, no za ta 3.5km biciklom pony (što je Milijana gony) sam se toliko oduzeo od mraza da sam samo malo jače stegao kapuljaču od šuškavca, minut duvao u prste da bih uopšte mogao da vozim, i okrenuo nazad kući, srećom je vetar bio povoljnijeg pravca.

nadao sam se da ću izaći na malo osunčaniji i suvlji put no baš oko 8 su se navukli neki oblaci i ispalo je da bi mi u gradu bilo suvlje i sa manje leda, na samo 4km od kuće je sve bilo pod snegom uz osećaj od barem nekoliko stepeni hladnije.

fujčina.

nisam se setio da potrčim jedan metar (korak), eto mogao bih da pišem blog o tome kako sam juče pretrčao kilometar pa jutros metar i ako popodne pretrčim pet kilometara to će biti 5000 puta duži trening od jutarnjeg.

nakon 40 dana tumaranja stigla mi je božićna čestitka od frenda iz italije, na pečatu lepo piše poste italiane 23-12-2021, ko zna kuda je lutao taj komad papira.

nadam se da je sve u njoj izvetrilo u međuvremenu obzirom da je severna italija poznata kao rasadnik virusa haha.

tokom dana je najavljeno čitavih plus 5° pa valjda otrčim po jedan kilometar za svaki stupanj.
ili kad bi barem ova internet amazonka htela da me naloži u vatru.
"naloži ćuja tebe"