danas sam opet ujutru nešto sitno raduckao po kući, pa na posao gde sam imao jedan potežak tretman, i nakon toga sam se ponadao da sam se dosta odmorio obzirom da sam juče samo malo hajkovao.
tu je bilo ostalo tri sata do zalaska sunca, mislim da mi je taj podatak koji se stalno sinhronizuje na satu jedna od par stvarčica koje mi najviše znače.
čak mogu kod kuće da nacrtam putanju i izmerim koliko sam prešao, kao što sam i radio pre pojave gps satova, kada sam išao biciklom i precizno merio sve staze kojima trčim, imao sam čitavu kartu sa ucrtanim dužinama u metar.
iz nekog razloga, verovatno neispavanosti zbog koje mi svakog drugog dana izađe značka "you may be less alert today", krenuo sam do jednog mesta 30-ak km udaljenog, alternativnim putem koji vijuga kroz brege.
nije mi palo na pamet da mi do tamo može zatrebati skoro sat i po, koliko bi mi trebalo i za povratak. po manjim putevima je bilo dosta baruština i blata pa sam tuda prolazio 10 km/h, ne zbog bicikle ili dresa što se sve lako opere, nego najviše zbog naočara jer bih zastajanjem da ih čistim izgubio još više vremena, a ipak nije bila trka pa da ne razmišljam ni o čemu osim o brzini.
kada sam stigao do najdalje tačke, s tugom sam shvatio da uopšte nemam izbora "kuda je najlepše da se vraćam?" jer mi je ostalo samo toliko vremena da se vratim najvećim putem. možda sam trebao da okrenem nazad i vratim se kontra smerom kroz iste one brege, to bi bilo najlepše ali vožnju volim i da iskoristim da dobijem što više informacija pa rekoh da vidim u kakvom stanju su ovi veći putevi.
šta drugo očekivati, milion kamiona punih kamenja zbog nasipanja novog autoputa, nije mi jasno zašto baš mora da bude 10m iznad nivoa njiva kroz koje prolazi, kao da očekuju neki cunami.
em što prave gužvu em što i ja njima smetam jer moraju da uspore ako ide neko iz suprotnog pravca na onom užem delu pre magistrale, i na kraju naravno neopisiva gužva kao u nekom apokaliptičnom scenariju, sada već nema delova dana u kojima magistralni putevi ne odaju dojam neke predapokaliptične evakuacije.
kako zadnih 20-ak km imaju oblik bumeranga, polako sam skretao prema suncu i došao do tačke u kojoj direktno zaslepljuje onako nisko na horizontu, pa sam skrenuo na sporedan poluparalelan puteljak, da me neko jednako zaslepljen ne bi ubio odzada koliko god se pomeram ka bankini, u koloni niko ne daje žmigavac kada obilazi biciklistu i onda onaj iza nema pojma da možda naleće na nešto.
elem upisao sam još 64km što i nije tako loše, toliko još nisam pretrčao u jednom danu, eto prednosti bicikle, jednostavno VIŠE PReĐEŠ.
Nema komentara:
Objavi komentar