naivni Ja je videvši putokaz Selo to i to -> 1km, poverovao da će prekoračiti otprilike 4 kilometra, izašao uz neku razuzdanu strminu čitav taj kilometar razmišljavši da li bi bilo brže da prosto siđem sa bicikle i izguram do vrha.
ma nije što bi bilo brže nego bi bilo lakše.
to nije treniralo, to se odviklo.
to se vozikalo po 20-30 kilometara sve u rikaveri režimu i eto ti ga sad, ajd odvezi 84 kilometra po vetru na koji je kukao bukvalno svako ko je danas seo na biciklu.
to sam video na Stravi.
otkud ja na Stravi kada mi telefon ne podržava gugl plej i stravu?
pa znam da mi na NEKU stravu ležu sve aktivnosti iako je ne koristim nakon što sam povezao garmina sa stravom, i onda sam ukucao u guglu strava pa me poslalo na adresu pa sam probao da se ulogujem pa sam naravno zaboravio lozinku pa sam morao da tražim na email novu pa sam onda ušao u taj profil preneražen da tamo stoji 120 aktivnosti (???) i otpustio sve privacy kočnice da bih na flybys pokušao da nađem koga sam sreo na vožnji.
NAIME
danas je bio crkveni praznik Sretenje pa sam imao priliku da sretnem četvoricu biciklista od kojih mi je jedan odmahnuo, drugih dvojica klimnuli glavom ili možda ne, a četvrti je nekom volovskom glavom buljio u mene kao da jašem magarca a ne mtb.
to je onaj pogled odozgore kad oni voze racing bike a neko drugi mtb, taj drugi mu dođe niža rasa u odnosu na cestadžije.
još sam u povratku sreo jednog koji se za sat vremena koliko mi je trebalo da dodam krug iz te krajnje varošice, pomerio sa klupe na kojoj sam ga video da sedi, i odmakao čitava dva kilometra dalje.
čovek nije ni bio na treningu, on prosto tako "izlazi u grad", neko uveče a neko popodne, onda tako bleji na klupi U CENTU selendre par sati pa se otkotrlja nazad u još veću selendru.
i njemu sam mahnuo, samo je s gađenjem okrenuo glavu, a odmah sam video da je profi, ide 20 na sat, helanke mu stoje kao nekoj debeloj devojčici a slična mu je i pozicija na bicikli, trkačkoj naravno, a imao je i naočari za sunce i kacigu, po tome znaš da je profi.
NAIME
tako sam na praznik sretenje sreo njih petoricu, pa sam sreo samog sebe od pre par godina kada sam zaista i trenirao, i istovremeno sreo onog trećeg sebe koji je više puteva promašio nego pronašao, pronašao promašio, pa tu su samo dva slova razlike pih.
i na kraju sam našao u flybys ko je sve prolazio a poznajem ih takođe sa strave od pre 4-5 godina kad sam imao profil samo za biciklu i bio bespotrebno povezan sa bulumentom ljudi koji kotrljaju dva točka, pa sam od jutra do mraka morao da stišćem lajkove eto jer su meni oni stišćali lajkove, težak je to život prijatelji moji.
ajd kad nekog poznaješ pa vidiš šta je radio gde je išao pa ti je sve jasno pa stisneš lajk, ili ako ga poznaješ pa iako si maratonac a on išao u alpinizam ali ti je frend pa stavi slike pa ti drago što ga vidiš pa mu tu strava dođe ko i fejs i ko blog, lajkamo se i tako to, šta fali.
ali kad ti se nakače neki opskurni tipovi koji kao da žive unutar te aplikacije poput nekog virusa i napadnu da ti sve lajkuju, pri čemu nisu manijaci nego deluju ovako miroljubivi i prosto ti neprijatno da ih odfrendaš ili blokiraš.
težak je to život prijatelji moji.
Nema komentara:
Objavi komentar