31 ožujka 2020

vanzemaljac

Zaključak jučerašnje matematike ću da svedem ovde u nekoliko rečenica:
- da bi se istrčao polumaraton na terasi dugačkoj 7.5 metara moraš da okreneš 2800 puta, i svaki put moraš da dođeš do samog kraja, dakle moraš ivicom patike da očepiš zid
- ako staješ na samo pedalj od zida onda na svakom okretu "ukradeš" 25cm što je na 4 okreta već metar a do kraja trčanja se nakupi na čitavih 700m

Sada imamo novu računicu, istrčati skraćeni polumaraton od 20400m sa 2800 okreta, tokom kojih izgubiš sekundu-po-okretu dok napraviš dva kratka ili tri skroz kratka koraka a to je ukupno oko pola metra, upravo sam probao. Ako na svakom okretu napraviš pola metra u sekundi, ili ne napraviš, nebitno, bitno je da izgubiš sekundu jbg, na 2800 okreta ćeš nakupiti 1400 metara u 2800 sekundi a to je naizgled beznačajnih 47 minuta (!)

Dakle polumaraton na terasi možemo da podelimo na dva dela
1) 19km trčanja u jednom ili drugom smeru, plus
2) 1400m na okretima, kao i nažalost
3) 700m kraća staza
= 21.1km za 1h37

Ako od ukupnog vremena oduzmemo 47 minuta za okrete, dobijemo 50 minuta pravolinijskog trčanja, što nam za pomenutih 19 km daje prosečnu brzinu od 2'38''/km, odnosno ako napravimo proporciju pa tih 19km produžimo do 21.1km dobićemo ciljno vreme od 55'15'' što je više nego demoliran svetski rekord.

Štaviše ako prva dva koraka ubrzavaš, zadnji kočiš da ne bi probio zid i uleteo komšiji na terasu, ostane ti na tih 7 metara prostora za samo 5 koraka dužine 100-150-200-150-100
što već u startu nema nikakvog smisla za dalje računanje jer za sve to uopšte NEMAŠ VREMENA, pri ovim brzinama imaš jedino mogućnost da tih 7m pretrčiš sa tri 233cm dugačka koraka nekog kenijca BEZ UBRZAVANJA I USPORAVANJA, dakle moraš samo da se odbijaš od zidove i letiš napred nazad, 50 minuta (tj 3000 sekundi, podeljeno na 2800 pravaca jeste tek malo preko sekunde) bukvalno kao da umesto zidova terase imaš dva stonotenisera koji piče onu lopticu punim gasom).

NIJE ČUDO ŠTO SU LJUDI BILI OPČINJENI DOK SU TO POSMATRALI, GLEDALI SU LADNO - VANZEMALJCA!


(mada slika govori suprotno, da je trčkarao u trenerci,
pogrbljenim korakčićima od metar, ako i toliko)

menjamo likove (plus dodatak)

Juče ujutru sam se bavio Hanom tojest trenerom kojeg sam šifrovano zvao "Matori" iz prostog razloga što nisam hteo da neko pomisli kako se kurčim da sam poznavao ovog ili onog pa još boravio kod njega na pripremama.

Popodne sam se bavio nekim maratoncem iz Goražda koji je na terasi od 7.5m istrčao polumaraton, ne znam čime je to merio ali je došao do rezultata od 1h37 o čemu su pisale sve moguće besposlene novine, za razliku od Maje koja je istrčala half praveći osmice u stanu i imala je puno sporije vreme a u praksi je brža od ovog talentovanog (za promociju) momka.

S tim da sam o prvoj temi pisao blog a o drugoj razmenjivao tonu mesiđa u mesinđeru.
A između ta dva sam okrečio u zeleno najmanju prostoriju u stanu, da bih se malo uvežbao, pa ću danas da pređem na sledeću. Fali mi malo tehnike valjkom a četkom mi uglovi i linije idu savršeno, šta ću kad imam šliha za te fine pokrete pa bih i sve tako "na veliko" da bude precizno i čisto no ne možeš da voziš bager kroz rudnik a da mu gume budu čiste kao na trkačkoj bicikli je-bi-gaaaa.

Posle krečenja sam otišao na pešačenje da ne rizikujem preveliko razočarenje u slučaju da su mi noge umorne pa ne ispune neke od zahteva na trčanju, ali jutros ću na trčanje PRE krečenja da ne dođem u istu situaciju od juče.

Tako sam iz glave ispraznio gluposti pa ću na trčanju moći da razmišljam o lepšim stvarima, utiske sa trčanja ću dopisati ovde za par sati, a završetak gornje priče ću da stavim u poseban blog →→→→→→→→

(za par sati)
nije baš par nego otprilike osam sati a gde su i u čemu prošli, pojma nemam
dok sam sedeo kod kuće i pisao blog, nekako sam mislio da su mi noge nekako okej
čak i kad sam krenuo da trčim nisam se osećao nešto umoran, samo neverovatno trom
i tako trup trup, super truper, vidim da mi kilometri svi idu preko 6 minuta
o bože, taman sam pre neki dan napisao "nisam umeo sporije" kad eto ti ga sad, prc milojka, sve sporije i sporije
jok
puko sam načisto
sad otvaram stravu i vidim da sam to DANAS napisao, da ne umem sporije
da li je moguće da mi se toliko poremetio osećaj za vreme, da nešto od pre par sati vidim par dana unazad, a da onu nesanicu i košmare od pre nekoliko noći još uvek vidim kao da su se tek dogodili i da sam tek iskočio iz te noćne more?
svašta
nevermind
podsetio sam se nekoliko puteljaka koje sam odavno zaboravio, trčkarao nepunih sat i po, posle toga malo gletovao neki plafon, ofarbao jedan i po zid, sve u svemu trebao bih da se osećam high po onoj narodnoj da vrediš onoliko koliko si zanata savladao a meni proletos baš krenulo

sa ovim današnjim trčanjem sam stigao do 600 treninga na za sad poslednjem Strava profilu (stanje sam slikao jutros) a evo i Srbija je stigla do 900 zaraženih pa smo se tako sinergijski zaokružili u gospodu



30 ožujka 2020

maske

videh juče na fb kako se terzićka slikala sa gas maskom, pa rekoh da tome posvetim blog, jer se ionako tematski ne udaljava od onoga o čemu uglavnom pišem
rekoh, moram joj javiti da od toga ima puno boljih načina za upotrebu osim da stiskaš nos i govoriš biii-biiippp na fejsu :-D
to vam kažem da ne pomislite da je bogzna kakva prepiska u pitanju, za onu drugu idite u biblioteku i uzmite pisma između rilkea i cvetajeve

elem, u jeku najintenzivnijeg biciklizma smo bili u jednom selu kod treviza i spavali kod sada već preminulog trenera, doduše i tada je već bio ono baš mator, ali ženica mu je bila mlada i dvostruki prvak italije, a kao što znamo italija je jedna od najjačih zemalja u tom sportu i kad bi skupio sve prvakinje balkana otprilike ne bi kao štafeta mogle da pobede najbolju italijanku na brdskom hronometru, recimo

i sad, nismo mi tamo samo vozili bicikle, kuvali i jeli špagete, nego smo dosta i pričali, a matori je znao trista čuda i uvek je bio pun nekih neobičnih informacija

(tom prilikom smo kupili i jedan karbonski ram sa alu mufovima koji smo na kraju poklonili drugarici za njen prvi triatlon za koji nikad nije ni kilometar trenirala, eto kako neke mučne stvari završe u pogrešnim rukama, da ne kažem pod tragično pogrešnim guzicama...)

jedne večeri matori je uskliknuo MASCHERA ANTI-GAS!!!
koji đavo gas maska sad bre???
pa eto kako oni treniraju, idu uz montelo (brdo u blizini) i tamo rade brdske deonice, u smislu tempo-uspon pa nizbrdo pa tako gore-dole, i to sve sa gas maskama jer tako na neki specifičan način forsiraš rad pluća pa po njegovoj vudu teoriji kad skineš masku letiš kao zmaj

iskreno nit sam ikada imao gas masku nit mi je palo na pamet da probam, ali sudeći po tome koliko je prvaka regiona i italije napravio svojim metodama, biće da matori nije skroz lud koliko se na prvi dojam može učiniti

teoretski mogu da vežem šal ili da nabijem buff preko nosa ali od toga mi se magle naočari i poprilično je nemoguće i na bicikli i na trčanju, dok se prava vojna maska kao iz haninog videića na fb uopšte ne magli jer pamtim da su nam u vojsci davali nekakve sapunske krpice i onda kad time premažeš staklo iznutra možeš pod njom i da se zaduvaš jer ratovanje ionako nije zamišljeno kao ležanje na plaži već kao dosta trčanja kad se mora, a uvek se mora jbg

s tim da bi to trebao biti baš specifičan trening, istrčati iz grada sa maskom u rancu da se ne sapleteš na neki ivičnjak dok ne navikneš da gledaš kroz one prozorčiće, a i disanje stvara puno više buke pa se teže skoncentrisati na okolinu i saobraćaj, i onda kad se zagreješ odraditi trening (bal) pod maskama pa polako nazad kući

29 ožujka 2020

krvavo

samo krvavo i samo krvnički
jednom sam kupovao nož, trebao mi je nož
za kuhinju, za sečenje hleba, povrća
u opisu noževa je na polici pisalo
NOŽ ZA KLANJE
NOŽ ZA DRANJE
jedan je bio malo duži a tanji, a drugi malo deblji a kraći
mislim da sam uzeo oba
nisam mogao da se odlučim
šta zna hleb
šta zna kupus


noćas me u 01h probudio san
sanjao sam da pokušavam da iskašljem neki sekret iz bronhija
s tim da, u snu, nisam mogao da se zakašljem
nego sam morao samo jako da izdahnem, iz sve snage, huuuuu
i napnem se, kao da ću eksplodirati
pa mi se učini da je neki sekret krenuo odozdo
poput talasa koji se polako valja uz zid dušnika tamo na dnu gde ulaze bronhije
onda udišem polako polaaakooooo da to ne ode dalje nizbrdo
kad napunim pluća, opet iz sve snage huuuuuuuuu

i taj talas raste, sekret se skuplja, ali nikako da krene u vis
nakon dvadesetak pokušaja dolazi do zagušenja
grudva sekreta je toliko velika da ne mogu više da udahnem
a potrebna su mi puna pluća da se još jednom napnem da to isteram van
i u tom trenutku doslovnog GUŠENJA se budim

začudo, kao u snovima kada ti se piša pa se probudiš, ili ti se kašlje pa se probudiš, i odmah se nakašlješ ili odeš na pišanje, mislio sam da će me sad golicati grlo
ali ne
probudio sam se i nigde dole ka plućima nema nikakvog nadražaja
n
i
š
t
a
i to me zbunilo
rekoh, možda sam sanjao smrt od ovog korona virusa
pa ako ga budem zakačio i od njega umirao, barem ću znati kako to izgleda
da vam kažem, nije baš prijatno
ali sad kad sam već probao, ne moram opet

28 ožujka 2020

NEĆETE POVEROVATI

kao što je bilo za očekivati, poput ostatka naroda je i meni dosadilo da nosim masku i rukavice pa sam ceo dan proveo FREE a u prilog tome da je opuštanje opravdano grad je danas zabeležio samo jednog novog zaraženog pa odjednom ispade da smo od nagorih postali najbolji.

igrom slučaja na kraju planinarenja smo sreli dva druga koji su išli iz istog mesta ali na drugu stranu, takođe neka 4h po brdima, a jedan je kolega "izvoru zaraze" pa smo imali zanimljivih priča za razmeniti. rekoh da sam juče video doktoricu iz doma zdravlja kako se u po bela dana sunča pored reke, doduše zajedno sa ćerkom pa sam skontao da ovi što imaju decu sa posebnim potrebama imaju nekakvu vrstu poštede, jbg...

inače u totalu smo se naribali keve slovencima i hrvatima i u trećoj četvrtini se umešali u sam vrh rang liste, jeste da nam je broj zaraženih po broju stanovnika duplo manji od hrvata i dodatno duplo manji od slovenaca ali bitan je ukupan broj, dakle fotofinišššššš


sve moguće i nemoguće slike sa planinarenja možete pogledati na stravi (oni koji me prate) ili na fejsu (oni koji su mi prijatelji), mislim da sam stavio ni manje ni više nego 30 fotki i dva videa, čitava dokumentarna emisija o klisurama Podgorine.
evo za pola sata već 20 lajkova + srca + wow, lepo je kad ljudi koji nisu u mogućnosti da se ovako provedu mogu da uživaju u prirodi putem našeg virtuelnog prenosa i kontam da je ovih dana to deljenje svega lepog što imaš neka vrsta terapije prijateljima ugroženim stresom i panikom zbog neočekivano nenormalnog proleća

upravo iz vesti saznajem da je policijski čas VIKENDIMA pomeren na 15:00 - 05:00 što znači da sutra bogme treba poraniti na vožnju da bismo se vratili do 15h, samim tim što se pomeraju časovnici pa će sutrašnjih 15h biti ovo što se do danas zvalo 14h!
dakle čitava tri sata ranije nego danas, hm, bogme će morati da se krene dosta rano.

hajd doduše sutrašnjih 05 ujutro je ono što je do juče bilo 04 pa izvolte kreni na vožnju, tri sata pre svitanja :-)
dakle realno ipak nije sve tako strašno, svanuće u 07 a slobodno kretanje je do 15, to je ipak OSAM SATI, nema baš razloga za depresiju
a obzirom da je posao zabranjen, svaki dan je nedelja pa mogu sutrašnju Nedelju da računam kao da je tamo neki običan radni dan, a nakon toga imam PET nedelja i svaki put fore do istih 17h popodne, je-bi-gi-caaaaa

27 ožujka 2020

konrad mašinorad

dan je prošao u zafrkanciji na temu gradonačelnika koji je u kratkom intervjuu par puta umesto korona ili kovid izgovorio konrad, i to bih i zaboravio, da drugarica koja je trčala po parku nije svoju aktivnost na stravi nazvala IDEMO KONRAD...

krenuo ja, burajzu moj nerođeni, kao da su tuđe noge
a šta me briga
ako su tuđe, nisu moje, kao što kaže citat iz alana forda
okej možda sam ga i izmislio
citat, ne alana forda
i tako vrum vrum stigao ja do vrha brda
pičio sam kao ovaj bolid (?) sa slike kojeg svaka kuća drži kao ikonu ovih dana


ne skroz do onih 550m nadmorske što sam se pre par godina kurčio da su uvek iznad avale i fruške gore, nego do zadnje raskrsnice koji metar ispod
i tu odoh ja dalje u život a sporija polovina ode nazad u grad biciklom
slikali smo se kod birtije Džibre, a tako zovemo i jednu komšinicu jer upoznali smo na hiljade rakijica ali samo jedna je džibra, je-bi-ga


i onda sam ja trčao nisbrdo pa usbrdo i opet nisbrdo pa opet usbrdo
i javio se oblijoj polovini, rekoh čekaj bre gde ćemo se naći, valjda gde sam ostavio biciklu?
kad ne lezi vraže, deblja polovina udarila gde ne treba hoću reći u kontaminirano podruČIJE
direktno na Džibru, ajd rekoh da se nađemo onda negde usput uzmi mi negde neki mesni narezak odsvega na svetu samo mi se to jede a zbog ove situacije više ne znaš koja će ti želja biti poslednja jelte


trčim ja nisbrdo zadnji kilometar, ne_žurim, ne_žmurim, nekako se spustih do rečice najčistije na svetu i tako malo chaskao sa jednom kolegicom po stafordu (ili što bi rekla Džibrina Komšinica po stRafordu) i tako se mi ispričasmo i prođe Džibra oduzeta i ćorava po majci, kaže Lola potreso je divan dan, divan dan, nije više svoja, prešla na onu drugu garnituru tableta

(tu sam nešto razmišljao a možete i vi izvuć pouke, jer tome trčanje i služi, da ti nešto padne na pamet, a tome i blogovi služe, da vi ne morate puno mozgati nego da se naučite na mojim klikerima)
ima ta situacija kada nisi siguran da li ti je neko simpatičan ili antipatičan, onako ti je ni tamo ni vamo, e onda ima jedna caka a to je da pogledaš kako mu izgledaju roditelji.
jer jakako će svako zaličiti sve više na onu matoru verziju sebe.
i su shvatih svu tragičnost one varijante kada ti je od pogleda na neke roditelje bukvalno muka, to nešto zadriglo natrulo ko bumbar ispod sača, ili da su ti baš ono haoossss jeeee poput moje taštice filmske glumice
e pa seti se da ako ti je neko makar i samo polu-antipatičan jer je pljunuta majka, za 30 godina neće biti pljunuta nego ispovraćana ista ta babetina dakle bježi od tog čudovišta glavom bez obzira da ne bi do kraja života gledao baš u ono od čega ti je najviše muka


evo upravo rekoše na pressici štonobi rekli hrvati da sutra neće biti dodatnih mera zgražavanja (mene) i ugrožavanja poštenog trčećeg sveta (od strane mene dok trčim) pa je dobro što sam se danas relativno prištedeo jer ipak, živi svaki dan kao da ti je pretposlednji, reče blogoje mudrac među skribomanima

26 ožujka 2020

smoreni

upalim jutros tviter i obično mi prvo naleti neka preporuka tipa da je ovaj ili onaj nešto lajkovao ili negde nešto odgovorio.
pošto ja samo tuce ljudi pratim i svi ostali mi tako "iskaču".
jer kad bih pratio sve te "ostale" morao bih od jutra do mraka samo u tviter da gledam a ja sam ga ograničio na desetak minuta dnevno, eventualno dvaput toliko.
i u tome što je "iskočilo" bude tvit koji kaže napiši kako se osećaš i iza toga šta si zadnje jeo juče i to ti je trenutno ime i prezime.

obzirom da sam to čitao pred 6 ujutru čim sam se probudio, svaki peti-šesti odgovor je bio pospana krofna, pospani pelinkovac, očigledno od ljudi koji se tek spremaju na spavanje (!) što mi je bilo baš čudno obzirom da su kafići i sve slično zatvoreni pa nemam pojma šta je sav taj svet radio celu noć i tek sa svitanjem se sprema da legne da spava.

no više od pospanih đevreka i umornih kifli, i to puno više, pojavljivala su se Smorena imena, smorena pašteta, smoreni burek itd.
šta je to "smorilo" toliki zaludan svet u danima bez škole, bez posla, bez obaveza?
tek poneko je pošteno napisao Dosadna Palačinka ili nešto drugo, dodeljujući samom sebi odgovornost za tu dosadu.

ovi drugi, nesvesni da beže od istine, krivca za svoju dosadu traže u spoljnjem svetu.
nisi ti kriv što si glup i što ne umeš da uposliš mozak da mu bude zabavno, nego je kriv film koji je dosadan, strip koji je dosadan, teve program koji te smara, jutjub koji te smorio, virtuozno je krivica prebačena na drugu stranu, poput ping-pong loptice.

tako čak imaju i mogućnost da se sažaljevaju.
jer ako otvoreno priznaš da si glup, nemaštovit, neoriginalan, zatupljen, da ti od jutra do mraka trebaju sve veća i šarenija uzbuđenja da ne bi morao da ostaneš na sekund sâm sa sobom, tu nema opravdanja, nema leka, nema izlaza.
tačnije IMA, treba naći motivaciju, treba nešto učiti, raditi, angažovati se, a pasivnom posmatraču života se nikada nije pisalo dobro dok god je očekivao da će nešto sa strane da mu zameni mozak dušu i osećanja.

dao si im internet i teve, dao si im pedeset sportskih i dvadeset filmskih kanala, isto toliko naučnih, animiranih, dao si im svu muziku od nastanka sveta pa do dana današnjeg, sve umetnosti i vesti, sve nauke i tehnologije, eno ja malopre gledao kako tačno radi diferencijal i baš mi bilo drago što sam se podsetio jer mislim da sam nekad to imao u malom prstu mada se ne sećam konkretne lekcije iz bilo kojeg razreda.

i uprkos svemu, oni su smoreni.
i još su jadni.
i čak osećaju zbog toga neki vid nepravde, psuju svet koji ne ume da ih zavrti kao ringišpil, hoće da od jutra do mraka budu ushićeni, zaljubljeni, ludi, divlji, raskalašni, bogati, pametni, lepi i prelepi, sve oni hoće ali dok leže u trenerci pokriveni ćebetom sa krmeljima u neumivenim očima, sve bi oni hteli DA IM SAMO DOĐE, kao da je onom što je izmislio diferencijal sve to samo tako palo sa jutjuba u ruke, pogledao tutorijal i otišao da patentira, ma ni par minuta mu nije trebalo.

u nastavku od jučerašnje manije da se trči napolju dok god može da se trči, danas prilažem 18.3km jer sam pre dva dana imao "nešto koma sedam" i sad sam taman to "prebio" i zaokružio pa u ovom ciklusu mogu da zapišem 15+14+20+18=67km a sutrašnja sednica vlade je zakazana tek za uveče tako da je sloboda zagarantovana i u petak do 17h jer se ništa ne drastično može promeniti tek tako preko noći.
a za vikend ćemo da vidimo.

ionako kad god najave "nove mere" ja se ponadam poslaće nam 50 lekara, 50 tehničara i sestara, 1000 testova, 10,000 maski i rukavica, a oni nam kao kriminalcima sužavaju zatvor kilometar po kilometar prečnika i izmišljaju nove kazne od 50,000 i 150,000 dinara, eto tako se gospoda odozgo brinu o našem zdravlju tojest svom budžetu

doduše i dok sam ja danas trčao ka Cariću (tzv "pluća valjeva") i nazad ko zna koliko mi je prolaznika jebalo sve po spisku i sebi u bradu mrmljalo "zbog ovakvih što trčkaraju bez potrebe će sutra sve nas ostale u karantin, polomio noge dabogda" ali ako već zbog nekog mora, eto bolje da bude zbog nekog ko je znao gde je i zašto išao.
a ja nemam pojma, išao sam pa gde me vetar odnese, a da me neko pitao "zašto", ne bih imao bolji odgovor od "zato" :-)

25 ožujka 2020

uaaaapederiiii

neki su vidim, neoprezno, pokušali da "trče kod kuće"
nekoliko filmića sam video na fejsu, neko po stanu, neko po dvorištu, kažu da se pripremaju za slučaj karantina pa da vide kako će to izgledati
pa burazeru
NISAM LUD
ako donesu mere da će da pucaju u svakog na ulici, ONDA ću možda trčati po vrtu napred-nazad i juriti se sa psima, mislim da imam fore barem 50m za ubrzanja :-D
ali do'god ne donesu takve mere, ja bih radije u prirodu, umesto da se kod kuće unapred "adaptiram" na mogući zatvor, neka fala

dalje:
krug po stanu na spratu, iz jedne sobe kroz hodnik u drugu pa na terasu pa terasom nazad u prvu sobu, ofrlje sam koracima to izmerio oko 25m, uopšte nije loše
osam krugova 200m, kratka pauza koliko da udarim recku, pa tako pet puta kao u tablićima i svaka uspravna recka = KILOMETAR

dalje:
taj krug po spratu do ulaznih vrata, 10m niz stepenice u dvorište, zatim malo veći krug u prizemlju jer umesto terase donja soba izlazi kroz drugi zid u dvorište, nakon donjih 35m opet uz stepenice na sprat i cela "osmica" sa 3.5m uspona i 3.5m spusta bi imala 70m, dok izbrojiš do 14 već = KILOMETAR

dalje:
ta dva kruga PLUS kada već izađeš napolje možeš ka ulici nekih 25m (? treba izmeriti tek) pa polukružno nazad (širina je 3m) pa oko vrta mali krug od nekih 30m pa dalje pored mesta gde sam izašao iz kuće u drugo dvorište i po njemu krug od 30m sa 5 stepenika na nešto što je trebalo da bude letnjikovac ali za sada nije dobilo krov, gore opet okret (površina je 4x3m) i nazad u kuću na onu istu "osmicu"

ovo zadnje ako ga baš zaletiš samo po sebi dođe neki ful mješanac između krosfita i tabate, upale garantovane u prvoj sedmici, plus u onoj većoj bašti na stazu mogu da se postave dve niske klupe bez naslona na takvom razmaku da je između neparan broj koraka da bi se jedna preskakala levom a druga desnom nogom napred

štaviše dok ovo pišem deluje mi da bih imao deset puta kvalitetnije treninge u izolaciji, nego dok ovako pokušavam da pretrčim što više dok do izolacije ne dođe :-)

inače danas nam je divan dan, nije bilo torte ni ljubljenja ali je bilo svačeg drugog pa u to ime moramo ovaj svečani dan da obeležimo ukrštanjem najboljih automobila iz Japanije i najaktuelnijih virusa iz Kine ;-)


24 ožujka 2020

razlike

jutros negde oko 03 sam razmišljao o razlici između strepnje i zebnje
naime onaj drug iz italije mi se već tri dana nije javio a obično ovako kad je neka frka ne okleva previše
nije daleko od Milana a gore je podosta zeznuto stanje
nakon par sati kijanja i šmrktanja sam odlučio da ustanem i sačekam da mi prođe napad alergije pa da se ako bog dâ vratim u krevet pred jutro
kad sam ustao malo iza 3 video sam da je stigao mejl, zebnja je mogla da ode tamo odakle je i došla

za sada nije crko niko od komšija, školskih, kolega iz struke, druge struke, hobija, drugog hobija, valjda će tako i ostati
mada nije da ranije nije bilo žrtava na svim poljima
od školskih recimo, jedini koji je u osnovnoj bio pametniji od mene, doduše godinu dana stariji jer su mene ranije upisali, umro je pre nekoliko godina od raka
nešto pre njega je otišao drug iz srednje koji je takođe bio jedan od naj đaka generacije i kasnije izdavao školske knjige, a nešto pre obojice, ili negde između njih, drugarica iz srednje koja je važila za najonako najkul curu je umrla od posledica hronične depresije

iz društva iz detinjstva koliko znam, umrla su dva brata od neke srčane mane od koje im je i otac umro mlad, e to mi je bilo baš bedak jer su bili valjda u svojim 20-im
iz vojske nemam pojma zaista niti sam sa ikim u kontaktu, sa fakulteta takođe
iz starog komšiluka iz bloka su valjda svi pomrli, prosto da staviš smajli, ovde iz nazovi novog niko bitan, doduše prva kuća do ulice koja se sada vodi na moje ime bila bi od mlađeg komšije kojeg su ubili u Novom Sadu
otac mu je umro, kuću smo kupili od maćehe kojoj se nedugo zatim sin ubio iz pištolja

eh da, od biciklista je stradao bivši klupski sa kojim sam se nekoliko puta krljao za pobedu u kupovima kada smo već obojica bili 30+ kategorija, i još par prijatelja (od) prijatelja, niko baš iz prve ekipe, a od maratonaca smo imali bogme podosta žrtava od kojih su mi neki bili čak i konkurencija, jedan poznanik iz Zg i još jedan iz Topole valjda, kao i baš blizak prijatelj iz Zg kojeg je najteža bolest odnela pre par godina, kao i drag kolega bloger i organizator jedne od trkačkih zimskih liga
uglavnom od virusa za sad niko, to sam hteo da kažem

o današnjem trčanju nemam puno da pričam, noge dosta balvanaste valjda zbog nespavanja a i ova promena vremena im sigurno nije prijala
vejavica od jutra do mraka, narod zabarikadiran u kuće zbog straha od virusa, ulice gotovo puste, štaviše toliko puste da sam pored samo par ljudi protrčao na metar-dva razmaka a sve ostale zaobišao dobrih 5-10m

eno na Stravi piše prosek 5'45'' što i nije toliko grozno obzirom da je najviši kilometar uspona i kasnije spusta bio pod dosta bljuzge, ostatak sam mogao da preskačem bare i više manje se ne pokvasim
obračunao sam napamet da ću po 6' tih 14km pretrčati za iks minuta pa mi je upravo toliko i trebalo jer sam se na vrhu brda mimoišao sa grtalicom i zastao da se istežem par minuta dok malo odmakne jer je taj neki frankeštajnovski bager-traktor toliko trovao vazduh da mi nije padalo na pamet da za njim trčim ni sekund

i šta je sledeće

uvek neko sranjce
juče na trčanju tamo na daljem obodu grada naletim na dva ostavljena psića
nisu naročito mali u smislu štenad, ali nisu ni odrasli nego onako, klinci, kevtavci
i sad razmišljam šta i kako, to mi je otprilike najgora strana za trčanje i skroz sam nešto drugo planirao po ovom vodenom snegu kojeg se nakupilo već nekoliko cm
možda do njih pokušam da odem biciklom a nakon toga ili pre toga skroz zasebno na trčanje jer mi se ne upada u baruštine sat i po, a na tu stranu su baš takve ulice i puteljci

nešto sam gledao na onom međunardnom sajtu koji vodi statistike ovog virusa, i obratio pažnju na poslednju kolonu a to je broj zaraženih na milion stanovnika
nenormalno su visoki procenti za male zemlje, san marino, farska ostrva, andora vatikan lihtenštajn, valjda baš zato što ih je malo pa ko god je odnekud doputovao on je zarazio pola države
dobro nije to baš kao indijansko pleme svestan sam ali tako nekako valjda, ne znam kako drukčije da objasnim taj fenomen, san marino ima 5.5x veću učestalost od italije čak

dalje, ove naše republike, kad poređaš po broju zaraženih na milion, dobiješ otprilike sliku da je bolje biti što dalje od italije, jer podaci kažu

slovenija 213/M
hrvatska 77/M
b&h 40/M
srbija 28/M

ispade da su slovenci po_broju_stanovnika skoro osam puta zaraženiji od srbijanaca
ne mogu da kažem srba jer se onda računaju i srbi u sloveniji i americi itd)
mada onda nisu ni slovenci nego slovenijanci a nisu ni hrvati nego hrvaćani jelte

dalje, vidim da je amerika prešla u kontranapad a da su se italiji pridružile španija nemačkai francuska po broju novih slučajeva (druga kolona) pa će ovom progresijom do kraja nedelje USA izaći ispred italije po broju ukupno zaraženih (prva kolona) a obzirom da postoji delay između dolaska virusa tamo tek treba da krene masovno umiranje tako da su tu italijani još neko vreme bezbedni na prvom mestu (treća kolona)

USA         41,569 8,023 504
Italy         63,927 4,789 6,077
Spain 33,089 4,321 2,207
Germany 29,056 4,183 118
France 19,856 3,838 860

jao evo sa onog koncerta sinoć skinutog dejvid gilmor peva Dimming of the day, možda jednu od najlepših balada ikada snimljenih 
jedino što ja najviše volim verziju alison krauss, hm

23 ožujka 2020

osmi dan

šta dođe posle sedmog dana, dođe osmi dan valjda
ili prvi, ili 23. ako ćemo da gledamo koji je dan marta danas bio
nakon dana odmora sam odjurio na trčanje, pomalo se smrzao na vetrovitih severnih +3° i jedva se oporavio od šoka nakon nekoliko dana vožnje u kratkim rukavima i gaćama

još uvek nije ništa drastično predloženo osim što se policijski čas proširio sa 21-05 do 17-05
i preporučeno je da se drži odstojanje od dva metra jelte


kao da bi neko bio blesav da se sad hfata i pipka
mislim poput one dve komšinice
bože me oprosti ne znam da li da se užasavam ili sam podsvesno ljubomoran što nisam upao u taj sendvič strasti, zajebano vreme došlo nikad ne znaš koji će ti sendvič biti poslednji na ovom svetu

no evo tokom dana su preporučili da svi ostanu kod kuće, to je za sad samo preporuka i nije doneta nikakva zabrana, ko mora neka izađe i neka nosi masku i nek se ne približava drugim ljudima


a u nedelju su pustili penzionere da idu u kupovinu ujutru od 04-07, pa dobro ionako su sedam dana spavali kod kuće pa sad da li će da ustanu jednom malo ranije, nema veze
trebao sam da ofarbam kosu u pepeljasto i ida zalepim bradu od vate kao deda mraz i da odem u samoposlugu malo da se družim, bio bi to zanimljiv blog
a zanima me i šta su kupovali, i da li su pipkali svaku veknu hleba ili je to samo urbani mit


kad smo već kod penzionera, uzeo sam da preko one stranice youtube-to-mp3 skinem David Gilmour- Live at Robert Wyatt's Meltdown mada su minimalne šanse da mi to zatreba u narednih mesec i po jer sve to skidam samo da ne bih morao da instaliram i zezam se sa iTunes nego direktno puštam muziku iz Download foldera
eto guglao sam sve i svašta i na kraju sâm pronašao način da imam tonu muzike u ajfonu, ko će da se "snađe" ako neće srbin, evo stidim se

22 ožujka 2020

sedmi dan

Kao što je i onaj pisac Biblije rekao da treba raditi 6 dana a odmarati sedmog, tako sam i ja tri dana trčao kao blesav pa tri dana vozio kao lud pa je došlo vreme da dođe i taj Sedmi Dan.
I došao sedmi dan i ja po navici razmišljam gde ću šta ću, pa kao mogao bih negde malo da protrčim ili malo da uspešačim negde pa onda da strčim pa neka treća i četvrta poluideja i na kraju rekoh nema veze, idem malo na planinarenje i svi zadovoljni, nit će mene neko sresti nit ću ja nekog sresti, neka svako šeta svoje viruse i bakterije u samoći kao što i zakon nalaže.

U rano popodne kad sam se otisnuo u šumu, ispred prodavnice sedi desetak ljudi, cevče pivo i pričaju o virusu, zanimljivo.
Prošle nedelje vidim na fejsu sliku, dve komšinice išle na jezero pa se nešto pele jedna po drugoj, rvale se ili šta već, a jednoj majka lekar opšte prakse dakle visokorizična je za druženje.
Što joj ne smeta da se penje po drugaricama, koje takođe imaju starije rođake i tako dalje i tako u krug, naravno da sam svestan da nismo Nemačka nego smo Italija glupa ali prosto se iz dana u dan zapitaš da li je moguće da imaš toliko idiota među poznanicima.
Sva sreća da postoje društvene mreže pa samo retko talentovani uspeju da sakriju koliki su kreteni, ovima drugima hvala, i pusa.

Sutre (što bi rekla Lolina baba iz Kamenice) je nova nedelja i novi dan, s tim što je sada zbog prestanka posla svaki dan nedelja pa će biti malo teže voditi tu evidenciju.
No noge će svakako primetiti da su se malo odmorile pa će se već nešto događati, ionako je svejedno ŠTA, sva takmičenja su odložena pa mi je i taj golub na grani sve manje privlačan.
Kontam da ću već uobičajeno za ove "godine van forme" sačekati da sve prođe (to ćemo svi, hteli - ne hteli) i da počnu prve trkice pa ću onda opet istim onim razmišljanjem da je trka bolji trening od treninga početi da se umešavam među raju ne bih li odštopao sebi nekih 10km za početak.
Bumo vidli.

Čekam i da vidim šta će da se iskristališe, koliki procenat smrtnosti je *zaista* od ovog virusa nakon što se slegnu sve pretpostavke, i da podvučemo crtu na sledećem maratonu da li smo svi na broju ili je i neko od "naših" otišao da ore nebeske njive.

21 ožujka 2020

umrolacija

ništa novo, treća/3 vožnje u serijalu "pozdrav proleću"
85+93+92km, danas pak na neku skroz drugu stranu
a sutra opet lopatanje
mada, daj bože da ne bude
često su znali da omanu pa ispadne kao u onoj "tresla se gora rodio se miš"
nema veze
nego o aktuelnoj temi
ljudi su retardi
nisam rekao ništa novo
kao što sam ja iskoristio 3 lepa dana da pobegnem što dalje od svega, narod je pohitao da se druži i grli, dok nam ne uvedu 24/7 policijski čas
pa treba ih streljati a ne izolovati
u krugu od nekoliko metara deset majki priča i desetoro dece sa igra
u školskom dvorištu 4 momka treniraju nekakav boks, nešto se kao pikaju međusobno
u jedini tržni centar kola samo ulaze i izlaze, svako ima neku "poslednju želju" jer od sutra tržni centri neće raditi
tipa idem da kupim haljinu, da me sahrane u novoj lepoj garderobi
pa zato će te i sahraniti, tuko, što ideš da probaš haljine
bacite atomsku bombu na ovaj grad, evo ni sebe mi nije žao
samo da se istrebi sav ovaj kukolj, a žito se ovde kanda nije ni primilo

jedan frend javlja da su u Bavarskoj dozvolili pojedinačno kretanje jer je zdravo i za telo i za dušu, a pak drugi frend iz Italije javlja da su u njegovom gradu zabranili svako kretanje, čak na svakoj stazici piše da nije dozvoljena ni rekreacija
nemci su bili "dobri đaci" pa su nagrađeni mogućnošću da odgovorno izađu da se proluftiraju bez prilaska drugim ljudima (a ko bi bio lud da prilazi nekom drugom zaboga, osim italijana i balkanaca?) a italijani su poslati da do kraja škole stoje u ćošku

za par dana kad budem imao opciju da vrtim trenažer ili da gerilski bežim od policije kroz gudure i planinske staze, znaću kome treba da se zahvalim za to stanje, dragim sugrađanima KOJI SU PAR LEPIH TOPLIH DANA ISKORISTILI ZA DRUŽENJE

dalje na sličnu temu,
nikad ne šerujem tuđe statuse na svom fejsu ali obzirom da Saru znamo i da smo se uživo sreli više puta a posebno kada je tek počinjala i pre svakog koncerta se tresla kao prut, dala mi je ideju za razmišljanje pa sam to šerovao da ne zaboravim a kasnije ću izbrisati
citiram:
ljudi ako vam je u DOBA INTERNETA toliko teško biti doma sami da vam trebaju izjave “poznatih” da bi znali kud sa sobom, onda vam se ne piše dobro ni kad virus prođe.
ima tu dve stvari sad:
kao prvo, da me neko zaista ZAKLJUČA, mogao bih biti sâm sa sobom godinama, samica mi nije problem, uvek ću u svojoj glavi naći neku zanimaciju i tu bi mi internet više smetao nego koristio jer bi mi samo odvlačio pažnju na neke privremene zezalice koje su intelektu ionako štetne, zdravom i kreativnom mozgu ne treba ZABAVA
kao drugo, čak ako i mogu da se snađem sâm i nemam nikakvih problema da se sa sobom družim, hiljadu puta ću radije da se družim sâm sa sobom U PRIRODI
tu je kvaka
ne smeta meni sedenje u kući zato što nemam društvo, niti mi internet može zameniti boravak napolju, prirodu, kretanje
to su dve skroz zasebne stvari a vidim da ih neki trpaju u isti koš
da preformulišem i na ovaj način: između 1) pustog ostrva, i 2) zatvora sa svim pogodnostima, grejanjem klima uređajima šampanjcem kavijarom internetom đakuzijem bla bla, ja bih odabrao pusto ostrvo, pa nek mu je i samo 200m prečnik
to je 630 metara obim, dakle 15 krugova = 10 kilometara = dva sata šetnje ili sat trčanja ili pet sati blejanja sa skupljanjem kamenčića etc :-)
ko razume, shvatiće, ko misli da je internet vredniji, neka mu ga

20 ožujka 2020

devedeset_tri

ima taj jedan krug od 93km koji prelazi preko poprilično nezgodnog brda, i koji sam se u vreme najbolje forme jedared nameračio da prevezem za ispod 3h i nećete verovati ali trebalo mi je 3h03' fuj.
išao sam tada nekom najgorom biciklom, koja mi je bila samo za rganje po tim razrovanim asfaltima, i eto, da sam išao nekom najs biciklom to bi verovatno bilo ispod 3h ali eto.
sunce moje malo nije mi se dalo.

to je bio neki Scott sa zaobljeno-spljoštenim cevima koji sam kupio od slovenačke reprezentativke Vide Uršič i nikad mi nije bilo jasno kako je ona to uopšte vozila obzirom da je i meni taj ram sa svojih 54.5cm (od centra do centra) i gornjom cevi od 56cm bio za prst preveliki a mo'š misliti kako je cura to vozila a bila je par cm kraća od mene.
u originalu je bio crn pa sam ja nakon nekog vremena odlučio da ga prefarbam s tim da sam ostavio ceo trougao u crnoj boji a prednju i zadnju viljušku sam obojio u neku bež nijansu što je KAO trebalo da podseća na hromiranje koje je bilo rezervisano samo za top modele.

nakon nekoliko godina sam ga opet prefarbao u narandžasto s tim da je prednja viljuška pak dobila crnu boju, a nalepnice su bile crne na narandžastom ramu i oranž na crnoj viljuški.
na kraju je pre par godina završio kod mog pašenoga (muža Loline sestre od strica) tako što sam ga zamenio za nekoliko džakova granula za pse :-)
eto cela ta priča o Tom krugu je nekako uvek bila vezana sa Tom biciklom, jer sam jedino njom napadao prosek, otud mi se i nezvanični profil na fejsu zvao Čedo Proseka.
znači to je sve bio uvod...

i pre nedelj-dve sam video da na tom putu postoje nekakvi štatijaznam Segmenti i to me zaintrigiralo jer sam nekao bio u rangu +10% od tih rekorda a tada sam poprilično nonšalantno odvrteo malo kraći krug (tzv. "Paprika", za one što su pratili na času) na mtb-u sa amortizerom, slučajno takođe Scott ali skroz svemirska mašina u odnosu na ono Vidino cestovno čudo.

i rekoh, ne pada mi na pamet da se lomim na trkačkoj po tom rndavom asfaltu, danas ću da sednem na onaj drugi mtb (GT) i da uzjurim tu, i biće to super trening, a videću koliko će mi ta žurba popraviti vremena na Segmentima, u odnosu na vožnju pre par nedelja.
za jedan od segmenata sam bio skoro siguran da ću ga oboriti jer mi je falilo zaista malo, a za druga duža dva nisam imao pojma koliko mi treba vremena obzirom da su svi bolji rezultati postignuti na trkačkim biciklama novije generacije, a ja krećem čeličnim mtb-om od 15+ kilograma.

što jes - jes, bio je povoljan vetar u leđa ali prevashodno je odlučujući faktor bio što su meni noge bile više nego raspoložene, čemu kao dokaz može da posluži da sam na celom krugu napravio 26.5 prosek od-kuće-do-kuće, toliko zaista nisam očekivao.
posebno treba naglasiti da je najveći spust bio isprekidan sa nebrojeno krivina u kojima je umesto bilo kakvog asfalta bio pesak ili zemlja pa se moralo promileti 15 km/h.
segmente sam naravno pocepao na atome, štaviše umalo sam onaj duži prešao za vreme koliko je do danas bilo dovoljno nekom da drži rekord na 3km kraćem :-)
(obzirom da se preklapaju jer je brdo iz dva dela pa postoje dva starta i dva cilja, nevermind)

eto, sutra je drugi dan proleća i poslednji lep dan u ovom klimatskom mikrociklusu a šta će biti nakon toga, bumo vidli.
što reče Đoni Štulić, danas je prvi dan u proleću, a on pedalira kao da je poslednji
(jednom kolegi maratoncu i bivšem blogeru je na taj dan umrla majka i pre mnogo godina smo pisali blogove o tome; sada više nismo u kontaktu ali eto istog dana je u Srbiji pala prva žrtva najmodernijeg virusa pa je i tom čoveku ovaj prvi bio poslednji, život piše romane jbg)

19 ožujka 2020

izazovi ispredzovi

Plan koji će za par dana pasti u vodu kao i svaki drugi plan, za sada izgleda ovako: sunčani dani su za biciklu i radove u dvorištu, a kišni dani su za trčanje i krečenje kuće. Naravno ono što može da sj*be sve je da neko proglasi full policijski čas, e tu ću morati da se snalazim. Pominju mogućnost da samo jedan član porodice može da ode do prodavnice, hmm, jedino bi u tom slučaju bilo važno dokopati se železničke pruge jer tamo nema policije jel tako, i onda kroz par tunela izaći negde u kanjon reke Gradac, trčati sat-dva planinarskim stazama pa opet ilegalno kroz par tunela doći tu na kilometar od kuće, i trk u prvu prodavnicu "POŠAO SAM PO JOGURT!"

VanDredne mere su naravno prema očekivanju uključile i obustavu rada svih uslužnih delatnosti sa pipanjem što uključuje salone za friziranje masažu i kozmetiku, i to sad znači da sam naredna dva meseca na zimskim pripremama. Za razliku od prethodnih zima koje su bile "tesne" finansijski jer je posla manje nego leti a grejanje odnese 1/4 ukupnih računa, ova zima je bila skroz drukčija jer nismo nigde putovali, pa se ništa para nije potrošilo od vikenda do vikenda. Računaj da putovanje do recimo Zagreba-Varaždina ili Istre sa par noćenja izađe oko 250-300€ a obična trkica sa jednim noćenjem oko Osijeka opet izađe barem na 120€ ako ne svratiš u Decathlon što je naravno nemoguće.

Opet gledam šta imam od patika, pa dobro, snaći ću se, tačnije taman i imam za par meseci trčanja nekoliko komada koje će do leta biti "za kantu". Plus kada dođe april pojaviće se i par onih "laganih" koje tokom zime uvek izgubim iz vida, a ako za par dana padne najavljeni sneg vratiću na stepenište i one salomonke i najkice za trčanje po bljuzdzi (?)...

Evo na teveu je nova epizoda "bogojavljenja" kako posprdno zovu obraćanje Precednika stadu, tako da možda čujemo najavu neke nove opake rigorozne mere. Juče su u gradu napravili cirkus jer je neko željan promocije i pažnje proturio buvu na fejsu kako zaboga treba aplaudirati lekarima, pa je raja izlazila na terase u dogovoreno vreme i tapšala. Tapšali neradnicima koji ti zakazuju preglede za tri meseca, dolaze i odlaze na posao kad im se ćefne, pola recepata napišu rodbini ili međusobno kolegama, kao i u svim drugim profesijama koje su na sigurnom državnom hlebu tako se i taj poziv pretvorio u totalni bašmebriga hohštapleraj (osim onih iz Hitne naravno). Sve trčim da tapšem šljamu, pre ću da aplaudiram taksistima, kasirkama, veterinarima, apotekarima, svima sa pijace kojima će u naredna dva meseca da propadne povrće a dobiće od države pomoć pod nazivom govno bez šlaga.

Današnjih 84.5km po vrištećem suncu je fenomenalno poslužilo za ispiranje toksina iz nogu i glave, nigde mi se nije žurilo a opet i taj šalala tempić je na starom 15kg teškom mtb-u izašao na 24.3 prosek, bilo je i dosta uspončića bogme no nisam se za vreme vožnje uopšte setio koliko sam u zadnja tri dana pretrčao, što je dobar znak. Najavljena su još dva dana sa maksimalnom oko 18-20 stepeni pa ću da potrčim pred rudu i ponadam se da neće roknuti neki full policijski čas, a od nedelje nek rade šta hoće.

18 ožujka 2020

izo lacija take two

nakon što sam jutros trčao sa izolirkom, za sutra tražim komad stiropora da upotrebim kao grudobran ili šešir. biće ovo zanimljiva serija u nastavcima. što reče onaj - da se o mom životu pravi film, il' barem strip...

obzirom da se zbog Situacije sve pomalo menja, danas sam imao puno više vremena jer se pomerio i posao pa sam taj silni višak iskoristio tako što krug od prekjuče nisam skratio nego sam ga otrčao celog, i da vidite JOJ RAZLIKE DRASTIĆNE (trejdmark Solomon Bićakčić, Audicija) umesto 20km pretrčao sam 22 ali nije tooooo razlika glavna nego što sam umesto po 5'47''/km trčao prosek 5'51''/km što znači da sam višak vremena upotrebio za SPOROĆU.

doduše upravo ovaj dodatak je najkrvoločniji uspon/spust pa je možda prosek "tu negde" glede napora odnosno zalaganja na radu.
uostalom nije tako jednostavno nakon što donekle zapustiš trčanje, tri dana zaredom ići 2h + 2.5h + 2h, mnogi 25.5km računaju i kao Dužinu a ne kao svakodnevni haruki džoging ili eventualno kas.

kad rekoh kas sad se pitam da li se patricija kas kad je bila devojka prezivala patricija galop ili se rodila kao kas, šta li će tek da bude kad se zbabi. eto šta ću da didžejišem na poslu danas, mon mec a moi :-)
i soda bikarbona.

vanDredno stanje

kad sam bio klinac samo su glupavi govorili vanDredno i ubacivali tako slova gde ne treba, a bogme i kasnije sam čuo da neko studira vanDredno pa sam se pitao kako si ti zemljače uopšte došao do studiranja nečega ako izgovaraš "vanDredno".
slično tome prvo smo govorili rošule ali su nas brzo naučili da se kaže rolšue a napredni smo i shvatili da to nešto znači na njemačkom jelte, e jedino nikako nismo mogli znati da se kaže gojzerice nego smo ih zvali gVojzerice a to se nekako više i uklapa u one cipelurde kojima možeš ciglu da šutiraš a da te ne zabole prsti
dobro i nušićevu ulicu sam zvao Њušićeva, ipak ne kaže se nušenje nego njušenje i njuška jel tako

uveli su policijski čas od 20-05 što možda remeti neke perverznjake što trče kasno uveče ali ja kao jutarnji tip još uvek nisam pogođen merama, a još za desetak dana kada se pomere satovi svitaće tek pred 7 pa će me boleti dupe da ranim pre zore da bih trčao po mraku, "evo sve trčim"

za danas bi bilo sasvim normalno i logično da se preseče ovo trčanje nekom bici vožnjom no obzirom na neke druge obaveze ne mislim da bi me tako kratka vožnja zadovoljila a za nešto tipa 3-4 sata nemam vremena tako da ću opet morati na trčanje.

nisam nešto posebno uzbuđen zbog toga ali dok može po danu da se uživa u prirodi daleko od grada i virusa, treba to koristiti, a ako baš uvedu policijski čas 00-24 ondak ću pak morati baš tada kada je najzabranjenije jer baš nešto i ne verujem da će me u 4 ujutru policijski Pajero juriti po parkovima i preko ograda od školskih dvorišta

17 ožujka 2020

izotonik

izotonik i izolacija ne idu zajedno, divim se ovima koji su pokupovali trenažere mada i mi u kući imamo dva komada
doduše ne traku za trčanje nego elite fluid u koji ubaciš zadnji točak bicikle i dalje sve normalno okrećeš i šaltaš kao na cesti
jutros sam namlatio krug po planu, s tim da sam malo samog sebe iznendadio brojkama pošto sam nekako očekivao da veliki krug od 32km skratim jednom prečicom pa sam se nadao da će da izađe negde oko 22km no ispalo je 25.55km, je-bi-ga
noge su nekako uspele da se dovuku do kuće mada mi tih zadnjih pola sata nije bilo baš prijatno, možda i zbog dehidracije jer nigde usput nisam imao vode a na vetru i jakom suncu se očigledno dosta izgubi bez obzira što je temperatura u rano jutro bila jednocifrena

sva sreća pa na poslu nije bilo gužve, jednom momku sam čupao obrve bez maske jer je nije ni on imao a da je neko nekom hteo da prenese virus svakako je on mogao nešto da pipne u banci ili pošti pa sa pipne kod mene u salonu pa da onda ja to pipnem i tako dalje, ne znam ni u čemu je poenta maski osim ako pored tebe ljudi kašlju jer se virus osim toga češće prenosi dodirom zaražene površine i kasnije prenošenjem na sluzokožu hmm

sutra ću na trčanje da ponesem kotur izolirke ako me zaustavi policija i pita da li nosim neko zaštitno sredstvo sa sobom

16 ožujka 2020

koma


Prosto je neverovatno kako se odvija ovo proleće. Ma SVE ide naopačke, jedino sam u glavi imao da na posao ponesem laptopičić da piskaram nešto i jedino to nisam stigao i sad se drndam sa telefonom.

Elem, izolacije i preporuke, blabla, na ulicama nikad više sveta, lep sunčan dan, niko u školi a svaki drugi nije na poslu pa “svi izašli da nešto završe”.

Jutros čak i po sporednim putevima ihaj saobraćaja, nema ko u selima nije upalio auto jutros “da skokne do grada”.

U apotekama gužva da ne možeš dalje od vrata da uđeš, u prodavnicama gde je oko podne uvek radila jedna kasa sada rade dve ili tri. Već se pojavljuju prve prazne police, ne znam ni šta je na njima bilo.

Što se mene tiče, nešto sam se malo preračunao i već nakon sat i po vanrednog stanja uspeo da s....m Plan jer sam pohitao na jednu stranu pa zbog vetra skrenuo na drugu da mi spreda duva uzbrdo kad mi je najtoplije, pa napravio veći polukrug od zamišljenog i na kraju namlatio 20 kilometara.

Al ko što rekoh, znao sam da će gužva na poslu da utihne pa mi i ne pada teško taj jutarnji amok. Bilo bi bolje da nešto malo provežbam ili se istegnem nego što ležim ovako zalepljen za fotelju ali šta ću, možda se ovo računa i kao neka joga, treba i ležanje izdržati.

Sad sam naravno u dvojbi da li trčati i predveče ili ne, da ne bih smanjio šanse za sutra jer ipak puno više volim jutro. Kao u filmovima o Bondu - ja sam jutro... rano jutro.

Sad nazad na početak bloga, naime nakon dve zime sa tri preloma i 4 bolesti sam kilaviji nego ikada i da me je neko pitao, ne bih bio toliko virtuozno kreativan pa da mi padne na pamet ovo otkazivanje svih trka. Ovo zbog čega svi kukaju, meni došlo kao dar sa neba.

NE zato što se radujem da drugima nešto propadne nego što nisam znao koja mi je opcija gadnija

  1. sedeti kod kuće dok drugi idu na polumaratone i tiho patiti od muke i (pozitivne) zavisti, ili
  2. ići na trke jer se tako uvek napravi dobar trening, ali uz cenu da progutam sve te jadne “rezultate”

Ovako me je virus oslobodio biranja manje knedle za gutanje i blagoslovio me da počnem da treniram od nule pa dokle već uspem da stignem. Ovih 20km jutros nije bilo loše uopšte, obzirom na sve okolnosti.

Najvažnije je da sam se lepo osećao. Opet ona početna nadutost i tromost u nogama no ovaj put je nakon pola sata sve nekako došlo u normalnije stanje i dalje sam samo trčao i pustio misli na ispašu.


15 ožujka 2020

stanje

kakvo je stanje
kao što vidite nisam otišao na Dunav
tojest ne vidite, morate da mi verujete na reč da ovo pišem od kuće
naime juče me je drugi dan za redom maltene sahranila alergija, nos je curio kao česma, kijao sam na svakih pet minuta, i u takvom stanju otići na treking ligu među 500 ljudi mi je bilo blago neprimereno
jeste da su simtomi novog virusa navodno potpuno suprotni (suvi kašalj) ali ni meni ne bi bilo prijatno da mi neko slinav neprekidno kija u blizini
danas je puno bolje jer su tablete valjda počele da deluju ali noćas to nisam mogao znati jer mi se stanje malo poboljšalo tek evo oko 10-11h, a ni to potpuno

zbog takvog stanja sam juče prešao 18km ali na pešačenju i trčanje sam ostavio za danas
čeka me ova liga na Stravi, dakle trči se 5km
popio sam kafu, pojeo dva parčeta pite s jabukama, evo još malo da se istegnem i smislim na koju stranu sveta ću trčati pa izvolte
neću pisati novi blog nego ću ovaj da nastavim popodne

...

elem ovakvo je bilo stanje
zbrka sa termometrima, ovaj na terasi okrenutoj jugu pokazuje +13, telefon kaže +7 a mislim da weather channel očitava sa jedine meteo stanice tu u nekoj njivurdi na kilometar istočno
sad, nemam pojma, obukao sam se kao da nije ni 13 ni 7 nego recimo 10, a tako mi je i bilo, negde prijatno negde hladno
otišao biciklom nekoliko km do izvan grada, pa krenuo na zagrevanje
ideja je bila da otrčim 5km prema vetru, da zastanem minut-dva i malo se istegnem, provrtim dupetom levo pa desno, i sjurim se nazad sa olujom u leđa svestan da varam ali koga briga, najvažniji je rezultat :-)

i šta se događa, događa se preokret
dok sam išao na tamo, vetar je bio jako promenljiv, na jednom pravcu sleva, pa zdesna, pa malo spreda pa opet u leđa, i dalje u krug
i ništa, otkaskao ja u tom pravcu, noge drvene, naduvene, nekako trome, pffff
malo se iščuđavao šta li mi je, i rekoh batali ti ovo, umoran sam
isto tako bezvoljno otkaskam nazad do mesta gde sam ostavio bicikl pony (što ga Milijana gony), s tim da je vetar bio sve jači i jači i na kraju me je "ubijao" spreda no ionako mi je sve bilo svejedno

na kraju je ispalo da sam brže otrčao zagrevanje blago uzvodno nego strčavanje nazad, a pride sam strčavanje na neku foru izmerio 4.97km pa mi se ionako ne bi računalo kao 5k.
svašta.
i onda uzmem onih 5k zagrevanja, koji su izašli na 5.06km, i tome dodam naziv koji su rekli da stavimo "5k anti-corona run" i sad ću da uđem u statistike kao verovatno najsporiji na planeti Zemlji sa sve satelitima Marsom i Neptunom.
pa fino baš.

14 ožujka 2020

subota

subota je a pišem o petku, šta fali

preskočio sam blogovanje u petak trinaesti da vam se nešto ne desi pa da ispadne da sam ja pokrenuo zle sile, što je sigurno - sigurno.
neodlučan kao što mi se jako retko događa, juče sam se nećkao za ovo ili ono, protiv ovog ili onog, i na kraju odlučio da mi od malo odmora ne može biti loše.

sreda i četvrtak su nakon "staza je paprika!" kompletirani drugom vožnjom iliti "tour de zukve", e sad gde je to, ja mislim da ni oni što tamo stanuju ne znaju gde su Zukve a kamoli prosečno obavešten građanin.
jeste da za sada sve ide po planu i da mi je baš lepo dok obilazim sve te puteve kojima sam prošao samo par puta u životu pre nekoliko godina, no na momente ume da postane i malo naporno, kako da kažem.
ali hajd.
kako ću letos stići do Kadinjače ako proletos dozvoljavam sebi da kukam zbog zukvi ili zukava, kako se već kaže, verujem da ni to ne znaju u tom selu.

neke trke se otkazuju, neke još uvek ne, uglavnom ovih par u prirodi koje sam ionako "merkao", da sam anđeo zvao bi se anđel merkel, mislim zbog tog merkanja.
reče mi drug kako je našao alternativu za otkazani polumaraton a to je na Đerdapu, volonterska akcija čišćenja prirode sledeći vikend.
tu se setih jednog momka kojeg viđam u prirodi sa psom, i oni tako u šetnji prirodom nakupe pun džak plastike pa ostave kod kontejnera.

moj resor je pak krčenje uraslih staza prema i oko manastira, s tim da nemam nikakve profesionalne mogućnosti da sad ja tu prođem bagerom i napravim put nego se protiv korova i trnja borim onim makazama za orezivanje voćki, ionako su stalno na akciji oko 3€ pa na svakih par meseci kupim po još jedne.
eto osim ovde u bašti nekoliko voćkica i grožđa, ispalo je da se najviše koriste na planinarskim stazama.

dok sam pokušavao da neke "ostruge" tj trnjave grane odsečem što bliže zemlji, privuko mi je pažnju nekakvo pomeranje zemlje, hmm, hmm, ode zemlja sve dalje pa se sklupča pa reče tiho šššš i shvatim da su nam se drugarice zmije probudile iz zmijskog, pardon, zimskog sna.


lepo sam joj rekao da sačeka dok je slikam no počela je negde da odlazi pa sam pokušao da je zaustavim i malo odignem štapom no uporno je odbijala poziranje i nekako je uhvatih u zadnjem času kada se već zabila u granje i samo joj ostala guzica da viri.

evo kako je taj prolazak uzbrdo izgledao pre nego što sam prošao...


... a evo pogleda odozgo na obavljen posao kresanja korova i trnja, skroz druga priča.


negde na pola posla mi je svirnuo i voz, mahnuh i pomislih neću ti skakati na krov, danas mi je dan odmora, a i ne ide mi se na more bez obzira što korona nije stigla u crnu goru.


nakon još malo planinarenja, nemojte me sad napadati da sam sebičan jer samo krčim one staze koje meni trebaju i kojima prolazim, mislim i od ovog dobih plih jer mi nobelovcu ni na kraj pameti nije palo da ponesem rukavice, a što je najcrnje gde god sam se ogrebao (a to je svuda) jako mi se upalila koža zbog ovih alergija pa sam sav kao iz logora da sam pobegao, kako beše počela ova rečenica, eh da, zatvorih krug pa još onde ovde odsekoh po neku grančicu i to je to.

maksimum koji mogu da postignu ove makaze je recimo debljina palca šake, što je ujedno taman prečnik za jedan dobar štap za planinarenje pa sam kad god sam ih proletos nosio ne nekom drugom mestu odsekao neki takav štap i sada ih već ima tuce ostavljenih na raznim počecima i završecima stazâ, pa će valjda nekom i poslužiti.

13 ožujka 2020

strava i užas i Strava

eto buve u gaćama!!!!!
vidim da su na Stravi napravili nekakvu "ligu".
jer se kao trke otkazuju jelte.
a gledao sam i neki film o virusu pa sam se malo zamislio.
ako mi se ide u neke nove predele, ne moram da odem na treking ligu nego mogu da odem autom na bilo koju planinu na izlet i otrčim šta god hoću i koliko god hoću, jel tako, tako je.

u prevodu, sve je ovo potencijalno i previše zajebano, kontam da u Valjevu postoji par tih nekih respiratora na intenzivnoj a ako se za tri nedelje pojavi pet hiljada zaraženih, od čega će hiljadi da treba intenzivna nega, preživeće samo oni koji se zadese na respiratorima, ostali mogu jedan drugom da daju veštačko disanje mislim međusobno, tako tri nedelje, hmm, biće tu romansi i venčanja u bolničkim dvorištima.

nego strava.
ovaj blog sam uzeo da pišem u petak 13. i stoji mi kao skica pa sad kad stisnem objavi on će da ode u juče, nema veze.
napravili su plan Akcije za svaki naredni vikend zaključno sa mojim rođendanom, i svakog vikenda možeš u subotu ili nedelju da otrčiš 5km, 10km, 21km, 1609m, 10km, maraton.
onda će da prave rang liste i tako to.
pa eto kao motivacija, i kao neko suočavanje sa tim brojkama.

naravno da skoro niko neće na treningu omlatiti 5km onako beskompromisno kao da je otišao na trku i zagrizao do koske, ali hajd, videćemo.
svaka brojka će me boleti jer znam koliko sam tragično nespreman, ali šta je tu je.
čak ako i odlučim da sutra ipak odem na Dunav na treking, ovo danas neće puno smetati.
a ako ne otputujem nigde, mogu sutra i da ponovim test, ako (drugo ako u istoj rečenici, baš kidam ove Planove) danas ne budem zadovoljan.
pite od jabuka sam se već najeo, samo još malo kofeina pa za sat vremena mogu i da se otisnem, možda budem brži od najavljene kiše.

11:32, 14.03.2020.

ps
u italiji je negde vanredno a negde polu-vanredno stanje,
evo šta piše kolega na mejling listi:

"I am Italian, I live in Cagliari, Sardinia. Here the infection is arrived in a
reduced form but in any case the indications are not to leave the
house.
It is allowed to train outdoors but alone and keeping at least one
meter away from anyone else.

Based on the somewhat twisted mentality of Italian bureaucracy, you
can train but you cannot move in the car to go for a run. So I have to
run around my house.

Tomorrow I had planned a long run of 32 km for Boston but frankly the
news is not encouraging…"

11 ožujka 2020

uikend?

kao prvo, niko ne zna kako će se razvijati ovo sranje s virusom jer bukvalno svakog dana neko može da donese neku zabranu za nešto i da u subotu uveče sutrašnji tj nedeljni polumaraton bude otkazan.

mislim kako ćeš u centru Kruševca recimo da praviš javno okupljanje 1000 ljudi kad će zadatak policije umesto da obezbeđuje trku biti da spreči trku?

to pod jedan
pod dva, veća je verovatnoća da se u takvim scenarijima održi treking liga nego polumaraton, na ovom prvom policije neće ni biti a ionako je manja gužva

na stranu lična (ne)odgovornost tipa država proglasi vanredno stanje a ja odem na trku, no ako tamo nikom ne prilazim, spalim bacačem plamena svakog ko se zakašlje, ostatak dana sam u autu, gde god svratim u kupovinu hajd ionako bih oprao ruke, ne mora niko da me opominje valjda

da, problem može biti novac, ne znaš ko je slinavim prstima platio dva minuta pre tebe a kasirka će ti to samo proslediti, nemam pojma kako se to računa, valjda bi trebalo i pare oprati :-D

u nekom drugom scenariju bih rekao da je vikend tu odmah iza ugla a sada mi deluje jako daleko jer u svakom od naredna 4 dana može nešto da se razvije, preokrene, dogodi.

fejsom kruži zajebancija koju je napravio trkački klub iz Niša ali su to toliko amaterski i na brzaka upropastili da je bolje da ništa nisu pipali, levo piše 10.03. a desno piše ponedeljak (09.03.) i preko svega piše baš Valjevo +1°C u 10h pre podne a oba dana je bilo oko 7-8°C, dakle zasrali su sve gde je uopšte moglo da se zasere pa duplo :-D


još je preko svega neko napisao kako se ne treba ovoliko zezati jer "neko to može da shvati ozbiljno", pa brate taj ko ovakve gluposti shvata ozbiljno i treba da bude odnet nekim virusom sa lica zemlje, to se stručno zove "prirodna selekcija" :^l

tako da, što se tiče vikenda, pratiću i vreme
za sada kaže da će u nedelju kod kuće biti +7, u kruševcu +8 ali oblačno, na dunavu +11 i vedro :-D
mogućnost kiše u subotu je prvo isključivala treking ligu (22km) ali je ova nova promena prognoze vraća na prvo mesto rang liste, ubedljivo ispred Kruševca u kojem sam već trčao nekoliko puta.

osim toga, treking liga je više nego neobavezna, tu ne postoje reference, otkud znam da li sam gore-dole iz Dunav i kroz šume trebao da trčim 5'/km ili 7'/km, koliko će biti makadama a koliko lišća i korenja, da li će usponi biti pitomih nagiba ili krvoločni da jedva i hodaš a kamoli trčiš, to je pola izlet pola trening i kako god da ga otrčiš biće super jer si video nešto novo, i svakako lepo

posebno zbog toga što i onog narednog vikenda (za 10 dana) takođe merkam treking ligu na Zlatiboru pa bi ovo lomatanje za vikend bilo idealan situaciono-adaptacioni trening, hmm

no planove na stranu, već sam potrošio previše mastila

~~~~~~~~~~~~~~~~~

nakon današnje vožnje od 80km, stazom kuda smo u bici klubu trenirali kada sam dobio prvu trkačku biciklu, i kada je trener težinu kruga opisao kao "STAZA JE PAPRIKA!!!" (ljuta valjda, haha), ne znam koliko sam potrošio od onog Plana da se odveze danas srednje dugačko a sutra još malo duže, obzirom da sam očigledno preterao.

a danas, uzani propali asfalt prekriven kamenčićima i peskom, nagibi do 20%, na nekoliko mesta sam morao da otključam viljušku, i da nisam uzeo scott-a koji ima diskove, verovatno bih izleteo i poginuo u par najoštrijih serpentina sa v-brake kočnicama na starom GT.
da ne pominjem da su na GT-u semi-slick gume a ovamo sam i sa kramponkama nekoliko puta uspeo da usporim u zadnji čas, pretpostavljam da sam imao više sreće nego pameti i veštine, pokušaću da to ne zaboravim do nekog sledećeg sličnog poduhvata.


buđenje ranog proleća

Dogodi mi se ponekad da se probudim usred noći, uglavnom oko 02-03h pa tako blenem u plafon i čekam da mi se prispava. Obzirom da to ne daje neke zadovoljavajuće efekte uzeh da malo guglam pa sam relativno brzo skontao da gde god kreneš da čitaš o tome sledi savet kako je nakon ~20 minuta čekanja najbolje da ustaneš. Jeste mi to bilo katkad logično ali sam u tu logiku sumnjao. U smislu ko ne zaspi za 10-15 minuta njemu se prosto više ni ne spava, možeš čekati koliko hoćeš. Tako sam uštedeo sebi sat-dva fore za pisanje, za razliku od ležanja kada ti se samo u glavi nagomilavaju teme i posao za neki drugi dan, a vreme prolazi ni u čemu.

A tema je opet skroz logična koliko i zbunjujuća, no nisam se nikada time bavio kako da kažem stručno. Naime taj zid između nesvesnog i svesnog, prosto je nenormalan. Tojest voleo bih da je bar ponekad providan. Ono, kad sanjaš da letiš, nikada se ne trgneš i probudiš u fazonu "ma daaaajjj, nema šanse da se ovo događa, samo sanjam!" nego nastaviš to da posmatraš sa uzbuđenjem i neizvesnošću.
(evo i alergijske kijavice, bolje što sam ustao)

Tako sam noćas sanjao onaj dečiji san kako pišam. Kad si klinac imaš jako čvrst san a organizam želi da radi po svom ritmu pa ako se ne probudiš, prosto, upišaš se. Meni se to koliko pamtim dogodilo samo jednom. Sanjao sam da pišam i bilo mi je tako lepooooo dok me neki čudan osećaj nije probudio jer pazi iznenađenja, ja sav mokar, kuku! I to sam već bio pošao u školu, dakle matoro dete, ne beba. Al eto, omaklo se :-)

Nakon toga evo silne godine prođoše i hiljadu puta sam sanjao kako pišam ali se bogu hvala nijednom više nisam i upišao u snu, samo sam se katkad probudio a katkad baš i ne, prosto nastavim da spavam dok me nešto ne probudi pa se onda setim "hmm, ja sam pre koji minut sanjao kako pišam a vidiš, nije me ništa probudilo". Onda naravno ustanem, no daleko da je to uobičajeno, u 350 od 365 noći ustanem jednom ili nijednom.

Mrzi me da guglam statistike sad, ne znam ni koje tačno statistike da tražim, logično je da ljudi koji se redovno rekreiraju ili "bave sportom" moraju u drugom delu dana da nadoknade sve izgubljeno tokom tih aktivnosti a ja sam juče eto pretrčao 20km preko dva brda i naravno da sam se nalivao prvo onim BCAA praškom pa nakon toga svim i svačim a štaviše nisam popio ni kap piva. To napominjem jer mnogi kažu da se od piva pojačano piša mada to kod mene nikada nije bio slučaj.

Na kraju o samom snu, koji je možda i objašnjenje svega. Nisam od onih koji bolesno prate kilažu mada sam naravno celog života pojačano svestan da telesna težina itekako utiče na sportove izdržljivosti. Ako imaš 5% više, otprilike ćeš trčati ili voziti biciklu uzbrdo 10% sporije, odnosno za istu brzinu će ti trebati puno više napora. Naravno da za trke i kontrolne treninge na nekoj granici, tipa "istrči 10km najbrže što možeš", ne važi ovo da treba više da se napregneš obzirom da se već trudiš najjače što možeš.

San je krenuo od neke tačke ispred koje se ničeg ne sećam, nešto u fazonu izašao si iz tunela i gledaš unazad ali ništa ne vidiš. U toj tački ja sanjam kako sam ranije u toku noći već pišao nekoliko puta (?) i kako iz nekog opravdanog razloga (tipa nešto će se u kući pokvariti, začepiti) moram da nastavim da pišam na nekom drugom mestu. Stao sam u ćošak neke sobe bez nameštaja i pišam li pišam, zalivam ugao. Na podu je nekakav tepih od zida do zida i sve to negde nestaje. Začujem neki šum i shvatim da u toj zgradi i na tom spratu nisam sâm, pa prekinem pišanje u uglu i pređem pet koraka ka sredini sobe gde se nalazi wc šolja/školjka, pa nastavim da pišam.

"Ohoooo, ovo su litri i litri, sutra ću ipak biti puno lakši i sve će se vratiti u normalu", sanjam kako razmišljam na taj način. A sve to probably jer sam se juče pred trčanje malo iznenadio litrom viška na vagi, pa mi se taj šok malo dublje urezao u podsvest.

Sećam se jedne svadbe druga iz biciklizma, negde u Sremu, kada sam celo veče jeo nekih predjela i pečenja i to zalivao mineralnom Knjaz Miloš koja od svih soli valjda jedino obiluje natrijumom (!) i jutro kasnije sam se probudio sav naduven kao sunđer sa valjda 4kg više od uobičajene težine zadnjih par godina. Majko mila šoka!!! Doslovno sam se ceo dan osećao kao da su mi otkrili neku tešku smrtonosnu bolest, znači Kraj sveta! Na sreću to se za dan dva sve ispišalo, ali trauma je ostala.

Tako sam i juče na trčanju pomislio, brate, ja ili da prestanem da trčim, ili da prestanem ovoliko da žderem i pijem. Jer decembar je odavno prošao, i onaj izazov kada sam trčao svakog jutra i večeri po par sati, pa okej, jeste tada bilo lepo jesti ali otkako sam se vratio na ove "normalne" kilometraže i napore valjalo bi se vratiti i na umerenije prejedanje. Stoga kontam da je odatle sve počelo, i završilo se ovim snom o ispišavanju cca osam litara "viška" ;-)

10 ožujka 2020

mister dronjak

planiranih 15km sam produžio na 20km iz prostog razloga što sam na kraju polupustog puta pomislio da bi bilo cool da produžim onim SKROZ pustim putem nizbrdo, pa da se vratim kuda sam došao, umesto da zatvaram krug po dosta prometnijim ulicama.
rečeno - učinjeno, okret mi je bio dosta iznad početne i krajnje tačke pa mi je povratak bio brži, okret okruglo na 1h a kraj na 1h56, gps kaže 465 metara ukupnog uspona!

kad sam kod kuće pogledao Stravu primetio sam da mi pod najbolje vreme stoji 3h25 za maraton, 1h27 za polumaraton (to su sve rezultati iz ove zadnje dve spore godine naravno) i krenem da prelistavam mesec po mesec da vidim šta tu fali.
šta fali????
FALI PET METARA! :-D
jer mi je samo par nedelja posle apatina sat izmerio 42190m u novom sadu, dakle da sam protrčao kroz cilj i tri koraka kasnije stisnuo stop stajalo bi mi 3h14.
ili 3h09 iz ljubljane godinu ranije, ili 2h55 iz podgorice još dve godine ranije, ili 2h51, ili 2h49, ko će to sve tražiti kuku

elem dok sam trčao u podsetnik sam ukucao sledeće:

- oprema za danas
- noosa 12, boje, cena
- zeleno -> belo
- angliru, 1 na 1
- mozer protiv konja
- značka


to su teme o kojima sam hteo da pišem no teško da ću sve postići
da krenem od 

1)

između dresa dugih rukava sa Ljubljanskog Maratona i rupičaste podmajice sam morao da ubacim još jedan sloj obzirom na vetar i oblačnih +10 pa sam uzeo neku staru majicu skraćenih rukava koja je pola pamuk pola nešto poluelastično i ne nakuplja previše vlage u sebi, no u njoj sam par puta nešto farbao prošlog leta pa je sva natačkana zelenom bojom :-D 

i naravno da mi je svuda uzbrdo bilo toplo pa sam dres nosio zgužvan u ruci a trčao sam u dve majice od čega je spolja bila ta klošarska polupocepana poluprefarbana poluodsečenih rukava i okovratnika, kao da sam pobegao iz izbegličkog logora, mada mislim da i oni bolje izgledaju


zbog nekih obaveza nisam mogao da odem samo sa satom, ali nisam hteo da nosim ajfona nego sam poneo samsungića koji je upola lakši no zato su i slike odgovarajućeg kvaliteta pa mi glava dođe izobličena kao krompir preko kojeg je prešao motokultivator
a šta ćeš

2)

druga tema je da pobacah skoro sve od patika što sam imao i ostao sam sa nekoliko pari ok oko 1000km koje samo što nisu popile kantu i sa dva-tri para koji imaju u sebi po mesec života recimo

i preturim malo po ovim radnjama i skontam da su stigle nove noosa, nakon što sam imao dva para #10 i tri para #11, posle toga su umesto 12 izbacili noosa ff, a sada su se pojavile i #12, s tim da su toliko šarene da me hvata muka koje da (ne) odaberem, za koji mesec kada dođu na sniženje jer trenutne cene su podosta nerazumne

NIJE GREŠKA, OVO NISU ŽENSKI MODELI, FILTRIRAO SAM PRETRAGU PO BROJU 45


nije da nemam da dam 300 evra za dva para ali NEĆU, tačnije ne pada mi na pamet.
jer će ionako kad tad biti ispod 100 po paru, ako ne i manje kada se neka boja rasproda, pa one najružnije ostanu u svim veličinama jer niko nije tolika pederčina da bi ih kupio.
e tu ja nastupam :-D

jednom sam se zeznuo sa onim salming enroute koje sam kupio u ljubljani i više nema teorije da igde nađem iste pa ću ih uvek nositi tako grozne u paru, ali nadalje više nikada neću kupiti samo jedan par patika, novčanik otvaram samo kada nađem isti model u dve boje da bih mogao da ih rasparim i iskombinujem

3)

još mogu da pokrijem treću temu sa spiska jer nije srodna nijednoj drugoj, a poslednje tri će da ostanu za neki naredni blog.

kad smo se juče vratili s treninga kažem ja Loli da joj je ispustila prednja guma.
- jao da, bilo je nekog zelenog stakla tamo na vrhu Tešnjara kada smo krenuli kući sa razgledanja foto albuma, ali mislila sam da sam ga zaobišla (ne album nego staklo)
skinem ja točak, pregledam sve, izvadim špic od stakla bukvalno santimetar dugačak, ali ne od zelenog nego belog.
- ne ne ne, bilo je zeleno staklo, Lola uporna
- okej bilo je zeleno, ali je osedelo od straha kad si ga pregazila, nemam drugog objašnjenja, vi'š da je skroz pobelelo :-)
eto glupave anegdote čisto da oni što više neće sa mnom da se druže vide koliko bi im bilo lepše pored mene, ko se sa mnom druži ..... mu je duži, ostali nek škrguću od muke

09 ožujka 2020

pariz

sećam se tog datuma, ne što sam genije sposoban da zapamti sve i svašta već što je datum najlakši mogući za pamćenje. bio je 04.04.04. i na eurosportu sam gledao maraton u parizu. eto kažu da će zbog virusa ovog proleća biti odložen. jbg...

vest sam saznao sa neke američke mejling liste i to ni manje ni više od čoveka koji je pre par dana zadnju dužinu napravio na stazi BOSTONSKOG MARATONA tako što je pretrčao prvih 20 milja, čitaj falilo mu je samo desetak km do kraja. i koji retardić treba da budeš ako svakog dana možeš da treniraš na trasi jednog bostona, i sad kukumavčeš što nećeš trčati u parizu, nabijem te na ajfel taur. idi lečni se malo.

čitam dalje kako ljudi pričaju pa tu se trči pa duva vetar pa ko će tu dobiti od koga virus, ali ljudi zaboravljaju da dva sata pred start svakog većeg maratona od ovih sa nekoliko DESETINA HILJADA LJUDI svi ti maratonci stoje zbijeni jedan uz drugog kao telad u klanici i tako dahćući jedan drugom zavrat (užički pravopis, piši kao što govoriš) samo što jedan drugom ne gricnu uvo u erotskom zanosu, a mo'š misliti šta bi bilo da se neki od njih raskašlje, PA NEMAŠ GDE NI DA POBEGNEŠ onako stešnjen kao sardina u konzervi.

razapet između dva Uskrsa, kalendar trka je raspet malo tamo malo vamo, obzirom da srpski uskrs pada na moj rođendan i logično tog dana nema trka u srbiji, a hrvati imaju polumaraton u Iloku i trku 9.99km kod Samobora gde sam pre dve godine bio drugi ili treći, nemam pojma, samo što je bila u septembru a sad je pomerena u april

... a srbi su se nameračili da naprave bgd maraton na hrvatski uskrs sedam dana kasnije 26.04. ali je preCednik PRTZZZ raspisao izbore za taj dan pa sa koronom ili bez korone više niko nije siguran da li će bgd maraton biti održan istog dana ili pomeren na subotu 24h ranije.

beograđani su i inače najproverenije svetske picajzle (u rangu sa purgerima) tako da mogu da zamislim taj UŽAS da neće moći baš između 10-15 da odu na drugi kraj grada jer su im izbori svakom ponaosob tu na dve ulice u mesnoj zajednici i taj zastoj u delu javnog saobraćaja će ih omesti u podršci preCedniku i njegovoj viziji večne vladavine, strašno!

ja sam šacnuo i par nekih treking liga ovde, ne što sam lud za blatom i korenjem nego što je to neki skroz odvojen i neobavezan svet od ovog "normalnog, trčećeg" i što tamo mogu da odem na izlet i trčkaram po nekim vukojebinama 20-30-40km već koju varijantu odaberem, i gde mi je isto kao i ovde kod kuće, nit me ko poznaje nit imam koga da gledam i merkam nit će na kraju iko reći auuuuu koliko je propao antić, stigao deset minuta iza onog tamo iz onog orijentacijskog kluba takođe tamo. in-ko-gni-to, ne-pro-ce-nji-vo. a usput se nagledam nekih skroz novih predela, duša da mi prosija. tako da je to neki poluPlan za proleće.

pa kad se razbistri situacija sa virusima i karantinima i pićhama materinama, lako ćemo dalje, dotle valjda malo podođem glede performansa jelte.

čista desetka

ne ložite se preterano na naslov, radi se o temperaturi :-)
jutro se rodilo uobičajeno govnjivo, nebo se nećkalo da li da se cedi ili da se ne cedi po nama, kučići su izvisili za šetnju a ja sam radio vežbe za leđa sa onom ribicom iz prethodnog bloga, mljaccc.

dok sam bio na poslu, najsmrdljivijoj fabrici u gradu je došao u goste predsednik koji nam je doneo sunce, daj nam sunca, let the sun shine, oblaci su se proredili, pojavilo se i nebo, i stari dan je postao novi dan, a sa novim danom rađale su se i nove ideje.
"A ZAŠTO JA NE BIH TAJ DAN ODMORA ODLOŽIO ZA SUTRA?"

retki su i srećni (ili bi barem trebali da budu) svi čiji je organizam u takvom stanju da može samo tako inspiracijom vođen da odloži dan odmora.
mislim, nije odmor kilo pečenja pa da ga samo tako usputno kupiš na putu do kuće.

al eto, ima se, može se, izgleda da mi je bilo dovoljno što sam video slike mladenaca iz bazena pa da se i sâm preporodim.
mislim samo su im glavice preslatke virile iz vode, nisu mi baš poslali ono što sam priželjkivao, šmrc.

i tako, krenuo ja, trčao ja, pa prešao iz trčkaranja u režim treniranja krvoločnog (ok, ne baš) pa gore pa dole pa gore pa dole pa tako 11.5 puta, i onda se opet vratio u režim trčkaranja nazad do kuće (nisam kupio pečenje usput).

kao što već znate, detalje i slike sa treninga možete videti na Stravi, čak sam i skrinovao sve moguće podatke iz garmin aplikacije, najzanimljivije je da mi je odnos kontakta sa tlom leve i desne noge došao do 49.9% : 50.1% što je gotovo pa savršeno.

brzine manje više nisu nikakav pokazatelj jer sam dosta zastajao a sat je radio, naime za tih 200-ak metara uzbrdo mi treba 50-ak sekundi, onda zastanem da pogledam to vreme, puls, u mestu sačekam desetak sekundi pa krenem lagano kaskajući 100m nizbrdo, tamo se par sekundi istegnem par sekundi provrtim vratom ili dupetom, zauzmem položaj visokog starta i kad sat odbroji sledeći minut krenem START!

tako mi je svakih 200m uzb. 100m nizb. počinjalo na dva po dva sledeća minuta, a kada sam nakon dvadeset i kusur promena pravca po 11-ti put (mislio sam da je 12-ti) stao i okrenuo natrag, već sam bio na vrhu uspona. pogled na grad je bio još lepši, jer je predsednik bio još dalje od grada, a ako i nije bio sam ja dalje za tih nekoliko kilometara.

sad čekamo da vidimo da li će sutra konačno doći taj dan odmora ili će ga neki talas proleća opet istisnuti u red čekanja.

jutarnje preznojavanje

naravno da ću jednom u životu da poštujem Plan a plan je bio da danas bude lagan dan a ono zašto ću ga poštovati nije zato što sam dosledan i disciplinovan nego iz prostog razloga što sam trenutno lenj za bilo šta angažovanije od guglanja po jutjubu vežbi za jačanje leđa.

naime i trčanje kao i biciklizam jača najviše noge, nešto prednju a nešto zadnju ložu, no sve to što radiš ispod struka bi doprinelo da ti se gornji deo tela vrti kao ringišpil, kad ne bi bilo mišića trupa koji dovode celo telo u stabilan položaj.

rekoh daj malo da se odmorim od one naše, da vidim kako to strankinje rade, da se malo inspirišem jelte. evo ženica profesionalni instruktor i tako to, i još mi svaki čas ponavlja kako za vreme vežbi brada ne treba da se nabija u grudi ni da se previše ispravlja ka nebesima, kaže gledajte u tačku tačno ispod glave.


pa naravno da ću da gledam u tačku direktno ispod sebe jer mi je tu telefon sa tvojim dupencetom i može okolo mene zemljotres srušiti pola planete nema šanse da ću da skrenem pogled i poremetim KONCENTRACIJU :-D

evo nakon prvih pola sata već se osećam jači, s tim da sam nekoliko ovih videjića prekinuo na pola jer mi ne deluju baš adekvatno stručni, pa sam se tek ovde zaustavio. štaviše neke pokrete sam vraćao po nekoliko puta napred nazad, ali ne više od nekoliko puta ipak, jer od ovoga mož da se rikne. kad sam shvatio da sam se preznojio morao sam da otvorim vrata od balkona da uđe malo svežeg zraka jelte, rekoh ući će Lola i pitaće od čega su se zamaglili prozori i ko to stenje i dahće u dnevnoj sobi, bože sačuvaj.

da sam pametan kao ovi naši mladenci pa da sam juče otišao u banju Vrujci u bazen sa toplom vodom, eh, al nisam se setio da bih time mogao sebe da počastim za Osmi Mart i šta ćeš, zapiši za dogodine i čekaj kad si glup i kad se nisi na vreme raspitao... kome bi ionako palo na pamet da će onaj kolega prihvatiti da osmi mart provede u kupaćim gaćama, ali eto vremena se menjaju a bogme i zaljubljenost čuda čini.