utorak, 10. ožujka 2020.

mister dronjak

planiranih 15km sam produžio na 20km iz prostog razloga što sam na kraju polupustog puta pomislio da bi bilo cool da produžim onim SKROZ pustim putem nizbrdo, pa da se vratim kuda sam došao, umesto da zatvaram krug po dosta prometnijim ulicama.
rečeno - učinjeno, okret mi je bio dosta iznad početne i krajnje tačke pa mi je povratak bio brži, okret okruglo na 1h a kraj na 1h56, gps kaže 465 metara ukupnog uspona!

kad sam kod kuće pogledao Stravu primetio sam da mi pod najbolje vreme stoji 3h25 za maraton, 1h27 za polumaraton (to su sve rezultati iz ove zadnje dve spore godine naravno) i krenem da prelistavam mesec po mesec da vidim šta tu fali.
šta fali????
FALI PET METARA! :-D
jer mi je samo par nedelja posle apatina sat izmerio 42190m u novom sadu, dakle da sam protrčao kroz cilj i tri koraka kasnije stisnuo stop stajalo bi mi 3h14.
ili 3h09 iz ljubljane godinu ranije, ili 2h55 iz podgorice još dve godine ranije, ili 2h51, ili 2h49, ko će to sve tražiti kuku

elem dok sam trčao u podsetnik sam ukucao sledeće:

- oprema za danas
- noosa 12, boje, cena
- zeleno -> belo
- angliru, 1 na 1
- mozer protiv konja
- značka


to su teme o kojima sam hteo da pišem no teško da ću sve postići
da krenem od 

1)

između dresa dugih rukava sa Ljubljanskog Maratona i rupičaste podmajice sam morao da ubacim još jedan sloj obzirom na vetar i oblačnih +10 pa sam uzeo neku staru majicu skraćenih rukava koja je pola pamuk pola nešto poluelastično i ne nakuplja previše vlage u sebi, no u njoj sam par puta nešto farbao prošlog leta pa je sva natačkana zelenom bojom :-D 

i naravno da mi je svuda uzbrdo bilo toplo pa sam dres nosio zgužvan u ruci a trčao sam u dve majice od čega je spolja bila ta klošarska polupocepana poluprefarbana poluodsečenih rukava i okovratnika, kao da sam pobegao iz izbegličkog logora, mada mislim da i oni bolje izgledaju


zbog nekih obaveza nisam mogao da odem samo sa satom, ali nisam hteo da nosim ajfona nego sam poneo samsungića koji je upola lakši no zato su i slike odgovarajućeg kvaliteta pa mi glava dođe izobličena kao krompir preko kojeg je prešao motokultivator
a šta ćeš

2)

druga tema je da pobacah skoro sve od patika što sam imao i ostao sam sa nekoliko pari ok oko 1000km koje samo što nisu popile kantu i sa dva-tri para koji imaju u sebi po mesec života recimo

i preturim malo po ovim radnjama i skontam da su stigle nove noosa, nakon što sam imao dva para #10 i tri para #11, posle toga su umesto 12 izbacili noosa ff, a sada su se pojavile i #12, s tim da su toliko šarene da me hvata muka koje da (ne) odaberem, za koji mesec kada dođu na sniženje jer trenutne cene su podosta nerazumne

NIJE GREŠKA, OVO NISU ŽENSKI MODELI, FILTRIRAO SAM PRETRAGU PO BROJU 45


nije da nemam da dam 300 evra za dva para ali NEĆU, tačnije ne pada mi na pamet.
jer će ionako kad tad biti ispod 100 po paru, ako ne i manje kada se neka boja rasproda, pa one najružnije ostanu u svim veličinama jer niko nije tolika pederčina da bi ih kupio.
e tu ja nastupam :-D

jednom sam se zeznuo sa onim salming enroute koje sam kupio u ljubljani i više nema teorije da igde nađem iste pa ću ih uvek nositi tako grozne u paru, ali nadalje više nikada neću kupiti samo jedan par patika, novčanik otvaram samo kada nađem isti model u dve boje da bih mogao da ih rasparim i iskombinujem

3)

još mogu da pokrijem treću temu sa spiska jer nije srodna nijednoj drugoj, a poslednje tri će da ostanu za neki naredni blog.

kad smo se juče vratili s treninga kažem ja Loli da joj je ispustila prednja guma.
- jao da, bilo je nekog zelenog stakla tamo na vrhu Tešnjara kada smo krenuli kući sa razgledanja foto albuma, ali mislila sam da sam ga zaobišla (ne album nego staklo)
skinem ja točak, pregledam sve, izvadim špic od stakla bukvalno santimetar dugačak, ali ne od zelenog nego belog.
- ne ne ne, bilo je zeleno staklo, Lola uporna
- okej bilo je zeleno, ali je osedelo od straha kad si ga pregazila, nemam drugog objašnjenja, vi'š da je skroz pobelelo :-)
eto glupave anegdote čisto da oni što više neće sa mnom da se druže vide koliko bi im bilo lepše pored mene, ko se sa mnom druži ..... mu je duži, ostali nek škrguću od muke

Nema komentara:

Objavi komentar