subota, 7. ožujka 2020.

tri pa jedan, a nije poker

prvi susret sa Trenerom je bio u biciklizmu kada se po nekakvim starim ruskim šablonima tako treniralo "tri dana cepaš, jedan dan odmaraš".
naravno da je to malo mnogo ako zaista "cepaš" pa su zato klinci dosta zabušavali i skraćivali krug na koji bi ih Trener poslao

...a nešto godina kasnije se isto ponovilo i u atletskom klubu.
tamo pak uopšte nije ni bilo odmora osim dan pred trku/kros nego se svakog dana nešto "treniralo", e tek su tu deca iz čistog nagona za preživljavanjem više nego fušerila i prijavljivala duplo veće učinke od otrčanih.

no bez obzira, više manje smo svi nekako uspevali da tako rasporedimo ta tri dana treninga da nam onaj jedan dan odmora bude "taman", pa opet u krug.
dok sam pre ovih kompjutera i štampača sve vodio u svesci, ovako nekako je izgledalo.


zeleno je bilo odmarajuće ili oko aerobnog praga, plavo je bilo tempo, roze je bio anaerobni prag, i još masa nekih simbola kao kod pećinskog čoveka koji su označavali kišu ili putovanje, samo fale koplja kamenje i buzdovani.

kasnije sam, ne znam gde mi je ta sveska, ocenjivao i napor na treningu u vidu malih bar-chartova pa je hronometar na 16km nosio dve roze kockice u svesci a onaj na 24km tri, tako nekako, dužine su morale biti preko 200km da bi svetlo-plavom popunio visinu od svih pet kockica, itd

čak i sada nekada razmišljam na taj vizuelni način, ako sam otrčao dan za danom po 10km tempa što je nekih 3 kockice na granici između plavog i roze, a nakon toga 22km dužine koja je išla u progresivnom (laganom) tempu, dakle opet 3 kockice zelenog-pa-plavog napora, danas mi um automatski traži neku drugu boju i neki drukčiji napor da ne bih upao u kolotečinu mlaćenja jednog te istog.

Nema komentara:

Objavi komentar