ne ložite se preterano na naslov, radi se o temperaturi :-)
jutro se rodilo uobičajeno govnjivo, nebo se nećkalo da li da se cedi ili da se ne cedi po nama, kučići su izvisili za šetnju a ja sam radio vežbe za leđa sa onom ribicom iz prethodnog bloga, mljaccc.
dok sam bio na poslu, najsmrdljivijoj fabrici u gradu je došao u goste predsednik koji nam je doneo sunce, daj nam sunca, let the sun shine, oblaci su se proredili, pojavilo se i nebo, i stari dan je postao novi dan, a sa novim danom rađale su se i nove ideje.
"A ZAŠTO JA NE BIH TAJ DAN ODMORA ODLOŽIO ZA SUTRA?"
retki su i srećni (ili bi barem trebali da budu) svi čiji je organizam u takvom stanju da može samo tako inspiracijom vođen da odloži dan odmora.
mislim, nije odmor kilo pečenja pa da ga samo tako usputno kupiš na putu do kuće.
al eto, ima se, može se, izgleda da mi je bilo dovoljno što sam video slike mladenaca iz bazena pa da se i sâm preporodim.
mislim samo su im glavice preslatke virile iz vode, nisu mi baš poslali ono što sam priželjkivao, šmrc.
i tako, krenuo ja, trčao ja, pa prešao iz trčkaranja u režim treniranja krvoločnog (ok, ne baš) pa gore pa dole pa gore pa dole pa tako 11.5 puta, i onda se opet vratio u režim trčkaranja nazad do kuće (nisam kupio pečenje usput).
kao što već znate, detalje i slike sa treninga možete videti na Stravi, čak sam i skrinovao sve moguće podatke iz garmin aplikacije, najzanimljivije je da mi je odnos kontakta sa tlom leve i desne noge došao do 49.9% : 50.1% što je gotovo pa savršeno.
brzine manje više nisu nikakav pokazatelj jer sam dosta zastajao a sat je radio, naime za tih 200-ak metara uzbrdo mi treba 50-ak sekundi, onda zastanem da pogledam to vreme, puls, u mestu sačekam desetak sekundi pa krenem lagano kaskajući 100m nizbrdo, tamo se par sekundi istegnem par sekundi provrtim vratom ili dupetom, zauzmem položaj visokog starta i kad sat odbroji sledeći minut krenem START!
tako mi je svakih 200m uzb. 100m nizb. počinjalo na dva po dva sledeća minuta, a kada sam nakon dvadeset i kusur promena pravca po 11-ti put (mislio sam da je 12-ti) stao i okrenuo natrag, već sam bio na vrhu uspona. pogled na grad je bio još lepši, jer je predsednik bio još dalje od grada, a ako i nije bio sam ja dalje za tih nekoliko kilometara.
sad čekamo da vidimo da li će sutra konačno doći taj dan odmora ili će ga neki talas proleća opet istisnuti u red čekanja.
jutro se rodilo uobičajeno govnjivo, nebo se nećkalo da li da se cedi ili da se ne cedi po nama, kučići su izvisili za šetnju a ja sam radio vežbe za leđa sa onom ribicom iz prethodnog bloga, mljaccc.
dok sam bio na poslu, najsmrdljivijoj fabrici u gradu je došao u goste predsednik koji nam je doneo sunce, daj nam sunca, let the sun shine, oblaci su se proredili, pojavilo se i nebo, i stari dan je postao novi dan, a sa novim danom rađale su se i nove ideje.
"A ZAŠTO JA NE BIH TAJ DAN ODMORA ODLOŽIO ZA SUTRA?"
retki su i srećni (ili bi barem trebali da budu) svi čiji je organizam u takvom stanju da može samo tako inspiracijom vođen da odloži dan odmora.
mislim, nije odmor kilo pečenja pa da ga samo tako usputno kupiš na putu do kuće.
al eto, ima se, može se, izgleda da mi je bilo dovoljno što sam video slike mladenaca iz bazena pa da se i sâm preporodim.
mislim samo su im glavice preslatke virile iz vode, nisu mi baš poslali ono što sam priželjkivao, šmrc.
i tako, krenuo ja, trčao ja, pa prešao iz trčkaranja u režim treniranja krvoločnog (ok, ne baš) pa gore pa dole pa gore pa dole pa tako 11.5 puta, i onda se opet vratio u režim trčkaranja nazad do kuće (nisam kupio pečenje usput).
kao što već znate, detalje i slike sa treninga možete videti na Stravi, čak sam i skrinovao sve moguće podatke iz garmin aplikacije, najzanimljivije je da mi je odnos kontakta sa tlom leve i desne noge došao do 49.9% : 50.1% što je gotovo pa savršeno.
brzine manje više nisu nikakav pokazatelj jer sam dosta zastajao a sat je radio, naime za tih 200-ak metara uzbrdo mi treba 50-ak sekundi, onda zastanem da pogledam to vreme, puls, u mestu sačekam desetak sekundi pa krenem lagano kaskajući 100m nizbrdo, tamo se par sekundi istegnem par sekundi provrtim vratom ili dupetom, zauzmem položaj visokog starta i kad sat odbroji sledeći minut krenem START!
tako mi je svakih 200m uzb. 100m nizb. počinjalo na dva po dva sledeća minuta, a kada sam nakon dvadeset i kusur promena pravca po 11-ti put (mislio sam da je 12-ti) stao i okrenuo natrag, već sam bio na vrhu uspona. pogled na grad je bio još lepši, jer je predsednik bio još dalje od grada, a ako i nije bio sam ja dalje za tih nekoliko kilometara.
sad čekamo da vidimo da li će sutra konačno doći taj dan odmora ili će ga neki talas proleća opet istisnuti u red čekanja.
Nema komentara:
Objavi komentar