ponedjeljak, 2. ožujka 2020.

segmentarije

ponedeljak kao ponedeljak, onoliko dugačka šetnja sa psima koliko je bilo vremena pa deset minuta duže, i onda na posao. posla i nije bilo naročito što ima tu prednost da ostaneš odmoran za vožnju, kažem vožnju jer je u najavi bilo +21° pa ko bi bio lud da trči po tolikoj vrućini ako ima biciklu, ili desetak bicikli kao što mi imamo.

za razliku od prethodne vožnje kada sam se vratio na stari GT, danas sam uzeo Scotta jer sam planirao jedan dodatak na uobičajenu rutu, a taj dodatak pre desetak godina nije bio asfaltiran. a ja nameračen da prođem, pa se opremio najbolje što sam mogao.

long story short, dodatak je asfaltiran skoro celom dužinom od 5km, ako sam dobro zapamtio da sam skrenuo na 31 a izašao na veći put negde oko 36 (od kuće). jeste u nekom potoku bio prekid od stotinak metara i velika tabla kako se popravlja put u vrednosti od "28 mil. dinara" pa mi je bilo smešno jer "mil." može da znači i milion i milijarda ali zašto razrešiti dilemu, nek lokalni seljaci misle da se ulažu hiljadu puta veća sredstva :-)

ne znam zašto kažu da svako zlo ima neko dobro ali danas je svako dobro imalo neko manje dobro pa je ostatak tog kruga tj dodatka bio neki toliko pohabani i propali asfalt da sam morao da otključam rockshox viljušku zbog onog nateklog palca na desnoj šaci, da ga ne izbubecam dodatno.



a Dobro u vidu vetrine koja nas je oduvala ka severu je naravno imalo Zlo prilikom povratka koji se otegao kao gladna godina, da ne kažem kao konjska ona stvar. nema veze, sve što je u određenom času teško kasnije se zapamti kao dobar trening za slično teške situacije.

za razliku od mene koji sam mtb 26" zamenio mtb-om 29", Lola je uzela trkačku biciklu što joj je (uz moje društvo i vetrinu koja nam je dala krila) donelo nekih desetak kruna zbog oborenih rekorda na svim mogućim usputnim segmentima na Stravi. a ovo je tek nemam pojma peta šesta vožnja ovog proleća.

hajd da kažem da zaista jeste proleće jer nekako mi je zima decembar-januar-februar, a proleće mi je mart-april, maj već računam i u leto kad god je dan preko plus 20 a bude često. slično tome i novembar kad je govnjiv i sa jednocifrenim temperaturama ili nedajbože susnežicom, računam u zimu.

premda se to sve solidno poremetilo pa je i jesen spala samo na oktobar, pre toga je uglavnom toplo a nakon toga hladno, ili možda ja na sve gledam suviše crno-belo deljeći godinu tako oštro na sve ispod i preko 20-ak stepeni jer je to neka granica kada se na bicikli nosi kratka oprema. evo u kojem vremenu ja očigledno živim:

"U najranije doba starog Rima, odnosno u doba prvog rimskog kralja Romula, kalendar je imao svega deset meseci: šest meseci je trajalo po 30 dana, a četiri po 31 dan. Godina, koja je trajala 304 dana, počinjala je 1. marta, a završavala se 31. decembra. Januar i februar uopšte nisu postojali jer su u starom Rimu smatrali da je zima bez mesečnih perioda. Nakon decembra dolazio je period koji se jednostavno nije računao, tj. dani se nisu brojali sve do dolaska lepšeg vremena i početka marta."

Nema komentara:

Objavi komentar