petak, 30. travnja 2021.

uvenuće kita cveća, što sam tebi hteo dati

ljudi nastaju i nestaju, dolaze i odlaze.
u prevodu, prolaze.
dok prolaze, možeš da im mahneš, da ih potapšeš po ramenu, ili da ih udariš, oni će svakako otići.
a i ti ćeš svakako proći, i nestati, sa etiketom nekog ko je mahnuo, ili okrenuo glavu, ili šutnuo.
ne moraš da budeš kolač, vino ili detelina, budi makar žbun ili bara, samo nemoj biti žabokrečina, živo blato, kiselina.
uglavnom je teško, ali potrudi se.
slično tome, kilometri prolaze.
možeš da im šalješ poljupce ili da im pokazuješ srednji prst, briga njih, oni ne pitaju, samo sviraju.
završio sam april bez trčanja u sudijskoj nadoknadi, samo sam vozio, i leteo, i lebdeo, kao stargazer.
i bilo mi je lepo.
tojest, NIJE mi bilo lepo.
prognoza je rekla da će da grmucka i paducka, ja sam otišao ka ravnici, i nema veze što sam se vozao pet sati i što mi je bilo lepo, NIJE mi bilo lepo, jer kad god sam se osvrnuo unazad, video sam da nema crnih oblaka ni zavesa od kiše, nego da se samo šećkaju oni obični stratokumulusi, bez namere da odu u nepogodu.
pass materr.
par puta sam prešao preko autočeste.
bila je velika gužva, slučajno sam slikao kad baš i nije bila.
pošao ceo svet, u neki drugi svet.
problem je što će ih dočekati treći svet, to jest par sati čekanja na naplatnoj rampi.



četvrtak, 29. travnja 2021.

svi na jednog jedan pod sve

eto ti ga sad, za zimski trejl se skoro niko iz kluba nije prijavio a sad za prolećni svi odreda! obzirom kolicno sam trenirao i da poznajem svaki metar staze kao svoj džep, ne pada mi na pamet da u ovakvoj formi učestvujem na toliko teškoj trci, jer mi uopšte nije u karakteru da pešačim i stenjem uzbrdo, a da pretrčim celu stazu očigledno nisam spreman.

obzirom da ću celog maja gledati da budem što više na bicikli, već mi se kristališe ideja da ću na nekom od najtežih punktova leškariti sa foto aparatom, pre ili posle ili na pola svog treninga, malo pofotkati družinu i nastaviti svojim putem. našao sam način da učestvujem u događaju, a da se ne izmrcvarim. 

u stvari! teoretski se to može preći sa štapovima i onda može svuda da se hajd da kažem trči, ako mi uspe generalna proba na fruškoj gori uvek mogu da se prijavim i za lokalni trejl, štaviše mogu i na dan trke ali ne bih da mučim momka koji organizuje jer nam je stari drug i zaslužio je maksimum obzira i poštovanja.


danas sam menjao zimske na letnje, ko-na-čno, ili treba ko-nač-no, pre će biti ovo drugo, mada je re ci mo pravilnije na u čno, umesto na uč no, sačuvaj bože. eto sad sam se zbunio, znate onu situaciju da kada nešto ponavljate više i više, sve vam je manje jasno.

slično onom objašnjenju šta je to doktor nauka, počev od profesora znaš nešto malo više o malo manjem polju interesovanja, pa zatim kako napreduješ sa titulama znaš sve više o sve manjoj oblasti i kako proširuješ znanje o sve sitnijoj temi, na kraju dođeš do ekstrema a to je da znaš sve što se može znati, ni o čemu. i tu je kraj. 

juče opet nisam trčao mada bi bilo pametnije da sam pokisnuo na trčanju a ne na bicikli. svašta sam planirao pa shvatio da sam suviše umoran za bilo šta, od svega do ničega u par sati, za to sam doktor. a bogme neću ni danas na +20, za praznike je takođe najavljeno toplo i suvo vreme u-glav-nom, pa ću valjda najzad prestati da kukumavčem kako mi neka sila ne dâ da se vozikam bičikletom.

srijeda, 28. travnja 2021.

treking liga i ostale kučine

upravo su objavili satnicu i staze kola vojvođanske treking lige na fruškoj gori, i sad me čačka ta ideja jer će postojati tri staze od 15.5 - 22.1 - 42.6km, sa 450 - 588 - 1367m uspona.
e sad ide matematika


dakle prosečan uspon (i spust) po kilometru je 58m za kratku stazu što znači da je prosečan nagib 5.8%, za srednju stazu je 5.3%, a za dugu stazu 6.4% što znači da je Duga osim što je najduža, ujedno i najteža.
verovatno će nekom srednja pasti lakše nego kratka, obzirom kolicna je razlika u dužini, a sa dodatkom dužine se smanji nervoza profila. evo upravo mi odgovaraju na komentar gde sam pitao za štapove, kažu da se isplati nositi ih ako se ide na dugu stazu. tačnije pitao sam isplati li se tegliti ih celim ostatkom staze, zbog najoštrijih uspona, koliko god da ih ima.

što se tiče štapova bio sam izuzetno zadovoljan kako sam prošao prošle godine na Kablaru, s tim da tada nije bilo vrućina pa mi nije smetalo što sam nosio one tanke molerske gumirane rukavice; tamo negde na startu sam lepo presekao dva štapa na 120cm i zaključio da su drveni dosta lakši od ovih alu koje imam, valjda jer osim alu cevčica imaju i one gumene rukohvate i čelične mehanizme za zavrtanje/produženje kao i amortizer.
s tim da sam tada računao da ću ih nakon prvog uspona samo ostaviti uz neko drvo, da posluže nekim drugim planinarima, a na kraju je ispalo da sam ih nosio sve do pola poslednjeg spusta, praktično do 4-5km pred cilj, jer su bili toliko lagani da mi uopšte nisu smetali.
a i spoljnji deo rukavice (nadlanica) se pokazao odličan za brisanje nosa.

nad odžakom kruži roda nosi malog ljudskog ploda

juče su norvežani rekli da je sunce izašlo u 05:37 a da zalazi u 19:39 
dok je garmin bio nešto skromniji pa nas je osvetlio od 05:41 do 19:40
što znači da je dan "stigao" do čitavih 14 sati, plus zora i suton donesu još skoro sat vidljivosti što nam ostavi na raspolaganju 9 sati mraka.
samo kažem.
za nepune 4 nedelje ćemo imati taj najduži dan pa ću se i tada sigurno setiti da proverim koliko mu je dugačak taj najduži jelte, mislim Valjevu.
biće da se balkanci vrte oko 15 dok recimo poljaci dosegnu i do 18-ak recimo hm.


dok Nadalina muti jaja kraj otvorenih škura, jel tako ide pesma, ove škure mora da su šlic ili nešto slično, nema veze, uglavnom juče ne umutih ništa.
bilo je nekog posla pre podne i posle kao dal da se provozam dal da malo potrčim pa oće kiša neće kiša pa krenem da se provozam pa na pola brda prokuvam pa se vratim da se presvučem i onda shvatim onaj mehanizam da ćeš ići lagano i vući se kao mrcina ako ti je pretoplo, jer neki centar za ključanje mozga javlja da se ne valja dodatno pregrevati, a ako se obučeš da ti je onako kao što ja volim da kažem "friško" e onda ćeš ići na 10 otkucaja višem pulsu nego što si planirao da bi se zagrejao i uopće generalno gledano ćeš živnuti.

nakon onog prvog ponovljenog brda sam nastavio makadamima tu po okolini kuda obično trčim, moram priznati da je skroz drukčiji osećaj kada puteljcima kojima si navikao da trčiš kreneš mtb-om, sve dobije novu neželjenu dimenziju.
s tim da nisam bio na treningu nego na rikaveri izletu pa je dimenzija izgubila dosta od početne neželjenosti, a pred kraj se dodatno naoblačilo tek koliko da ne bude sve toliko savršeno pa da nastavim da uobražavam kako me bogovi obožavaju.

odbrojavanje se nažalost nastavlja iako sam upisao nulu u trčanje i evo sada su ostala samo tri dana, kao u onoj pesmici - tri dana u kolu, skakuću ha ha, jedan se sapleo, ostala ih dva.

utorak, 27. travnja 2021.

nastavi niz...

nekada se pogodi da mi danima niko ne padne na pamet glede rođendana a sada okupilo da ne prođe dan a da nekom nije rođendan, evo jedva čekam sledeća dva dana da malo predahnem.
kad pomisliš, ako poznaješ recimo 365 ljudi, bilo bi nekako najlogičnije da svako ima svoj datum rođenja, ali mućak, sigurno će se pogoditi da ima dosta dana sa dva ili čak i neki sa tri rođendana, dok će mnogi dani ostati nepopunjeni.
baš bi trebalo guglati broj stanovnika neke zemlje ili planete po danu rođenja, hah.
u australiji je zima kada je nama leto pa ako napadnu da se pare kad zahladni, oni malo stariji, ili usred leta kad plaže sunce i pivo opiče u glavu, treba na to dodati devet meseci pa bi onda ipak trebalo da postoje špicevi jelte.


u hrvatskoj srbiji i makedoniji je najmanje rođenih u aprilu, u sloveniji u decembru, a najviše rođenih je gotovo svuda u julu-avgustu-septembru što je potvrdilo moju tezu da se balkanci najviše jebu kad zahladni, s tim da ne zatrudni svako sa prvim grejanjem postelje u oktobru nego iz nekog sledećeg pokušaja u novembru ili decembru.

da se vratim onom sportu zbog kojeg uglavnom pišem ove sažetke, prekjuče je očigledno cela srbija odlučila da izvede neku predpremijeru prvomajskih praznika a bicikle su se opet pokazale kao dobitna kombinacija za izlet, no nakon toliko jahanja bicikli bio je red da malo i otrčim pa sam juče ipak zapucao peške.


negde uzbrdo nas je stigao jedan drug koji je krenuo jednakim tempom (čitaj nikakvim) pa sam ja s njim nastavio još malo do vrha brda, dok završimo priču koju smo prilikom susreta započeli. Lola se lepo nosila sa izazovom iako je vozila neki siti bajk sa korpom, vidi se ko je bio profi :-)

ja dodao u dnevnik nekih 17km trčanja kao što otprilike i danas planiram, sledeća 4 dana su ključna jer ću zaključno sa 30.04. podvući crtu i za april i za prvu trećinu godine, držite mi palčeve.

ponedjeljak, 26. travnja 2021.

hiljadarke hiljadarčice

juče opet 1028m uspona, i sada moram tačno da popišem sve otkad je to počelo, da vidim ovako na papiru kako izgleda i kolika su odstupanja.
možda mi je sat popio neki virus pa je do njega, a ne do bicikle?
dakle pre ovih 1028m sam imao 1021m, 1014m, 1026m.
dakle bukvalno u 14 metara razlike, a svaki dan na skroz drugu stranu sveta.
s tim što sam juče prešao 82km a pređašnje vožnje su bile gledano unazad 46-43-60km.
praktično sam samo dodao 40-ak km ravnjikavog na početku, pa sam onda udario u brda.


baš smo zavoleli taj ogromni potkovičasti obilazak oko Zvorničkog jezera jer je doživljaj kao da ideš na more kroz Virpazar.
od Loznice nadalje smo overili skoro svaki uspon na venac planina, Gučevo, Radalj, Šarena bukva oba uspona, Mačkov kamen asfaltom (ostala je prečica sumnjive podloge), Proslop iz Ljubovije, a tu smo se čak i sa Medvednika spuštali uz potok pre desetak godina... i naravno najveći uspon od Drine, onaj od B.Bašte tj Rogačice na Debelo brdo, 17km mazohizma.

deluje da je prognoza opet malo požurila i iz iskustva mogu da prenesem svima koji povremeno proveravaju ove dugoročne, a to je da iz nekog razloga svi meteo modeli pomalo "žure".
i stvarno ne znam kako to niko od milion svetskih meteorologa ne ume da prepozna i da modifikuje u tim programima za predviđanje, ali gotovo je sigurno da ako već danas (ponedeljak) piše da će neko otopljenje ili zahlađenje ili žestoka promena vremena nastupiti idućeg vikenda, to će se dogoditi dan ili dva kasnije.

odavno su nedelju najavljivali kao poslednji u tom kratkom nizu lepih dana, pre 7 dana je trebalo da se naoblači već popodne, pre 4 dana su pomerili na noć ka ponedeljku, a sada je evo lep i sunčan dan i ne žuri mu se da se pokvari.
e sad zašto to još pre 7 dana nisu tako rekli, ne znam, ali tako je otkad pratim prognoze i tako će očigledno i ostati.

nedjelja, 25. travnja 2021.

verski praznici i maslačci

zadnje tri vožnje su mi bile sve sa preko 1000m uspona, iako nijednom nisam išao bukvalno na planine, nego su sve bile turice od oko 45km tu po okolini.
no očito je dovoljno krenuti ka brdima pa gde god bilo, i već se po okolnim obroncima i brežuljcima nakupi pozamašne visinske razlike.
sad opet razmišljam šta mi je najbolje činiti, opet iskoristiti još jedan lep dan za vožnju ili ipak konačno malo potrčati.

(evo šta sam juče usred vožnje izgovorio u telefon, koji sve prevodi na hrvatski haha)
"U nekom davnom blogu prije dosta godina napisao sam kako bi mi odgovaralo da imam neku sekretaricu koja će da trči za mnom i zapisuje moje blogove ili razmišljanja recimo i evo sada se pojavila ta neka aplikacija ili kako god se to zvalo pretvaranje govora u tekst i dogodilo se upravo to o čemu sam maštao da mogu da prosto nekome to jeste nečemu ispričam sve što mi je palo na pamet i da to kasnije prosto prekopiram. Svejedno je da li pričamo u poruke ove SMS ili da na bilo koji drugi način beležim glas ali eto posrećilo mi se i evo sad pričam i uživam ništa ne tipkam što bi rekli..."
(You sent Yesterday at 16:54)

trenutna kilometraža na trčanju mi podeljeno na 30 dana aprila iznosi 5.7km dnevno, a u jan-feb-mar sam imao 8.2 - 5.8 - 7.2.
što bi značilo da mi je godišnji prosek ispod 7km dnevno,
u principu je sve stvar rutine, ako bih svakog jutra odjurio na mini trčanjce, umesto što se zaletim da doručkujem pre nego što sam stigao da ogladnim, verovatno bih bio i zdraviji i brži-viši-jači, ali eto.

tko zna, možda pokušam nešto i da promenim.
sećam se jedne akcije na fejsu, zvalo se petkom u 5 i trebalo je svakog prvog petka u mesecu otići na trčanje u 5 ujutru, i okačiti fotku.
onda ja odem na brdo južno od grada i odozgo slikam izlazak sunca, onda to drugima bude fora pa sledeći put požele da i sami izađu u to suludo doba.
ako te neko ko je bunovan krenuo na posao pita kada si to ustao ako već trčiš, onda mu kažeš da si pošao sinoć u 23h jer treniraš za noćni ultramaraton.


evo koliko je sunce visoko sada, u odnosu na najvišu tačku prvog dana leta.
a ima fore i da se produži dan u oba pravca.

tako da eto, sedim za kompjuterom kao dokona popadija, umesto brojanice okrećem kartu u svim pravcima i tražim neku inspirativnu kombinaciju auta i bicikle, ili auta i trčanja.
pa ćemo da vidimo šta će ispasti jelte.
svi se bunili da je grozno vreme nakon što su stavili letnje gume a nama još stoje zimske, neće se valjda istopiti od dve vožnjice.

subota, 24. travnja 2021.

bumo vidli a možda bumo i trčali,


evo kako me juče telefon "obradovao" stvaranjem albuma po nekakvom algoritmu sličnih i grupisanih slika, a u zadnji čas sam ipak odustao od trčanja pa će očigledno i ovaj mesec proći više nego mršavo :-(
naime zbog predugog sedenja sam nešto nažuljao u dupetu pa mi se stvorio neki osećaj bola/grča sličan onom kad malo istegneš ložu pa te žiga kuk (zglob kuk, ne ono što ljudi zovu kuk jer je to uglavnom bok i nalazi se na skroz drugoj strani sveta).
a nema ništa neugodnije nego kada trčiš sa nekim osećajem da nešto nije u redu, volim kada mi sve štima.

na bicikli pak nemam taj problem pa sam nakon srede (trčanje + bicikla) i četvrtka (duža bicikla sa 1000+ metara uspona) petak opet provozikao mtb po okolnim brdima, a zbog hladnoće nisam išao iznad 720m nadmorske mada sam bio nadomak "pravih planina".
u najavi je bilo sunčanih +15, nemam pojma koliko je bilo malo iznad grada no kad natrefiš da se negde penješ uzbrdo sa vetrom u leđa, bilo je čak i pretoplo, dok je pak naravno na par najvećih spustova morao da naiđe oblak pa je bilo malo i prohladno.

uspeo sam da pronađem jednu novu prečicu koja povezuje dva groblja (!) i da skontam jednu drugu prečicu, seljak mi je objasnio da treba proći kroz dve livade ali da nije problem da se sastavi gornji put sa donjim, kaže idu tuda i traktori, tih 200-tinak metara.
tako da to mogu neki sledeći put, bumo vidli. 

danas pak imam nekog posla tehničke prirode pa ne bih trčao ujutru i onda radio napregnut, a ne bih trčao ni posle jer neću biti najodmorniji mogući, što opet znači da će mi i subota i nedelja najverovatnije proći brz trčanja. 
u stvari za nedelju još mogu da vidim.
a mogu i danas možda nešto da iskombinujem, do/od nekle biciklom pa tamo da otrčim, bumo i to vidli, tek sad mi je palo na pamet.

PS
dok sam otišao da oribam pleh od pite već sam zaboravio i da sam pisao blog a kamoli šta sam pisao.
sedam sad za kompjuter i čitam ovaj zadnji red i obasja me neka svetlost velikih ideja direktno s neba, JAO, DA, mogao bih negde biciklom pa odatle na trčanje, kako sam se samo toga setio?! 
a bilo pre pet minuta.
idem da guglam neke suplemente za mozak.

petak, 23. travnja 2021.

završno pušenje

evo ispušio sam ceo april, kako stoje stvari, jer je opet svanulo sivo tmurno sumorno i umorno od svega čeka novi dan dok kraj mene spava bajkić upišan.
završno iliti finalno popušavanje je ispalo skroz suprotno od prethodnih pedesetak.
A EVO I KAKO!
ne znam odakle da počnem pa ću od Kulina Bana...
kao što smo se već par puta preslišali, prvo sam se mrzo na +10 pa sam se smrzavo na +12 pa sam mislio da ću se otkraviti na +15 no i tu sam se smrzo pa sam ubo jedan ili dva dana kada mi je temperatura bila oke ali sam zato pokiso, i juče šta, juče prokuvam!
asti gospe!
okrenulo na jugo, toplo, gnjilo, pa blago uzbrdo, i naravno prvog dana kada su zaista i najavili oblake, od oblaka ni traga ni glasa.
znači kuvavela.
znači procvrčao.
ne mislim kao cvrčak nego kao roštiljska kobasica.
prekidamo prenos zbog uključenja u vest koja je upravo stigla, ako neko prati košarku:

"U saobraćajki poginuo jedan od najtalentovanijih košarkaša.
Devetnaestogodišnji Terens Klark, kome se predviđala visoka pozicija na predstojećem NBA draftu, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Kako je saopštio agent ovog talentovanog igrača Kentakija, Rič Pol, u vreme saobraćajke s njim je u kolima bila i njegova majka, na čijim rukama je sin i izdahnuo."

eto toliko o važnosti mog popušavanja
šta bi ovaj momak dao za to da odigra stotinu najgorih utakmica, ali makar da bude živ narednih nekoliko godina. je bi ga. 
i sad se setih da sam na kilometar od kuće bio u mogućnosti da se isto ovako proslavim, to jest ne svojevoljno nego me je mogao proslaviti vozač gradskog autobusa.
evo ovako:


čovek je krenuo da nas pretiče, onda mu je neko naišao iz suprotnog smera i on se ladno vratio u našu traku skroz do ivičnjaka (ljubičasto je trotoar)
da nisam ukočio i stao u mestu, nego da sam nastavio da vozim prema napred, samleo bi me ili barem odbacio na trotoar, a ivičnjak je dosta visok tako da nije bilo šanse da se skrene iz tog tesnaca.
kako bi prošao neko neiskusan, neću ni da zamišljam, biće da je ova budaletina imala sreće što mi se ovo događa stoti put pa umem da reagujem.
pritom je esencijalno da kada te neko ovako zatvara i pritiska, da ne vrdneš ni milimetar jer će te zakačiti, treba uz sâm ivičnjak usporiti i stati a istovremeno držati laserski pravu putanju jer je bilo pitanje nekih 2cm da me zakači po ramenu i laktu.

i sad kad saberem utiske, ja preživeo moguću saobraćajku i novo ugipsavanje, pola dana kasnije košarkaški talenat se ugasio u 19-oj godini, i sad je kao bitno što sam nakon silnih smrzavanja uspeo da se skuvam.

četvrtak, 22. travnja 2021.

propušio

one godine kada je bio prvi maraton u Međugorju smo se upoznali sa dvoje profesora, onako kulturni sredovečni evropejski ljudi, i oboje trče maratone.
i dobro, prošao maraton, par nedelja kasnije se srećemo na nekoj trci u Zagrebu i raspitujemo se šta je bilo od trka u međuvremenu.
pa bilo je trkâ tamo, i tamo, i tamo, priča ta profesorka... i u jednom času je Lola prekine jer nas je jedna od tih trka posebno zanimala, pa upita KAKO JE TAMO BILO, na šta profesorka ozlojeđena kratko odgovori MA PUŠENJE!
u smislu loša organizacija ili loše nagrade ili šta god, ne sećam se, no taj izraz svakako nisam očekivao.
e pa tako i ja sa ovom prognozom, svakog dana po jedno malo pušenje, i skontam da sam, kao što reče naslov, propušio.

jučerašnja vožnja je bila posebno zanimljiva jer sam pobrkao dva putića (iako nije bilo izvora) i onda sam se pitao kako deluje da zalutavam a zapamtio sam da dolazim u neku šumu na uzani asfaltić.
no taj je ostao kilometar uzvodno, ja sam upao u skroz drugi zaselak.
malo je falilo da uslikam mladog srndaća sa roščićima od pedalj.
dok sam nosio bajk po rubu njive pazeći da zaobiđem neko silno trnje, tačno u tih 50-ak metara je drugom livadom naišao taj mladac, i stao.
pohitao sam da izvadim telefon, upalim kameru, i avaj, dok sam nanišanio on je u nekom išimbajeva skoku od pet metara visine odleteo u šumu.
šteta.


malo sam izgurao uz livadu i skontao gde sam izbio, te se dalje lako snašao.
u tom trenutku se baš kao i juče opet sve razvedrilo pa sam spust u grad doživeo kao letnju zabavu, kupajući se u plavetnilu.
računam, za danas sam se sit napušio pa hvala bogu da je barem kraj dana opet taj isti šlag na torti (od pušenja).
naime kada sam nakon izlaska iz grada zavrnuo na ovu stranu, negde u daljini je bio jedan jedini oblak, nit beo nit siv, ali svakako bezopasan.
kako sam okrenuo prema njemu on je promenio pravac i magnetskom privlačnošću zapucao direktno na mene.
deset minuta kasnije me malo i pofajtao, tek da mi se posere na vožnju, sad počinjem da sumnjam da je to sve jedan isti oblak koji ima nešto protiv mene i već drugi mesec kruži nad gradom kao neki dron, pa se obruši ka meni čim primeti da sam pošao na trčanje ili vožnju.
ajd da vidim dokle misli tako, ovo već postaje igra živaca.

srijeda, 21. travnja 2021.

svašta ništa

s ponosom predstavljam novu epizodu serije Kako sam se smrzo ko prečka.
s tim da se juče nisam smrzo nego sam samo pokisao ahahahaha.
paaa, čim napokon očistiš i podmažeš bajk, zna se šta sledi.
umesto jutarnjeg trčanja mi je dopalo pomenuto sređivanje bicikle jer mi je nakon poslednje vožnje ispustila guma.
misterija je kako sam uspeo da pređem zadnjim točkom preko dva trna, a ne prednjim. 
kako sam tako uspeo da iskrivudam, i gde, samo nebo može znati.
loš događaj sam iskoristio tako što sam nakon dva dana buljenja u izduvanu gumu rešio da kad već menjam jednu izduvam i drugu, pa sam stavio zadnju napred a prednju pozadi, jer su se vremenom sa nekih 3mm krampona istrošile na 2mm i 1.5mm, zadnja naravno više, i sada sam tu istrošeniju stavio napred pa će za godinu dana obe biti jednako ćelaste, više manje.

drugi dan zaredom sam uleteo u sive oblake i sukišicu i opet promenio ideju i opet otišao na drugu stranu, s tim da me je juče i na toj drugoj strani dočekao novi talas sivila pa sam pod drvetom izblejao desetak minuta jer nisam imao kačket da zaštitim naočari.
a čudna mi čuda.
kao za inat, kada sam bio na samo par km iznad grada, pojavilo se plavetnilo nad plavetnilima i naredna tj poslednja 3 sata dana su protekla u božanstvenom sunčanom vremenu.
taj period sam iskoristio da ručam, pijem pivo, i gledam kroz prozor.
napravio sam i puter od kikirikija koji nije od kikirikija nego od indijskih oraha.

onda su me pozvali u Gigatron da podignem 128gb karticu za kameru, a pre vožnje su me zvali u WinWin da podignem karticu od 64gb.
na jednom mestu je jedna bila jeftinija a na drugom druga, otud logika.
a različite su jer svaka kamera ima maksimum koliko prima.
sada smo opremljeni kao alkatraz, u dvorištu četiri psa, a u kući stalno uključen mobitel koji ih nadzire dok pored njega sedi mačka i pažljivo bulji u sve što se pomeri.
ako se neki pokret slučajno ne snimi na kameru, pitaćemo mačku šta se to desilo u međuvremenu. 
realno ništa u dvorištu ni nemam tako dragoceno osim džukela, a koliko su neposlušni sve nešto mislim da bih samo obrisao snimak ako neko uđe i ukrade bar dvoje.
paz da ne bih trčao u policiju.


jutros sam pak požurio na trčanje jer su najavili pljusak oko podne.
naravno pljusnulo je dva sata ranije pa sam pokisao i doleteo nazad kući kao ispaljen iz cirkuskog topa.
skraćeno trčanje plus skraćena vožnja popodne će zajedno ispasti kakav takav polu-trening.
zašto skraćena i vožnja?
pa zato što me je ova klima istrenirala da više ni ne očekujem.

utorak, 20. travnja 2021.

sati i sati i sati

umesto da razmišljam o onome o čemu sam juče obećao, na rođendanskoj vožnji sam razmišljao o tome koju sam sliku stavio kao ilustraciju bloga.
i pošto nisam mogao da se setim nijedne, skontao sam da mi je blog ostao kao skica, u onoj poslednjoj fazi "još samo slika i to je to".
tako je ispalo da praktično ništa nisam ni obećao jer je cela priča ostala gotova na 99% neposlata na internete. šmrc.
doduše bio sam rasejan zbog silnih čestitki, komentara, odgovora na komentare, lajkova na lajkove, plus sam pisao sve i svašta, i eto.
nema veze, jutros rano sam to popravio, a vožnja je prošla govnjivo kao bukvalno sve od februara na ovamo.
A EVO I ZAŠTO!

koju god kombinaciju odeće odabrao, uvek zi zafali "ono malo" da bude taman.
najave sunce, bude oblačno.
najave slab vetar a on te odnese i rashladi kao bura.
uvek nešto.
uvek jebeno nešto, što bi rekli ovi hipster fenser tviteraši.

moram da pijem manje mlekai jogurta i da jedem manje sira, nokti mi rastu na dnevnom nivou, jedva sastavim sedam dana do narednog skraćivanja i uvek su nekako predugački.
s tim da, evo uzeo sam jedan mali lenjir, da to vizuelno proverim, recimo 1mm mi je podnošljiva granica, 2mm mi je već katastrofa za muškarca pa čak i za mene koji radim čist posao i svkog dana može da mi bane sanitarna inspekcija, da ne pominjem metalostrugare i drvoseče i šta im se ispod nokta može naći kad stignu do 3-4mm.
ladno forenzičar na osnovu tragova slina može da odredi šta su jeli zadnjih sedam dana, od obroka do obroka prema naslagama.

da se vratim na jebeno nešto, recimo prekjuče je bilo +9, juče +12, ja sam obukao malo tanju duksericu ispod vetrovke i još se više smrzao nego dan ranije!
a kao bajagi je trebalo da bude 3 stepena toplije.
ali uvek jebeno nešto.
navukli se crni oblaci, sunca ni od korova, počelo nešto da letucka, neka presitna kišičica izmagličica, a kad pogledam u ravnicu nebo beličasto sa tankim retkim oblacima i čak ponegde trunku plavetnila.

(guglao sam sliku gde se čili vili greje uz vatricu ali nisam našao)


plus obzirom da su na taknom duksu tanki rukavi kao papir, tuda mi ulazi vetar i nemam ni delić one zaštite kao dan ranije kada je puniji duks to sve lepo popunio.
rezultat, otoplilo a ja uspeo da se još više smrznem.
nema te prognoze koja može da me zajebe više od sebe samog.

ponedjeljak, 19. travnja 2021.

svaki pad je bio let

19.april 22:34 - Sunce ulazi u Bika
eto još pola dana pa ćemo se otarasiti Ovna, ko je koga blokirao a koga nije, od sutra će biti po onoj narodnoj nema kajanja
hteo sam da zapišem nešto smešno što sam sanjao ali to mogu i na fb stranici jer je više tip zajebancije za tu publiku tamo
a juče me uhvatila kišica na drugom trčanju popodne, tj nije bilo baš neko trčanje nego sam više manje potrčao dok sam odmakao od grada pa sam posle malo bauljao iznad pruge i tražio neku prečicu, eto iz fazona

vidim ispred sebe mokre stene kako proviruju kroz zemlju i lišće, i skontam da su isuviše hrapave da bi bile klizave.
ali avaj one papuče od salomon xr mission koje su napravljene kao 2-u-1 a realno su nula-u-jedan jer su teške i krute za cestu a klizave i glatke za trail, ladno su proletele kao da sam stao na led i ja sam tresnuo nekako bočno na padinu.
dupe mi je ove zime posebno pojačano salcetom pa nisam osetio neki veći potres ali sam u nešto udario vrhom ramena koje mi se za tren skroz ukočilo.
u trenutku pada, dok sam još leteo, izviknuo sam JAO, a kada sam se prizemljio, dodao sam SAŠA!

obično je prirodno u takvim situacijama opsovati, i sâm sam ko zna koliko puta viknuo marš u p.m. ne znajući ni koga to tačno teram ni u kojem pravcu :-)
sada me pak iznenadila ta reakcija, i taj ton koji nikada ranije nisam čuo.
kao neki prekor, kao da sam se okliznuo u čistim pantalonama, tresnuo u blato, i da je bejbisiterka iza mene povikala SAŠA! u smislu - opet si napravio neko sranje.
i posle toga mi je (uz bol u ramenu) još dugo odzvanjao taj ton u glavi, i prebirao sam ko bi i iz kojeg razloga mogao tako da vikne.
nije tu bilo toliko prekora, već nekog iznenađenja, kao da je taj što je ugledao prizor ostao zatečen neočekivanim, pa je prekasno viknuo ŠTA SI TO URADIO jer je zakasnio da vikne na vreme i nešto spreči.


u svakom slučaju nisam se nikada samom sebi obratio tim tonom i uveče sam kad sam legao još neko vreme prebirao po likovima poznatih ljudi, da vidim da li mi je neko od njih anđeo čuvar.
razmišljao sam kako takva reakcija pristaje ovom, onom, onoj, no slabo sam uspevao da pronađem savršenu osobu.
pokušaću danas na treningiću opet, možda mi se posreći.

nedjelja, 18. travnja 2021.

a be ce beeee rejs pejs

PREPARING FOR A C-RACE
15km 650 D+, Divčibare mountain, 18th April.

naleteo sam na status od koleginice planinske trkačice i setio se kako sam ja nekad ovako bezuspešno pravio planove po važnosti trke pa sam onda i ja bio nekako puno važniji.
kad kažem da je neka trka za mene A-race, to je tako kul, imam neki svoj špic, brusim formu, pa imam B trke i C trke koje smo tada zvali trening trke, mada ovako zvuči kulije jelte.
koliko samo moraš biti iznad neke tamo C trke, hej.
gledaš je s neba kao soko.
u jatu A trka, gde ti je mesto, eto tu si cele godine, samo se povremeno spuštaš da kljucneš ono od čega žive obični smrtnici.

e sad to što sam rekao da sam bezuspešno pravio planove, to je jer sam se uglavnom razbio na svakoj trci, što ništa ne umanjuje od treninga, naprotiv.
nego sam samo džabe gubio vreme na nomenklaturu.
kao upravo i ova kolegica koja izdangubi silno vreme na gledanje u tablice treninga iako po svemu sudeći što sledi (neću vas smarati sa pola metra detalja) pravi jajklasičniji taper iliti sužavanje pred Trku, i tu su očigledno sve trke iste, jer zašto bi se neko pred C trku nešto bogzna štedeo i tempirao neki mali špic za nešto što je baš toliko nevažno.

jednom sam pročitao od vrhunskog trenera jednu veliku mudrost, on je to tako lepo i prosto sažeo u nekoliko reči " training is testing, and testing is training".
nakon svakog rutinskog treninga od lupam 5x1km ćeš videti u kakvoj si formi, i kako to izgleda u odnosu na prethodni put, dakle svaki trening je kontrola sama po sebi.
i svaki put kad odeš na ligu 5km da izmeriš u kakvoj si formi, ti si napravio odličan trening.
u prevodu, to je sve jedno isto.

jedina razlika je što ćeš sve treninge ići maksimalno do 90% napora a na trci ćeš ići sa 100%, a i to ne može drukčije jer za trening nikad nisi odmoran 100%, niti imaš razloga da se pola godine spremaš za trku koju ćeš ići sa 90%.
eto zato je ovo gore o C-race totalni promašaj u osećaju, jer ne verujem da postoji početnik, ma koliko napredan, koji će navodno umeti da trke otrči sa 94, 96, i 98% od onog A-race iliti olimpijade recimo.


ovako je juče bilo na bajku, a sad odoh na noge lagane jer me čeka jedna matine' proslava pred podne. naime zbog obaveza društvanceta smo rešili da kafu i tortu zakažemo u čudnom terminu, a meni to taman čučnulo da me malo povrati od trčanja.
prestala je i kiša, bogovima sam baš simpatičan ovih dana.

subota, 17. travnja 2021.

novi ritam Bend

ne znam zašto sam do pre par meseci stalno bio nezadovoljan time što ne stignem uveče da napišem blog nego moram sutra ujutru.
GDE PIŠE DA DAN NE MOŽE DA MI SE ZAVRŠI SUTRA NAKON DORUČKA?
pa ni horoskop ne počinje od prvog januara, ni proleće ne počinje na novu godinu.
znam da postoje ljudi koji idu na futing pre doručka, nekad sam i ja tako ali sam bio premršav u to vreme pa sam tu praksu izbacio.

e tako sam izbacio i praksu da mi nije pravo kada pre spavanja ne napišem i blog pa tako kompletiram plovidbu i brodski dnevnik u jednu celinu istog datuma.
što reče jednom neki ženski časopis - Lućija je uspešno rešila sve nesporazume sa vagom otkako je počela da je ignoriše.
lućija zna, nemoj biti saša, budi lućija.


juče kaže Lola, baš si fino složio ljubičaste čarapice uz patike (?) na šta se ja brecnem misleći da su mi patike plave, kad ono gle stvarno su pertle kombinacija plave i ljubičaste.
inače nisam za slikanje lepo navukao čarapu pa se ne vidi natpis CYCLINGNEWS, naime pre nekoliko godina su mi stigle iz australije iz (neke od) centrale onlajn časopisa, nakon što smo neko vreme onako rekreativno sarađivali.

sećam se kad su me pitali da li hoću jedan par crnih i jedan belih, rekao sam jok dajte dva para crnih, jedne L i jedne M za Lolu, a obzirom da su poznavali Lolu to im je došla još veća čast što će državni prvak da ih reklamira, pa makar i ovakva banana država bila u pitanju.
šteta što su svoju žicu za biznis nisam pametnije uključivao kroz život nego sam radije birao da budem neka kultna ili opskurna pojava.

elem juče mi je garmin rekao da sam užasno spavao pa sam zato popio kafu da preživim trčanje i nakon novih 13km treba valjda da budem zadovoljan jer sam premašio kvotu od 10 dnevno pa mi dakle raste prosek-po-danu.
stigao sam do 140km u 16 dana a obzirom kakvo je zimsko vreme najavljeno kontam da me bicikle baš neće puno gledati ovog vikenda.

kad smo kod vremena, ushićen sam što će sutrašnji lokalni trejl za fensere ipak biti po tmurnom buđavom danu, prosto mi dođe da odem autom do gore samo da ih gledam kako plaču na putu do unapred kupljene medalje.
a je bi ga, nije život med i mleko, fotkamo se i smeškamo i kamčimo lajkove, trejl nikada nije ni trebao da bude shvaćen kao zakrpa i terapija za komplekse bezvrednosti, u šta su se moderne nazovi trke pretvorile.

e a zato što sam ovako divno biće i borac za karmu, evo sunca da me obasja na trčanju danas, pre te apokalipse koja je najavljena za ispraćaj ovna iliti Ariesa.
a uz javljanje da je izašlo sunce, ova prva kamera mi je napokon pokazala koji od pasa iznosi ćebe iz kućice :-) 


petak, 16. travnja 2021.

zlatna šestica, ex-petica

eh kako je bilo nekad kad smo bili mladi ludi i laki kao perce, a od tog nekad je prošlo samo nekoliko godina. 
imao sam nalete ludila pa krenem dvaput dnevno na trčanje, kad sam išao po 21km zadovoljavao sam se da završim za dva sata a kada sam išao na nešto kraće to je uglavnom bilo oko 5'/km.
dobro, tada sam bio poprilično "utrčan" i imao enormnu bazu pa je bilo lako igrati se sa kilometrima.

sada pak nakon nekoliko uzastopnih zima sa dvomesečnim potpunim pauzama, naravno nijedne sezone nisam ni stigao do tog statusa utrčanosti iliti utreniranosti, pa sam u fazonu daj šta daš.
juče sam zbog nekih nazovi obaveza iskombinovao trčanje sa humanitarnim radom pa sam po ko zna koji put shvatio da ta dva i nisu naročito kompatibilna.
mislim možeš da zastaješ tri puta po pola sata ali znaj da to nije trening nego izlet.

bez obzira na to i bez obzira na smrzavanje nakon svakog totalnog hlađenja i stajanja, iz nekog suludog razloga mi je došlo da pokušam da povratim prosek barem na 10 km/h obzirom da mi je na vrhu brda bio oko 6'40''/km.
i kao nešto maži maži nizbrdo, pa opet zastanem da završim nešto malopre započeto, pa opet kreni ohlađen pa opet maži maži kroz grad kao budala i skrećem na poslednjoj raskrsnici u ulicu i pogledam na sat, piše 19.00km, odmah znam da mi je potrebno da nemam preko 1h54' i ugledam 1:54:04.
svestan da je gotovo nemoguće u samo sto metara do kuće nadoknaditi te 4 sekunde ipak se zaletim u neki smešan turbo finiš i zaustavim sat koji pokaže 6'00''/km, jeeeeee, ipak je bilo moguće.
što učinje srce u junaka!

planirao sam 21km no sve sam išao kroz grad nekim prečicama zbog tih nazovi obaveza i na kraju me mrzelo da guram do 21, a posebno jer sam po brdima i makadamu previše vremena izgubio pa mi taj half ne bi ni ispod dva sata ušao, eventualno sam mogao da ga sabijem u 2h03' ali neka hvala, uvek mogu toliko da se izblamiram, čemu žurba jelte.


popodne malokrvno razvozavanje jer su najavili razvedravanje, a u stvarnosti sam čak i letucanje neke susnežice primetio, definitivno najgori april od nastanka čovečanstva, kladim se da je lepše vreme bilo čak i za vreme bombardovanja '41 i '99.

tojest '99 se i sećam, naravno da je bilo lepše vreme, vozili smo trkačke bicikle sprintajući preko mostova da ne ubodemo baš najgori trenutak, a gledali smo uživo i pogibiju one budaletine od pilota koji je kao glineni golub kružio nad valjevom dok ga nisu smakli negde odozgo sa 10km visine, čak ga za to glupiranje proglasiše i herojem, iako mu se mig samo pukom srećom zabo u obronak na 4km od grada, mogao je sravniti i dva cela solitera kao oni bin ladenovi kamikaze.


četvrtak, 15. travnja 2021.

ovčice ovčice bele kao sneg

za sve generalno smorene pesmicu sam skratio
sa tri strofe u samo jednu,
a zaključak je posebno aktuelan ovih dana:

miš je dobio grip
i prevalio put dugačak 
da ga pregleda mačak
koji ga pregleda i kaza
"nije ti ništa", pa ga smaza

e ali onda je kinez smazao dr. mačka koji je smazao gripoznog miša
i eto celom svetu pizdarije.
što bi rekli na tviteru "i to sam vam objasnio".

da se vratimo treninzima u sekciji "ispovesti točka ЦОМ"
oče griješio sam, juče sam nazovi odmarao
očega sam odmarao, odmarao sam od svega što volim i plakao
nije mi se trčalo pa sam probao biciklom pa sam se smrzao pa sam plakao pa sam užinao pa se još malo bolje obukao pa opet probao biciklom pa se opet smrzao i opet bih plakao nego su mi se i oči zaledile na onom vetru pa ni da plačem mogao nisam avaj

zato sam za danas trasirao neku Dužinicu pa ćemo videti da li će se išta od tih snova ostvariti ili će završiti u zaboravu kao i većina snova koji su nam na jedno uvo ušli na drugo izašli na treće isparili. 
u predzadnji čas sam stisnuo na satu START da pogledam status baterije i nakon što je pokazao 6h treninga odnosno dva dana (16%) u stend baju, odmah sam ga stavio na punjač jer me je prošli put zeznuo, pisalo je 2h aktivnosti i ugasio mi se posle sat i nešto.
dosta mu je i desetak minuta da se napuni za ironman, to je najmanji problem, realno je jedini problem kad zaboraviš da mu je baterija pri kraju.

od problema bih još mogao da prikačim i vetar jer je podosta tricky oblačenje ovako na severcu i zubatom suncu. kad kreneš uzbrdo uz pomoć vetra, pa koliko god hladnog, možeš na osunčanom usponu i da se skineš do pojasa i opet će ti biti vrućina, a kad na istom mestu nizbrdo naiđe oblak teško će te i šuškavac spasiti od naježenja, jbg. 


par dana pred rođendan mi je stigao i poklon, stoličica šamlica četvoronožna ljubimica da joj sednem na nos dok centriram točkove ili mazim kerove, moram napraviti anketu da joj damo neko odgovarajuće ime.

srijeda, 14. travnja 2021.

mogao bi još neki izazov, hm?


uhvatio sam jednu foru, kad se spuštam sa jednog od okolnih brda u grad ne idem ni šumskim putem koji prati sve livade po dužini, ne idem ni kroz livade direktno, nego odugovlačim taj spust i trčim ga u cik-cak, pa tako kilometar pretvorim u dva a umesto da najlepšim delom proletim za pet minuta, ja ostanem celih deset. to vijuganje mi dođe kao nagrada što sam se popeo na vrh, poput onih što nagradu za plaćen ski pass dobiju u vijuganju skijama, da bi se što duže zabavljali.

prognoza kaže da je trenutno +2, maksimalna će biti +5 ali će početi kiša, a kod mene spoljni termometar pokazuje +6, treba mi neka gatara da mi sve to protumači. jednom rečju, najebaćeš. juče pak, na ovom uslikanom trčanju, i nisam nešto naročito. 

bilo je kao nešto sivkasto i suvkasto, uzeo sam neki duks od fleece-a kontajući da ako i krene neka sipulja neće uspeti da ga natopi, sve će se zadržati na onim mikrovlaknima. e sad sipulja je prerasla u kišicu ali barem mi po nogama nije bilo hladno jer sam se namazao nekom masnijom kremom i obukao onaj novi šorc iz lidla.

sad ovde moram tzv. digresiju, da pohvalim šorc crivit iz lidla, skontao sam da je to isti brend koji mi je prodao i unutrašnje gume pre tri dana, svašta, još malo će i puter od kikirikija da prave. uglavnom pre nekoliko dana sam trčao na +20 i onako laganog ga nisam ni osećao, lepršao mi je oko guze i prijatno je rashlađivao. juče je pak taj lagani materijal izveo neki manevar protiv kiše i vetra i svo vreme sam imao osećaj da mi nije hladno, a da ni od kiše ništa ne upija. eto, za jednocifreno evra šorc pobedio raznorazne najkove i asikse 5x skuplje.

telefončić sam poneo da bih nešto slikao usput pa sam na njega i snimao, konačno je garmin valjda dovoljno prespavao kod kuće dok sam ja bio napolju pa mi više neće srati kako mi previše treninga škodi formi. mislim kao da ja to ne znam, još mi samo njegovo kvocanje fali. 

eto tako je došao osmi po redu mesec april otkako skidam dva kilograma viška nakon famozne 2013. kada sam se u velikom stilu nakon par godina ludovanja na bicikli vratio maratonima. nakon toga je sve nekako išlo polutraljavo do 2017. kada su mi se konačno složile sve kockice i treninzi mi se ubrzali da dve brzine, da bih u februaru i septembru polomio jednu pa drugu ključnu kost i vratio se na nulu.

moglo bi se reći da je 2018. bila samo onaj poslednji trzaj pred smrt, jesam istrčao nekoliko polumaratona po 1h26 i 1h27, pobedio svoj poslednji maraton (u novom gradu) i uličnu trku (10km u valjevu), da bi kruna te propasti došla u vidu tri pobede na treking ligama početkom 2019. nakon čega je korona sve promenila, pa i moje ambicije. 

vidim da se organizatori opet bude jer su im trke najveći izvor zarade, a i narod je željan majica i medalja kao nekih vrednih trofeja i simbola za lečenje posrnulih ega.
"bez medalju si niko bez medalju si ništa" što bi rekli partibrejkersi.
moto je "trčati se mora" kao da je neko narodu branio da trči cele godine.
u realnosti će više da hodaju nego da trče, osim kad ugledaju kameru, e onda će da potrče.
sve jovo nanovo, propast vrednosti i brižno uzgajanje privida, na ripit.

PS
pola sata nakon blogovanja sam video da je drugar trasirao treking ligu na Povlenu, baš pre par nedelja se žalio kako je puno ravnih treking liga a premalo planinskih, a ja sam prokomentarisao da nijednom planinarskom društvu niko ne brani da organizuje trku Lige. 
tako da vidi vraga, možda bude nešto prirode u ponudi i za one što im se ne kupuju skupocene medalje i majice nego im se samo uživa na planini za par stotina dinara koliko košta karta staze i postavljanje kontrolora.

utorak, 13. travnja 2021.

brdsko-planinska područja i terijeri


trenutačna zabava pred trčanje izgleda tako da je juče kurir doneo neke gadgete iz mi happy hour pa sad montiram nadzor i razmeštam kamere po kući i dvorištu, evo neće nijedan ker da protrči da vam uslikam a posle ću po kiši da montiram i treću sa pogledom na parking.

fora je da u aplikaciji možeš da podesiš ponašanje sa IF i THEN, pa odabereš ako primeti neki pokret da snima dok se kretanje ne završi, to ću isprobati kasnije jer u kući imamo samo neke monstruozne micro sd kartice od 128, 200, i 256gb, a ove kamere primaju do 32gb pa to treba nabaviti u toku dana, našao sam za 15 evra komplet tri kartice i adapter, toga nema ni u kini za te pare.

juče sam se setio važne stvari a to je, kada ujutru odeš na trčanje, i to onako na pravo trčanje a ne na futingić od pola sata, onda je popodne najbolje zadovoljiti se bilo kakvom biciklom i ne očekivati čudesa.
štaviše, osim što nije bitna ni dužina ni težina vožnje (mada sam zaglavio na usponima 20%) treba pamtiti samo to da mora biti zanimljivo.
jednom kada ti je zabavno, vreme i težina, vetar i kilometri izgube svaki značaj, i kad zaroniš u avanturu sve će ti biti lepo. eto samo to sam hteo da kažem.
eh da, i jedan terijer mi je zapišao zadnji točak.



ponedjeljak, 12. travnja 2021.

duolingo

smarao sam sa naslovima jednočinka dvočinka a danas sam evo napravio mali duatlončić pa se setio ostatka tih duo naslova jer sam pre neki dan skinuo app duolingo i krenuo da učim španski kao podrška drugarici, naime ona je morala nekog da pozove u aplikaciju da bi mogla da nastavi da uči besplatno pa je tako kolateralno i mene upisala u školu.


(ujutru trčao 16km, popodne vozili 60km po brdima, tek sad kontam da lola na ovom lošijem mtb-u ima flight sedište koje više vredi od ostatka bicikle, jedina mu je mana što mora onom specijalnom pomadom da se maže pre svake zime, ali ovo sa duolingom je zanimljivije)

i tako mene pita aplikacija znam li išta španskog, da ne krećem od nule, i tu se naložim kako ću sad da preskočim nekoliko lekcija i da prestignem lolu koja je počela pre sedam dana na poziv iste te drugarice koja nas zlostavlja.

i tu mic po mic ubodem ja ovaj odgovor onaj odgovor, nešto povežem sa italijanskim nešto se setim iz nekih pesama a pre pojave kablovske sam dosta biciklizma pratio preko tve tj na španskom i ispadne da ja sasvim solidno umem da se uključim tamo na pola školovanja, čak mi je aplikacija nešto i čestitala.

e ali sad pošto ja u stvari ne znam španski, kad su krenule lekcije ja pola lekcije razbijem bez razmišljanja a pola lupam kao maksim, pa me onda vraća iz trećeg u drugi razred pa ponavljam časove i tako sam se smorio od španskog, bilo bi bolje da ga znam i da osvajam one medalje i pehare nego ovako što ga ne znam pa me aplikacija mrcvari.

i tu mi stizalo hej alehandro (a ja se prijavio kao ALEJANDRO!) hajde malo da učiš da ne prekidaš niz, hej alehandro preskočio si dva dana zaboravićeš i ono malo što si naučio, i još neko vreme su me moljakali i tek juče stiže skrušen email kaže hej alehandro izgleda da ovi mejlovi putuju uzalud pa ćemo prestati da ti ih šaljemo :-D 

sad ne znam da li da krenem skroz ispočetka ili da pokušam da nastavim gde sam bio, narednih nekoliko dana je najavljeno loše vreme pa ću imati više fore za te časove, sigurno neću jezditi biciklom po 4-5 sati naokolo. 
treba i neke silne opreme da okrpim i zašijem, barem 5 bici gaća mi se rašilo tamo na spoju onog umetka a inače su sasvim nove, samo to da se proštepa što je par minuta ali me mrzi.

nedjelja, 11. travnja 2021.

jedno ipo činka


na treningu me napadnu neke divlje zveri, umalo ostadoh bez prstiju, kako bih kočio?
ajd što me je pojeo nego me je izgrebao, ono moje standardno stanje kao da su me masirali bodljivakom žicom.
a šta reći, dok si krvav to je znak da živiš punim plućima, jednom ćeš biti beo i da ne kažem malokrvan jelte.

jedini detaljčić koji je minimalno utjecao na to da Dan ne bude savršen, bilo je nešto malo hladnoće jer mi nije ni palo na pamet da to neće biti obična vožnjica po ravnici sa nešto malo uspončića, nego sam pola vremena proveo na 700m nadmorske što udruženo sa oblacima i vetrom nije baš bilo u svakom trenu prijatno.
ne mogu reći da sam se smrzavao ali kada sam kod kuće birao šta da obučem, za najavljenih +20, nisam ni znao da će biti samo +16 recimo i nebo prekriveno paperjem taman toliko gustim da sunca ne ugledaš.
zbog toga sam preko tanke podmajice dugih rukava obukao tanak dres, iako sam neko vreme u rukama držao neki crveni gusto tkan kao ćilim sa natpisom srbija, taj bi mi bolje čučnuo za moravički okrug.
al dobro.


na kraju sam po parkingu lidla kružio dok nisam stigao do 70km jer mi je 69.5 bilo nekako nedolično jedne ovakve veličine, pesničke sportske i blogerske.
garmin je izračunao 1235m uspona pa je ispalo kao da sam išao na divčibare, iako uopšte nisam tako zamišljao vožnju jer sam skroz zaboravio kako izgleda taj put kojim smo samo jednom davno prošli i bezmalo umrli jer je ceo krug od valjeva do valjeva izašao na 220km.
tako sam ga usput i računao, rekoh do mesta gde sam seo na mtb sam imao već 60km u autu, i sa one druge strane sveta kada upakujem biciklu nazad u auto ostaće da se vozi još 90km, dakle 60+90 u autu od 220 i ostaće mi samo 70km da pedalam.
na kraju ispade i to dovoljno, skoro 4 sata doduše na onom težem od bajkova koji stoji stalno u autu, i jedva mi ispade prosek preko 18 km/h jer su uzbrdice bile strme a spustovi krivudavi pa nigde nisi ni mogao nešto silno da letiš.

subota, 10. travnja 2021.

opet dvočinka

eee danas sam zaista i obavio dva treningića i to oba dobra.
ujutru na trčanje, joj što volim subotu kad nigde ne žurim.
to jest žurim da bih leteo što više a ne žurim zbog mrskih obaveza radnim danima.
i onda malo blać srać užina i tako to, pa na vožnju.
malo sam brinuo kako će mi leći vožnja nakon brdskih 13km trčanja, stjuardesa-cvetnih-polja-i-zelenih-livada-bez-ograda fazon, no sve je prošlo okej.
štaviše i u ovim ne skroz odmornim danima retko gde stavljam pozadi na najveći zupčanik, u samo dva navrata sam baš morao no ni to me nije puno potreslo.
prepedalah (kao neka turska reč) 70km sa 1400m uspona, nije to ni loše.
kad podeliš na pola, 35km sa 1400m uspona i 35km sa 1400m spusta, 
to ispadne 1400/35=okruglo 4% prosečan nagib na treninigu.



nisam još prebacio slike pa imam samo ove dve koje je Lola slikala, prva sa trčanja tu odmah ispod strinine kuće, a druga na razdvajanju kada je ona ostala na asfaltu a ja otišao put planina.
sutra je divan dan, divan dan, ali nikom nije rođendan nego je nedelja i moglo bi da padne neko putovanjce, i neka kombinacijica sa trčanjem ili biciklom, kako god.
mrzi me da stavljam točkove sa letnjim gumama, jedan dan možemo i zimske da cepamo a ionako se neće nigde ići autoputem tako da je skoro pa svejedno.

petak, 9. travnja 2021.

dvočinka

nisam stigao da napišem redovan blog jer pola dana nismo imali struju, nešto je izgorelo na ćošku ulice :-O
iz nekog neobjašnjivog razloga koji je lako objasniti, opet sam počeo da zanemarujem trčanje.
rekao bi čovek, pa šta ti je teško, ujutru dok je još prijatno i netoplo i dok se sunce nije previše podiglo, odeš pola sata, sat, pa posle celog dana radi šta hoćeš.
ideja i jeste bila slična ali je rekoh struja nestala još u pola noći pa mi je bilo malo glupo da odem na trčanje sa kojeg se vratim stoput više oznojen nego sa bicikle, onda bih morao da se tuširam pred posao, rekoh bolje nek ostane pun bojler vode koja se polako hladi jer će u toku dana zatrebati ko zna koliko puta, a ne da sve potrošim odmah u zoru.

tako sam 7. u mesecu imao 63 pretrčana km, i ostaće na tome evo do 10. u mesecu, pa kontam da bih sutra ujutru (subota 10.04.) mogao malo da otrčkaram ako me nešto jako važno ne omete, nedostatak volje na primer.
fali mi 7km da zaokružim na 70 u aprilu, heh.
subota će biti i dan za kratke gaće i duge rukave, neophodna doza de vitamina stiže u ovaj željni organizam.
nedelja je najavljena čak i do +20 a ponedeljak i do 23, e to će biti dan i za kratke gaće i kratke rukave.


sve u svemu, trebao bih da budem zadovoljan sa ova dva dana bicikle, čim ne stižem da natipkam blogove to znači da sam ostao do pred mrak u brdima a to pak znači da sam se sit navozao. 
izaći će ova nedelja preko 400km koliko vidim, skoro sve na novom 29-inčeru.
u utorak bih mogao i da operem zver, dosta je prašnjav, nema smisla.

srijeda, 7. travnja 2021.

izvlačenje maksimuma

iza mene je ostao jedan bolan dan ali ko ga šiša, što rekoše neki ameri na jednoj mejling listi, uvek je bolji loš dan na trčanju nego lep dan na poslu.
nakon malo zagrevanja sam shvatio da se nisam zagrejao nego sam sve drveniji i drveniji pa sam na jednom dugačkom blagom usponu odustao od trčanja.
opet, bilo me je blam da šetam uzbrdo dok kola prolaze, jer nisam bio u trenerci i jakni nego u opremi za trčanje, pa sam rešio da radim ubrzanja.
stotinak metara do daske pa onda šetam dok ne čujem auto iza krivine, onda malo trčkaram za publiku dok auto ne prođe pa nastavim da šetam do sledećeg ubrzanja.
ukupno sam uradio pet krvničkih stotki tojest nisam merio daljinu nego sam trčao 40-50 dvokoraka što bi otprilike bilo 100m a stao sam svaki put kada sam ostao bez snage, obzirom da sam se podosta beskompromisno zaletao, onako juniorski :-D 
ostatak sam lagano strčkarao kroz šumu pa uz reku, po ravnom su čak i 6'15'' kilometri delovali na granici volje da uopšte napravim sledeći korak.

nakon vrlo kratkog odmora, jer sam sve napakovao posle posla u ostatak popodneva, otišao sam biciklom da nahranim neko ostavljeno pseto za šta mi je trebalo 18+18km i pravo da vam kažem uopšte nisam bio oduševljen tim nazovi provodom.
malo mi je monotoniju razbio pijanac koji je ležao u travi, a anegdota je išla ovako:
čovek je zaustavio auto pored puta i maše mi da stanem.
stanem.
čovek kaže, eno tamo neko leži (desetak metara u livadi iznad puta), ne znam da nije možda mrtav, ne smem sâm da mu priđem.
tip se ladno usrao da će neko da ga optuži za ubistvo, pa bi da pomogne ali ne ume.
na to se ja grohotom nasmejem, priđem onom koji spava kao letva, šutnem da u đon čizme iz sve snage, na šta on samo malo jače zahrče i neznatno se pomeri.
znači koma.
idemo mi dalje, neće ovaj niđe, rekoh brižnom čoveku na proputovanju.
da se ne smrzne, upita me on na rastanku.
gde bre da se smrzne, kažem ja, vidiš da je purpuran u licu, ovaj toliko zrači da će pre on da zapali ovu travu ispod sebe nego što će da se smrzne, pride je u nekom kožnom gunju koji ladno deluje neprobojan za metke.


nakon nekih sat vremena sam opet u povratku naišao tuda, ovaj put sam imao vetar u leđa pa sam u kombinaciji sa putem koji ide nizvodno bio puno bolje raspoložen.
opet sam ga malo išutirao što u čizme što u dupe dok se nije malo razbudio.
nakon desetak nerazgovetnih rečenica je ustao da kenja, odmakao se pet metara i naguzio se tako pored magistralnog puta.
nije da sam morao da ga slikam nego sam uperio telefon samo da bi svi koji prolaze autom pogledali ŠTA TO JA SLIKAM pa su ga tako kolateralno ulovili naguženog dok govna ispadaju na kilograme.
nakon toga sam produžio dalje, a on je ostao da se tetura u mestu.
već će se dalje snaći na nekom autopilotu, očigledno mi nije prvi put.

tako upisah 10.5km trčanja, 4km pešačenja, 36km bicikle, i 50-ak fotografija.

utorak, 6. travnja 2021.

back to the basics but not asics

nisam očekivao ništa obzirom na prognozu, ali baš ništa
ponedeljak je bio najavljen sunčan, meni dovoljno
eksperiment sa kratkim gaćama na +15 je prošao odlično, iako čak ne verujem ni da je stiglo do 15, jer sam u najtoplijem delu dana prelazio preko 600m nadmorske i na samo desetak kilometara od 1000+ visokih planina ukrašenih snegom
plus vetar, hmm


i rekoh, da ja roknem stotku u taj lep dan i posle mogu par dana i da prespavam
pametan je medved kad kaže probudite me na uskrs
i onda vidim jutros da ništa ne pada, pa ni sneg
kao nešto +8, u najavi zahlađenje
krenemo na +7 vratimo se na +5
posle onih brdskih 96km juče, što preračunato u ravno dođe bar 110 a preračunato sa mtb-a na trkačku dođe barem 130km, izađe mi i danas na onom lošijem mtb-u nepunih 50-ak

nakon ručka i malo grejanja, to mi se nikada ne događa ali eto izuzetka, metnem da ja kuvam kafu
i par sati nakon kafe, rekoh da odem pred mrak malo da otrčim
napravim neki krug od 12km s tim da sam uz neku strmu prečicu uspešačio pa odozgo s vrha nastavio trčanje
tako mi je ispalo 2km uphill planinarenja i 10km trčanja
nosio sam one Brooks Pure Cadence, pola broja manje no nakon operacije i stanjivanja jezika će moći da posluže još par stotina kilometara 
(njihove sestre Pure Flow sam uveliko iznosao, takođe operisane)

tako u prvih 6 dana aprila imam 53km trčanja (i tonu bicikle) s tim da sam tih 53km skupio u 4 izlaska pa je to oko 13km po trčanju, ali zato podeljeno na 6 dana imam jedva 9km dnevno, verujem da će naredni hladni dani da to preokrenu prema murakamijevskih 10km/dan

nepravda ili zaborav, kao da postoji razlika

umesto uobičajenog bloga, evo prevoda jedne stranice sa vikipedije, koja inače postoji samo na engleskom i španskom, a zanimljivo je da se niko iz HR nije "pomučio" da sve samo prekuca u gugl prevodilac i copy-paste u članak na hrvatskom jeziku.
stiglo mi naravno od engleske vikipedije mejlom prekjuče, zbog datuma 04.04.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Mirko Šarić 
Sa Wikipedije, besplatne enciklopedije 

Datum rođenja 6. juna 1978 
Mjesto rođenja Buenos Aires, Argentina 
Datum smrti 4. aprila 2000. (21 godina) 
Mjesto smrti Flores, Buenos Aires, Argentina 
Visina 1,88 m

Klupska karijera 
Mirko Šarić bio je argentinski nogometaš koji je igrao kao vezni igrač. 
Šarić je rođen u Buenos Airesu od hrvatskih roditelja. U mladosti se pridružio akademiji San Lorenzo i brzo napredovao da bi debitirao u prvom timu u decembru 1996. Smatrali su ga jednim od najboljih argentinskih perspektiva mladih, a prije smrti bio je povezan sa španskim gigantom Real Madridom. Nakon obećavajućeg početka karijere, pad forme nakon što je igrao van pozicije doveo je do toga da se pojavio više kao zamjena. U decembru 1999. godine, dok je igrao u rezervnoj utakmici protiv River Plate-a, Šarić je pretrpio puknuće ligamenata na lijevom koljenu, što ga je držalo po strani do smrti 2000. 


Lični život 
Njegov brat Martin također je bio profesionalni nogometaš do penzije 2011. godine. Trenutno radi kao trener za San Lorenzo. 
Šarić je hodao sa lokalnom ženom gotovo godinu dana, a za to vrijeme je zatrudnjela. I Šarić i njegova majka sumnjali su da on nije otac, potkrijepljen činjenicom da je Šarić bio na međunarodnoj dužnosti mladih u Argentini u Japanu na očigledni datum začeća. Prema majčinom savjetu, Šarić je platio DNK test za sebe i bebu, koji je vraćen negativno.

Šarić je patio od depresije, što je doprinijelo njegovoj smrti. To je saopštio menadžer San Lorenza Oscar Ruggeri, i rekao da je primao je psihijatrijsku pomoć. 
Ujutro 4. aprila 2000. godine, Šarićeva majka ga je pronašla mrtvog u svojoj sobi. Počinio je samoubistvo vješanjem.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

što bi napisali u čitulji u našim seoskim novinama,
"iza sebe je ostavio brata, majku, kurvu, i kopile".
bilo bi puno lepše da je bio pametan kao naš Burazer pa da je degažirao kurvu u tri materine, u rekordnom roku našao stoput bolju curu, i preokrenuo pakao u raj...

ponedjeljak, 5. travnja 2021.

dua-tria-kvadra-tlon đog-hajk-đog-strć-pony

shvatio sam dve važne stvari

1) bol koji mi se povremeno javlja u desnom dupetu nije posledica nikakve aktivnosti ni neki nervni problem (iritacija živca) nego me prosto na tom mestu pritiska stolica na kojoj najčešće sedim prek kompom, pa sam malo doduvao onu fitnes loptu i sad mi je super
što bi reklo Sklonište, kad došlo je jutro, ja sam je napuuuuuhao...

2) otkako sam prošle i ove godine počeo da NE nosim nogavice na bicikli kada je sunce i +15 ili toplije, shvatio sam da sam od svih onih 200+ hiljada km na bicikli, u svim danima između 12 i 20 stepeni džabe nosio nogavice (leg warmers) odnosno ono što se navuče između čarapa i biciklističkih.
ajd što sam džabe nosio nego što sam džabe kupovao.

i juče gledam Flanders tour i nakon muške trke puste i žensku od 150km, i kaže Patak* da je toplo, devet stepeni. a sve cure u kratkom. 
tu opet stavim prst na čelo pa se zapitam, kada se namažeš zaštitnom kremom i kada ti je baš ugodno na +15, zašto sam zazirao da izađem i na +13 i +12, ako je drečeće sunčano, kako sam zaključio da je nakon onih +19 sada dovoljno "hrabro" izaći golih nogu na +15 ali ne i ispod toga?
*(naš bivši trener u Milicionaru, sadašnji savezni selektor a par trka smo i vozili zajedno, sećam se državnog iz Niša do Pirota pa nazad na Suvu planinu koje smo pobedili) 


juče je izlet ispao pomalo haotičan ali to je bio onaj "kreativni nered" kome su umetnici skloni, nikako neka deponija neispunjenih planova.
krenuli smo Lola biciklom a ja trčeći prvih 4.2km, gle to je čitavih 10% od maratona.
kako to ume da deluje lako i malo, pomisliš da se sada vratim kući, i samo pet puta toliko, i eto maratona.
i već kad se drugi put vraćaš, na primer, shvatiš da si počeo da se umaraš, a nisi ni blizu polovine.
baš su varljivi ti mali segmenti duge aktivnosti, nešto u fazonu kad ameri kažu da je njima lakše odbrojati (zamalo da je palindrom od odrobijati) jer oni broje samo do 26 (milja) a mi se mučimo 42 puta.

uglavnom nakon toga smo vezali biciklu i otišli u mini hajk do vrha brda, odakle sam ja nastavio dalje nizbrdo trčeći dok je Lola sišla peške obzirom da je bila u nekim gojzericama.
na okretu smo se još jednom sreli pa sam se ja vratio istim putem nazad do bicikle, i tu sam prekinuo snimanje run/hike/run, seo na biciklu i otišao u grad, gde se ona spustila prečicom u istim onim gojzericama.
kada sam u srednjoj išao na Vogel na skijanje tj zimovanje, zvali smo ih GWOJZerice!


naravno nakon ona dva tempo trčanja u petak i subotu (15+17km) sam bio ne baš raspoložen čak ni za trčkaranje tako da sam ovo sve otaljao u salomonkama na nekim minimalnim brzinama eto tek da mogu da upišem da sam ipak TRČAO, to je kao ono kad te uhvati razredna kako pušiš u veceu pa ti kažeš "ma ne pušim ja", a ona kaže "jes, ne pušiš, samo vučeš da se ne ugasi".
e tako sam i ja "trčao", tek da se ne ugasim.

subota, 3. travnja 2021.

drži vodu i kad majstori odu

negde nakon trčanja* po kiši (prva polovina) i kišici (druga 1/2) i ručka, stigao je poziv od drugarice tj komšinice tu odmah tri kuće od nas, da pomognemo pri upoznavanju sa novom veš mašinom. sad tu ide jedna stvar, odnosno tema za razmišljanje. možemo biti MODErni, ili staroMODNI, pri čemu se moderno obično smatra za naprednije, a staromodno za zatucano. s druge strane, jednostavno može imati prednosti nad komplikovanim, u smislu da komplikovanije stvari imaju širi spektar mogućih kvarova, koji su takođe komplikovaniji, skuplji za popravku etc.

kada sam poslednji put kupovao foto aparat, gledao ponude manjeg ili većeg zuma, punjivih AA (teških pa puta 4) ili laganih li-ion baterija, rezolucije u megapix, maksimalnog otvora blende, mogućnosti programa (varijante idiota ili nešto više), i kada sam stigao do modela sa wifi povezivanjem tu sam odmah stao i vratio se korak unazad. 20% više cene, a joj samo kada se setim koliko traje uparivanje recimo gopro kamere i zavitlavanje sa wifi prebacivanjem medija.

e isto tako, drugarica je bila kod nas i pogledala mašinu, jako joj se dopala, A+++ klase i trice šta ti ja znam, 49cm duboka ali 7kg kapaciteta, 1200 obrtaja, i uradila je šta - kupila je skroz  istu takvu, svako dugmence je na istom mestu, ali 20% skuplju, da ne kažem MODERNIJU, koja "radi" na wifi. moraš u app store, pa skineš aplikaciju, pa povežeš telefon preko wifi i onda ti on dođe daljinski za veš mašinu (!)

moš misliti, umesto da okreneš dugme i stisneš start, treba ti pet minuta nerviranja uparivanja podešavanja, a mobilni će ti čak i na odabranom jeziku govoriti koji si program uključio i za koliko minuta će završiti. na takvim stvarima se uvek prelomi kada razmišljam koliko treba biti MODERAN. nije burazer lud što vozi auto godišta najnovije verenice, više ne važi ono da je najbolji auto = nov auto, nego ti je najdraži onaj koji ti se najviše sviđa i zauvek najbolji isti taj koji umeš da popraviš usred pustinje vezanih očiju. 

kad je mašina javila da je svršila primetio sam neku vodu na podu pa podvukao ruku i onda smo shvatili da nešto negde curi. srećom nakon par minuta inspekcije sam skontao da se ispod mašine voda dijagonalno sliva, zbog nagiba pločica na podu, i da ustvari voda curi iz dovodnog creva koje je trebalo dotegnuti za pola kruga. zaradih kafu i kolače sa samo dva prsta i dva uložena minuta u dijagnostiku. bingo. a uštedeh i prodavcu/servisu sat putovanja i puštanja u rad mašine, samo da bi skontao koliko je glup "kvar" zbog kojeg bi dolazio, a ne bi naplatio n-i-š-t-a. 

* trčanje je inače bilo najobičnije šljap šljap na do pola istoj stazi kao i juče s tim da sam na vrhu brda odabrao spust ka reci pa se odatle vratio preko manjeg brda makadamom, i dalje od asfalta kasom, kroz staze i ulice znane. otud sam umesto 15km dobio 17km a možda sam se čak i manje umorio iako sam nabrao više uspona, 388m naspram 304m.


reke nisu naročito narasle jer dok dole sipi kišica na planinama promiče sneg pa će ta voda stići sa nekoliko dana zakašnjenja.

igra sudbine i minuti koji život znače

nakon ovakvog naslova bih morao da nastavim u nekom žešće dramatičnom tonu ali se baš i ne radi o jako ozbiljnim stvarima. naime juče je drugarica na fejsu stavila status "vaše DJ ime je "DJ + ono što ste zadnje guglali" i tako ja postanem DJ Vršac! smejalo mi se pola interneta. kasnije sam u komentaru objasnio da je sudbina kurwa jer sam pre samo pola minuta mogao biti DJ Harley Davidson a to sam guglao da proverim da li sam ispravno napisao i eto kakav što bi ovi beograđani rođeni u filadelfiji rekli TWIST da me tako zezne pomenuta sudba kleta.

a inače baš na temu toga koliko se šta treba i može nadoknađivati u životu, poslužiće jučerašnji izletić. prognozu su menjali stotinu puta a pogled kroz prozor je govorio još manje jer nisi mogao ni da pretpostaviš da li će za pola sata da se pojavi nebo ili da opiči pljusak. uspeo sam da relativno rano odem na trčanje između dve kiše.

čak sam poneo i malu kesicu od onih za zamrzivač, da u nju ubacim telefončić ako baš počne neka mahnita provala oblaka. nešto baš i ne verujem slepo u one ip68 sertifikate o nepromočljivosti ili kako se to već zove. kontam da uvek možeš da osušiš telefon na radijatoru i da nakon toga u sve šupljine naprskaš wedea i da istreseš višak i obrišeš. ali ako ga ni ne napunim vodom in d frst plejs, uštedeću sebi 20 minuta drndanja pa se eto već unapred isplati ne plivati s njim, ako si krenuo samo na trčanje.

to je bilo tih prvih 15.1km u toku dana, a popodne je počelo da sluti na razvedravanje. pa sam čekao, i na kraju se odvažio da odem biciklom prema onoj strani sveta gde je bilo najviše neba a najmanje ili ništa saobraćaja. do kraja vožnje od nepuna dva sata su niski oblaci otišli čak i sa one najopasnije strane gde su se bili ukotvili. 


obzirom da mi je 29-inčer od dan ranije stajao sav prašnjav čekajući pranje, kad sam se vratio sa tih par sati laganog pedaliranja pomislio sam - eto, trebao sam novom biciklom otići bilo gde, bilo koliko, proći makar jednim puteljkom kuda nikada nisam proterao mtb nego samo trčao, a čak i da me je usput uhvatila kiša to bi bilo samo predpranje i svakako bih odmah po ulasku u dvorište crevom dovršio posao.

ulog je tako ni iz čega postao preveliki, od bukvalno NIKAKVOG doživljaja kotrljanja istom cestom tamo pa nazad po milioniti put, mogao sam doživeti emotivni orgazam nečeg novog i uzbudljivog na samo desetak km od kuće. a nisam. jeste da mi je 15km trčanja sa 300m uspona bilo više nego dovoljno treniranja, i da mi je lagana odmarajuća vožnja bila puno logičniji izbor, unapred zaglavljena u glavi zbog najavljenih pljuskova, u nekom trenutku sam shvatio da sam propustio neku priliku za nešto. i bi mi malkice žao. a šta ćeš.

petak, 2. travnja 2021.

komentari i blaćtrućizam

jedan od kolega maratonaca je moju priču o kamenju pored puta shvatio kao da sam mislio nešto dosta dramatičnije od onoga što sam umetničkim okom uhvatio u kadar, pa mi je napisao par redova podrške:

"Dobro je da te radi strah od smrti, i mislim da te radi i na dobar način, jer bez istinske spoznaje smrti, nema života. Jedino što ti zapravo može doneti mir je naučiti da pustiš sve (i svakoga) sa radošću na prilici što ste dobili pa makar i jedan zajednički momenat na vašim putevima."

pa jeste, svakako je lepo kada čovek nije sam kao vuk nego proživljava te neke zajedničke trenutke sa osobama koje imaju slična interesovanja ili sa slučajnim prolaznicima, kao neki atomi koji se tako sudaraju hteli to ili ne, i onda sva ta iskustva i uspomene ostanu utkani u ono što zovemo život. ja sam pak odgovorio više matematički:

"ipak ima fore do smrti, valjda, više sam skoncentrisan na najbližih par godina i kako najpametnije da ih potrošim. kad pokušam da premotam film, rekao bih da sam od svih natrpanih godina straćio barem jednu četvrtinu, dakle moglo je i bolje. od smrti puno više nelagode donosi čak i sama pomisao da nešto može da me omete u tim pokušajima da nadoknadim propušteno dok ne bude prekasno, tipa neka bolest ili bilo koji oblik invalidnosti. svejedno bih već trebao da budem zadovoljan, u svakoj od onih "dobrih godina" sam proživeo više nego što mnogi naberu za ceo život."

s tim da kad kažem nadoknađivanje, ne mislim na stvari tipa nisam se nikad popeo na Midžor ili iz blizine gledao Prokletije, sve je to jedno isto kada ga pohodi isti čovek, i isti je doživljaj kao kada sam na bilo kojem vidikovcu na 500m nadmorske ovde u okolini, ili onomad kada sam sa atl. klubom iz Zagreba išao na planinarenje na Međed. ako voliš kretanje, u principu ti na uspešnost izleta ne utiče lokacija, jeste lepo kada si negde gde nikada ranije nisi bio ali to ne znači da treba bezglavo leteti naokolo samo da bi "udarao recke".

kao što sam i najavio, prvog aprila nisam trčao jer mi je onih 18km dan ranije nešto jako teško palo, pa rekoh da pokušam da se bar jednog dana ne premorim. no nakon 60km mtb-a tu po okolnim brdima, tokom kojih sam puno više vremena proveo po makadamima i kamenjarima nego po asfaltu, nisam nešto siguran da sam se baš odmorio :-) 

svakako je najavljen period nestabilnijeg vremena pa će trčanje ili hajkovanje biti prigodnija opcija.



četvrtak, 1. travnja 2021.

divan dan divan dan

sreća sreća gadost.
tako sam bio uzbuđen pred jučerašnje trčanje da sam planirao i dužinu i dve dužine i svakakve kojekakve nadoknade poslednjeg dana meseca, no organizam nije baš sarađivao. 
onako kako sam trčao (lagano) trebao bih da na pulsevima 115 trupćem tri sata i da se ne umorim, a meni su pulsevi zakucavali na 130 a uzbrdo na 140, noge su bile umorne trome pa čak i bolne, a brzine minut po kilometru sporije od očekivanih.
dakle ideja da ću se na mtb-u po kamenjarima odmoriti za trčanje nije popila vodu, a ja sam popio govno.

jedva pređoh 18 kilometara i još me pred kraj spičilo sunce tako da sam za tih bezmalo dva sata osim šuškavca i dugog dresa zamalo skinuo i onu rupičastu majicu ispod i završio trening toples.
obično na te namirivačke treninge krenem unapred pripremljen a sada nisam znao koliko imam km i koliko mi treba da zaokružim na koji broj pa sam trčao kao tele kroz maglu, ispostavilo se da me je tih 18km doteralo do 222 ukupno u martu, s tim da sam juče napravio i 360m uspona pa je možda i to razlog što mi nije baš lako išlo.

 
(nisam preskakao ogradu da proverim)

popodnevnu vožnju sam već oslikao u sinoćnjem blogu a o tom jako jelte važnom trčanju sam tek jutros stigao da nešto zapišem. bolje je reći zapišam. nakon toga mogu kao ker da napustim drvo zvano Mart, pa i nije bilo neko, februar je bio spektakularniji.
april takođe počinje lepo, prvog dana se evo ni sunce ne šali i u najavi je +20, napokon će leći neka vožnja dostojna renomea ovog imena i nogu, barem se nadam.