srijeda, 7. travnja 2021.

izvlačenje maksimuma

iza mene je ostao jedan bolan dan ali ko ga šiša, što rekoše neki ameri na jednoj mejling listi, uvek je bolji loš dan na trčanju nego lep dan na poslu.
nakon malo zagrevanja sam shvatio da se nisam zagrejao nego sam sve drveniji i drveniji pa sam na jednom dugačkom blagom usponu odustao od trčanja.
opet, bilo me je blam da šetam uzbrdo dok kola prolaze, jer nisam bio u trenerci i jakni nego u opremi za trčanje, pa sam rešio da radim ubrzanja.
stotinak metara do daske pa onda šetam dok ne čujem auto iza krivine, onda malo trčkaram za publiku dok auto ne prođe pa nastavim da šetam do sledećeg ubrzanja.
ukupno sam uradio pet krvničkih stotki tojest nisam merio daljinu nego sam trčao 40-50 dvokoraka što bi otprilike bilo 100m a stao sam svaki put kada sam ostao bez snage, obzirom da sam se podosta beskompromisno zaletao, onako juniorski :-D 
ostatak sam lagano strčkarao kroz šumu pa uz reku, po ravnom su čak i 6'15'' kilometri delovali na granici volje da uopšte napravim sledeći korak.

nakon vrlo kratkog odmora, jer sam sve napakovao posle posla u ostatak popodneva, otišao sam biciklom da nahranim neko ostavljeno pseto za šta mi je trebalo 18+18km i pravo da vam kažem uopšte nisam bio oduševljen tim nazovi provodom.
malo mi je monotoniju razbio pijanac koji je ležao u travi, a anegdota je išla ovako:
čovek je zaustavio auto pored puta i maše mi da stanem.
stanem.
čovek kaže, eno tamo neko leži (desetak metara u livadi iznad puta), ne znam da nije možda mrtav, ne smem sâm da mu priđem.
tip se ladno usrao da će neko da ga optuži za ubistvo, pa bi da pomogne ali ne ume.
na to se ja grohotom nasmejem, priđem onom koji spava kao letva, šutnem da u đon čizme iz sve snage, na šta on samo malo jače zahrče i neznatno se pomeri.
znači koma.
idemo mi dalje, neće ovaj niđe, rekoh brižnom čoveku na proputovanju.
da se ne smrzne, upita me on na rastanku.
gde bre da se smrzne, kažem ja, vidiš da je purpuran u licu, ovaj toliko zrači da će pre on da zapali ovu travu ispod sebe nego što će da se smrzne, pride je u nekom kožnom gunju koji ladno deluje neprobojan za metke.


nakon nekih sat vremena sam opet u povratku naišao tuda, ovaj put sam imao vetar u leđa pa sam u kombinaciji sa putem koji ide nizvodno bio puno bolje raspoložen.
opet sam ga malo išutirao što u čizme što u dupe dok se nije malo razbudio.
nakon desetak nerazgovetnih rečenica je ustao da kenja, odmakao se pet metara i naguzio se tako pored magistralnog puta.
nije da sam morao da ga slikam nego sam uperio telefon samo da bi svi koji prolaze autom pogledali ŠTA TO JA SLIKAM pa su ga tako kolateralno ulovili naguženog dok govna ispadaju na kilograme.
nakon toga sam produžio dalje, a on je ostao da se tetura u mestu.
već će se dalje snaći na nekom autopilotu, očigledno mi nije prvi put.

tako upisah 10.5km trčanja, 4km pešačenja, 36km bicikle, i 50-ak fotografija.

Nema komentara:

Objavi komentar