obzirom da ću celog maja gledati da budem što više na bicikli, već mi se kristališe ideja da ću na nekom od najtežih punktova leškariti sa foto aparatom, pre ili posle ili na pola svog treninga, malo pofotkati družinu i nastaviti svojim putem. našao sam način da učestvujem u događaju, a da se ne izmrcvarim.
u stvari! teoretski se to može preći sa štapovima i onda može svuda da se hajd da kažem trči, ako mi uspe generalna proba na fruškoj gori uvek mogu da se prijavim i za lokalni trejl, štaviše mogu i na dan trke ali ne bih da mučim momka koji organizuje jer nam je stari drug i zaslužio je maksimum obzira i poštovanja.
danas sam menjao zimske na letnje, ko-na-čno, ili treba ko-nač-no, pre će biti ovo drugo, mada je re ci mo pravilnije na u čno, umesto na uč no, sačuvaj bože. eto sad sam se zbunio, znate onu situaciju da kada nešto ponavljate više i više, sve vam je manje jasno.
slično onom objašnjenju šta je to doktor nauka, počev od profesora znaš nešto malo više o malo manjem polju interesovanja, pa zatim kako napreduješ sa titulama znaš sve više o sve manjoj oblasti i kako proširuješ znanje o sve sitnijoj temi, na kraju dođeš do ekstrema a to je da znaš sve što se može znati, ni o čemu. i tu je kraj.
juče opet nisam trčao mada bi bilo pametnije da sam pokisnuo na trčanju a ne na bicikli. svašta sam planirao pa shvatio da sam suviše umoran za bilo šta, od svega do ničega u par sati, za to sam doktor. a bogme neću ni danas na +20, za praznike je takođe najavljeno toplo i suvo vreme u-glav-nom, pa ću valjda najzad prestati da kukumavčem kako mi neka sila ne dâ da se vozikam bičikletom.
Nema komentara:
Objavi komentar