tako sam bio uzbuđen pred jučerašnje trčanje da sam planirao i dužinu i dve dužine i svakakve kojekakve nadoknade poslednjeg dana meseca, no organizam nije baš sarađivao.
onako kako sam trčao (lagano) trebao bih da na pulsevima 115 trupćem tri sata i da se ne umorim, a meni su pulsevi zakucavali na 130 a uzbrdo na 140, noge su bile umorne trome pa čak i bolne, a brzine minut po kilometru sporije od očekivanih.
dakle ideja da ću se na mtb-u po kamenjarima odmoriti za trčanje nije popila vodu, a ja sam popio govno.
jedva pređoh 18 kilometara i još me pred kraj spičilo sunce tako da sam za tih bezmalo dva sata osim šuškavca i dugog dresa zamalo skinuo i onu rupičastu majicu ispod i završio trening toples.
obično na te namirivačke treninge krenem unapred pripremljen a sada nisam znao koliko imam km i koliko mi treba da zaokružim na koji broj pa sam trčao kao tele kroz maglu, ispostavilo se da me je tih 18km doteralo do 222 ukupno u martu, s tim da sam juče napravio i 360m uspona pa je možda i to razlog što mi nije baš lako išlo.
(nisam preskakao ogradu da proverim)
popodnevnu vožnju sam već oslikao u sinoćnjem blogu a o tom jako jelte važnom trčanju sam tek jutros stigao da nešto zapišem. bolje je reći zapišam. nakon toga mogu kao ker da napustim drvo zvano Mart, pa i nije bilo neko, februar je bio spektakularniji.
april takođe počinje lepo, prvog dana se evo ni sunce ne šali i u najavi je +20, napokon će leći neka vožnja dostojna renomea ovog imena i nogu, barem se nadam.
Nema komentara:
Objavi komentar