petak, 30. travnja 2021.

uvenuće kita cveća, što sam tebi hteo dati

ljudi nastaju i nestaju, dolaze i odlaze.
u prevodu, prolaze.
dok prolaze, možeš da im mahneš, da ih potapšeš po ramenu, ili da ih udariš, oni će svakako otići.
a i ti ćeš svakako proći, i nestati, sa etiketom nekog ko je mahnuo, ili okrenuo glavu, ili šutnuo.
ne moraš da budeš kolač, vino ili detelina, budi makar žbun ili bara, samo nemoj biti žabokrečina, živo blato, kiselina.
uglavnom je teško, ali potrudi se.
slično tome, kilometri prolaze.
možeš da im šalješ poljupce ili da im pokazuješ srednji prst, briga njih, oni ne pitaju, samo sviraju.
završio sam april bez trčanja u sudijskoj nadoknadi, samo sam vozio, i leteo, i lebdeo, kao stargazer.
i bilo mi je lepo.
tojest, NIJE mi bilo lepo.
prognoza je rekla da će da grmucka i paducka, ja sam otišao ka ravnici, i nema veze što sam se vozao pet sati i što mi je bilo lepo, NIJE mi bilo lepo, jer kad god sam se osvrnuo unazad, video sam da nema crnih oblaka ni zavesa od kiše, nego da se samo šećkaju oni obični stratokumulusi, bez namere da odu u nepogodu.
pass materr.
par puta sam prešao preko autočeste.
bila je velika gužva, slučajno sam slikao kad baš i nije bila.
pošao ceo svet, u neki drugi svet.
problem je što će ih dočekati treći svet, to jest par sati čekanja na naplatnoj rampi.



Nema komentara:

Objavi komentar