završno iliti finalno popušavanje je ispalo skroz suprotno od prethodnih pedesetak.
A EVO I KAKO!
ne znam odakle da počnem pa ću od Kulina Bana...
kao što smo se već par puta preslišali, prvo sam se mrzo na +10 pa sam se smrzavo na +12 pa sam mislio da ću se otkraviti na +15 no i tu sam se smrzo pa sam ubo jedan ili dva dana kada mi je temperatura bila oke ali sam zato pokiso, i juče šta, juče prokuvam!
asti gospe!
okrenulo na jugo, toplo, gnjilo, pa blago uzbrdo, i naravno prvog dana kada su zaista i najavili oblake, od oblaka ni traga ni glasa.
znači kuvavela.
znači procvrčao.
ne mislim kao cvrčak nego kao roštiljska kobasica.
prekidamo prenos zbog uključenja u vest koja je upravo stigla, ako neko prati košarku:
"U saobraćajki poginuo jedan od najtalentovanijih košarkaša.
Devetnaestogodišnji Terens Klark, kome se predviđala visoka pozicija na predstojećem NBA draftu, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Kako je saopštio agent ovog talentovanog igrača Kentakija, Rič Pol, u vreme saobraćajke s njim je u kolima bila i njegova majka, na čijim rukama je sin i izdahnuo."
"U saobraćajki poginuo jedan od najtalentovanijih košarkaša.
Devetnaestogodišnji Terens Klark, kome se predviđala visoka pozicija na predstojećem NBA draftu, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Kako je saopštio agent ovog talentovanog igrača Kentakija, Rič Pol, u vreme saobraćajke s njim je u kolima bila i njegova majka, na čijim rukama je sin i izdahnuo."
eto toliko o važnosti mog popušavanja
šta bi ovaj momak dao za to da odigra stotinu najgorih utakmica, ali makar da bude živ narednih nekoliko godina. je bi ga.
i sad se setih da sam na kilometar od kuće bio u mogućnosti da se isto ovako proslavim, to jest ne svojevoljno nego me je mogao proslaviti vozač gradskog autobusa.
evo ovako:
čovek je krenuo da nas pretiče, onda mu je neko naišao iz suprotnog smera i on se ladno vratio u našu traku skroz do ivičnjaka (ljubičasto je trotoar)
da nisam ukočio i stao u mestu, nego da sam nastavio da vozim prema napred, samleo bi me ili barem odbacio na trotoar, a ivičnjak je dosta visok tako da nije bilo šanse da se skrene iz tog tesnaca.
kako bi prošao neko neiskusan, neću ni da zamišljam, biće da je ova budaletina imala sreće što mi se ovo događa stoti put pa umem da reagujem.
pritom je esencijalno da kada te neko ovako zatvara i pritiska, da ne vrdneš ni milimetar jer će te zakačiti, treba uz sâm ivičnjak usporiti i stati a istovremeno držati laserski pravu putanju jer je bilo pitanje nekih 2cm da me zakači po ramenu i laktu.
i sad kad saberem utiske, ja preživeo moguću saobraćajku i novo ugipsavanje, pola dana kasnije košarkaški talenat se ugasio u 19-oj godini, i sad je kao bitno što sam nakon silnih smrzavanja uspeo da se skuvam.
Nema komentara:
Objavi komentar