dužina koja je bežala sa časova

... pa nikada nije postala prava školovana Dužina

kao u onoj pesmi o školi, nema one družine da delimo (d)užine

u istri bi se pevalo nema one srbende, da delimo marende

+++++

ovo sam obrisao prašinu sa tastera + skroz desno na tastaturi laptopa jer taj deo keyboarda ne koristim nikada. 

pa mi je bilo žao da obrišem taj trag života. 

svedočanstvo neopreznosti.

videh commercial na temu neopreznosti, bacanja smeća.

tip veselo iz auta u pokretu izbaci limenku gađajući kantu na odmorištu.

limenka okrzne kantu, on zadovoljno produži dalje misleći da je ubacio.

limenka odskoči od kante, i počne da se kotrlja nizbrdo.

sledeća scena, limenka je u granju podno puta, policija obeležava potencijalne dokaze ubojstva, stavlja one male oznake sa brojevima, nekoliko oko leša, oko stvari razbacanih naokolo, i hop, jedan od forenzičara spazi limenku i potrči da i nju obeleži.

new fear unlocked, što bi rekli influenseri.

savetovao mi garmin dužinu, nisam baš bio oduševljen.

u gradskom parku vidim da neko trči po trim stazi, ja po betonu uporedo dodam gas i odmaknem mu.

nošen adrenalinom nastavim Dužinu za pola zone brže, tu skontam da ću se od dva sata Tempića možebitno umoriti pa skratim sa projiciranih 21-22km na 15km.

taman sam stigao nazad do bicikle (park na kraju grada) i sačekao lolu da donese nešto jagoda i vode, pa smo odatle direktno produžili u lidl.

što u prevodu znači da nisam ni bio nešto naročito znojav.

prosek 5'22'', puls 137, uspona 66m, dakle onak blago valovito

teče drugi dan mini odmora, juče sam mislio da je nedelja, danas opet, sutra će biti treća nedelja u nizu.

mogao bih ovako do kraja maja.

diktafon

dogodi se nekad da mi kojekakva budalaština padne na pamet ali ne stignem nigde to da zapišem i kada sednem da pribeležim nešto na blogu nikako ne mogu da se setim o čemu se radilo - moram barem nositi olovku pa napisati na dlanu kao u osnovnoj školi, tada smo manje zaboravljali a eto i zašto, sve smo zapisivali.

sada se previše uzdamo u mozak koji je najNEpouzdaniji organ, ako izuzmemo par onih koji su još nepouzdaniji.

Praznik Rada je otvorio Mesec Radosti jer upravo pored puta kreću da cvetaju makovi, a pred kraj maja ćemo imati i Dan Mladosti, za par nedelja slavimo rođendan ovim psima koji su nam trenutno u dvorištu da ne kažem na fosteru, a to je ujedno bio i rođendan prve mačke kao i loline babe, pa je po babi taj datum postao izborni kada moramo nešto ofrlje da odredimo a ne znamo tačno u dan.

jutros sam onako polumalokrvno otkaskao 10km reda radi dok je lola bila na pijaci, još nešto malo poslovao po dvorištu jer je jelte praznik rada pa ne valja lenstvovati a obzirom da nam je na poslu pauza od tri dana verovatno popodne "padne" i neka lepa vožnja.

nažalost vreme nije baš "naj" jer bi tri vezana sunčana dana sa 20+ temperaturom čučnula bolje nego ovaj sa najavljenih 14, + pokoji oblak + malo vetra i nije baš da će moći da se vozi u kratkim gaćama, ali daj šta daš, barem nije kiša i niska oblačnost.