ko tu koga, korejci zbunjene, ili ludi japance?

pazi sad ovu vest:

"Japanski stručnjaci ocenjuju da povlačenje "Honde" iz Južne Koreje umnogome ima veze sa nepostojanjem dobre, konzistetne strategije, odnosno, s time što je ta kompanija ostala privržena kvalitetima, kao što su dobra izrada, izdržljivost automobila i prijatna vožnja.

To, međutim, više nije dovoljno, jer kupci u Istočnoj Aziji poslednjih godina traže informativne i zabavne sadržaje koje mogu pružiti samo dobro odrađena digitalizacija i inovativni softver. Oni takođe očekuju da sa automobilom dobiju i razne vrste ekskluzivnih povlastica, kao što su besplatno korišćenje prostora poput kafea ili popusti za hotele, putovanja i kupovinu robe."

propadneš jer uporno ostaješ dosledan kvalitetu, izradi, izdržljivosti, umesto da uz automobil ponudiš poklon bon za Lidl.

doduše, delovalo mi je bizarno dok nisam pomenuo Lidl, ali sad sam već počeo da se kolebam.

šta će mi honda ako uz cfmoto skuter dobijem doživotnih 10% popusta u lidlu, koga onda više briga šta ćeš voziti.

pametnom dovoljno.

nakon jučerašnje Dužinice sam imao akciju zamene gume što na e-bajku od 30kg nije baš naivno.

elem, okačio sam biciklu gurtnom o nadstrešnicu

malo se okretala u krug (bicikla, ne nadstrešnica) ali me nije ubila iako je par puta pokušala...

pa kad sam već skinuo zadnji točak kojeg je of kors teže skinuti, rekoh da skinem i prednji i da zamenim spoljne gume prednja<->zadnja jer mi je delovalo da su se nakon 6500km taman dovoljno potrošile da nisu već na pola života no na 40%
krenuo da proverim da li je sve sa kočnicama u redu, počela kiša, skratio vožnjicu, svratio u lidl (ha!), pa požurio kod komšinice na roštilj.

vala sam zaslužio.

zbog kasnog ručka/večere mi je bio malo niži HRV noćas, pa je bolje da sam manje jeo a još jednom trčao pre spavanja, jer bi po tom parametru to bila zdravija kombinacija.

zato sam jutros otrčao 10km tako što sam u nekakvom kukuriku raspoloženju krenuo već u 6:42 sa idejom "samo malo" no kad si dobro raspoložen to uglavnom ode u zaoruženih "malo više".

dužinica

kakva je to Dužina od 82 minuta?

nikakva, ali eto toliko se garmin jutros sažalio na mene da me je poštedeo teških zadataka.

da je zadao nešto puno više, verovatno bih odustao, no ovo je bila na neki način prava mera.

kiša je solidno tukla do pred jutro, rekoh opet će mi se posrećiti kao i prethodnog vikenda.

i onda pred kraj doručka PLJUSSSSSSSS

a šta ću, plan je plan, do posla imam par sati (sve subote su nam radne) i to se mora iskoristiti.

malo sam se nećkao ali i to bez potrebe jer sam znao da ću otrčkarati to što treba pa po kakvom god vremenu.

doduše uvek je bolje kada kiša stane jer ne moram da brinem za slušalice, otkako sam prešao u režim radio podrške kantri muzike na trčanju.

kapljucalo je neko vreme ali nije smetalo, otišao sam opet relativno pustom ind. ulicom i tu sam imao anegdotu "kako u tunelu promašiti tunel"

naime čujem kamiončić da usporava, dostiže me sa desnim žmigavcem, prestiže me i dodatno usporava, sada mi već blokira put trotoarom, ja usporavam još više i sada pak ja pretičem njega sa leve strane jer bih mu ostao u mrtvom uglu pa bi m možda i prešao preko nogu ako produžim pravo.

tu skontam da on nosi neke letve, da je gradilište 20m dalje sa iste strane puta, a da je on ispred mene uleteo u pogon za reciklažu gradske deponije.

nakon 50m sam se okrenuo i video ga kako izlazi nazad u rikverc, da bi se vratio na ulicu i skrenuo 20m dalje gde je i trebao.

to se u psihologiji zove tunnel vision, video je gde treba, zatim je prebacio fokus na mene jer me je dostizao većom brzinom, u trenu sam mu ostao negde iza, on je vratio fokus na prvu sledeću raskrsnicu tojest ulazak kroz prvu sledeću otvorenu kapiju i uleteo gde ne treba, da bi na kraju shvatio da je pola u žurbi, pola u magnovenju i gubitku pažnje u samo trenutku, prateći svoj tunel vižn promašio tunel u koji je hteo da skrene i ušao u pogrešan.

da mi je samo videti taj akutni zbunjitis u toj ludoj glavi kada je skontao da mora da se vraća na ulicu i ulazi u sledeću firmu, a zbog čega je izgubio puno više vremena nego da je samo strpljivo za mnom dalje usporavao još pet sekundi u ušao gde treba, a ovako je maestralno uspeo da uspori i mene.

sat sam zaustavio samo dve sekunde nakon isteka "workout-a" i upisao još 14.13km, dobio sam 98% ocenu treninga što mi je do sada valjda lični :-)

марко & marko

lolina majka jednu stvar nikada nije propuštala

običaj da se na crkveni praznik Markovdan ode na groblje

isto kao za uskrs, ofarba se nekoliko jaja, i nose na groblje

taj običaj navodno nas čuva od zmija (?)

deluje totalno nepovezano ali postoje dve izreke, jedna je kad kažeš da je neko nešto "progutao kao zmija jaje" a druga je kada za neku stvar kažeš da je nestala "kao jaje sa groba" :-)

naravno od ranog jutra po groblju već krstare grabljivice u obliku ljudi sa džakovima i torbama koji skupljaju jaja koja narod ostavi, e sad šta će neko kod kuće da radi sa trista kuvanih jaja zaista ne umem da zamislim, a vi uključite maštu pa javite ako ste nešto smislili.

možda ih prodaju kao municiju dok organizuju neki event gađanja kuvanim jajima, eto.

elem, dok je lola otišla na pijacu da kupi jagode, ja sam otišao na malo kraće trčanje desno-levo pa je gore sačekao (groblje je na uzvišenju odakle se vidi ceo grad, nisam mislio da sam otišao baš "gore" kod Onoga) i izašlo mi je pristojnih 8km, iako sam imao vremena i za 9 ali rekoh bolje da skratim pa da stignem da se lepo umijem kao čovek, umesto da nastavim da se preznojavam kao da sam došao da bi mene zakopali, a ne da samo pojedem to jedno ritualno jaje.

uglavnom sada sam vakcinisan protiv zmija.

popodne jedan mini krug biciklom (40km) na kojem sam misteriozno uspeo da probušim zadnju gumu koja je srećom lagano ispuštala i uspeo sam da se spustim zadnjih desetak km do kuće, inače bi na teškom kao tučak e-bajku od 30+ kg to bio gotovo nemoguć zadatak.

eto meni sutra lepog posla...

7maj

ovo ste čekali 4 dana, da nakon 3maj ћирилицом dođemo do 7maj latinicom i kompletiramo oba zmaja u roku od nekoliko blogova.

jučerašnja vožnja (nakon jutarnjih 8km trčanja) nije bila epska na temu gde sam tačno bio, ali je bila poluEpska na temu šta sam sve spojio u jednoj vožnji.

naime imam taj A krug od 93km koji sam vozio starom čeličnom cestovnom biciklom blizu tri sata što je danas nemoguće ovim "novim klincima" koliko god dobre bicikle imali, i bogme nakupi se tu i previše uspona da bi bilo samo "valovito" posebno jer se negde oko sredine nalazi sasvim pristojno brdo od 6-7km iz oba pravca.

na sve to može se cestovnom dodati još parsto metara uspona (i spusta) jer je asfaltirana sporedna alternativa A1 koja spaja paralelna sela koja su sva "navr brda vrba mrda" fazon i tako onaj moj stari krug dobije nove (suvišne) draži i mikropukotine u mišićnim vlaknima.

ako hoću malo manji krug, imam B dodatak na jednu stranu kroz sela, strme uzane krivine, to je isključivo za mtb i amortizer a i tako "zveče zubi".

na drugu stranu imam totalno nerazumnu C opciju da sa 24 skratim na 22km ali to uključuje uspon koji na dnu na jednom mestu ima i 19% nagiba, zatim je "samo strm" ali loš asfalt, a nakon par kilometara uspona ide makadam od sitnih kamenčića i peska koji je posebno tricky čak i za mtb ako nema dovoljno duboke krampone/ripne.

i tako sam prvo prošao onim B kroz sela sa milion sitnih gore-dole, zatim se nakratko vratio na glavni put pa odabrao A1 alternativu, nakon toga se opet vratio na "stari krug" i nakon onog 6-7km brda iz oba pravca, kada sam bio na 24km od kuće, odabrao C opciju jer sam bio na e-mtb i baš me je bilo briga da li je deo 19% pa se odatle sjurio 4km magistralom od bosne do akumulacije i dalje 14km do kuće.

izašlo mi je "samo" 90km no 1365m uspona, a baterija je taman izdržala obzirom da sam pametno menjao režim podrške već prema potrebi i prema mojoj volji gde mi se gazi jače a gde "mekše".

jutros laganica, samo do lidla biciklom, iskoristio neke kupone :-)

Smaj

5 baš ne izgleda skroz kao S, ali najsličnije mu je od svih drugih kolega iz kluba, kao što ni 8 nije isto što i 10 ali mu je dosta slično ako ja tako odlučim.

naime jutros je udarilo sunce, sinoć je bilo +20, noćas +15, dok doručkuješ već +17, bogme po prvi put ove godine sam birao hladovinu na trčanju, umesto sunca.

a već dva dana sam podvrtao rukave na bicikli ne bi li mi i ramena dobila malo energije umesto da su uvek ispod T-majice.

i tak gledam kuda bih u ovaj neradan* dan pa obzirom da mi je baterija u telefonu bila poluprazna (ili napola puna, kao ona šredingerova čaša**) odlučim da ne odustanem od nešto malo trčanja (dok lola prošeta kuče) ali da se ne pregrevam previše plus da ne ostanem bez internet radija i tako dođoh do tih 8km kompromisa

*neradan jer smo imali samo jednu klijenticu upisanu pa pošto niko drugi nije ni pitao za termin jer je Đurđevdan, onda smo i nju premestili za sutra jer je takav bio dogovor

**kod alkoholičara je čaša uvek napola prazna, a i kod maratonaca jer rehidracije nikad dovoljno, dok je normalnim ljudima uvek napola puna, iz čega dođemo da su među svim normalnim ljudima jedino alkoholičari i maratonci problematični

već sam u zadnjih nekoliko dana imao dve poduže vožnje i nekoliko kraćih pa će verujem i ova danas biti ako ne baš epska ali ono barem very zadovoljavajuće.

imam toliko kilometara trčanja do sad u godini da uveliko derem sve prethodne odnosno one nakon korone i povrede, i baš me zanima dokle će ovako ići

mislim da ću danas preskočiti Lidl
mada u sredu popodne uvek bude nešto na popustu jer prazne police za četvrtak pa bude prepuna ono gondola -25% "poslednji artikal"

groblje pa lidl

normalan svet ide u lidl pa završi na groblju, jedino ja moram kontra logike i boga pa prvo odem na groblje i tek onda u lidl.

već sam se bio obukao za trčanje pa se setio da me malo zatežu leđa, a i bio sam zadovoljan što mi je garmin podigao procenjeni vo2max za pola poena pa nisam hteo da rizikujem da to pokvarim.

a plašio sam se trčanja i jer je lola skuvala čorbu i svakog dana ponavlja kao treba jesti čorbu dok se ne pokvari a ja kad se vratim sa trčanja sav pregrejan zadnje što mi pada na pamet je da se nalijem čorbom i da mi izbijaju graške znoja ostatak dana.

tako jutros nisam trčao da bih mogao da pojedem čorbu no pred posao sam na to zaboravio pa sam napravio voćni jogurt.

i čorba je ostala za sutra kada gotovo sigurno neću propustiti trčanje.

da popunim taj sat pred posao obiđem pored groblja da malo počistim jer su kosili travu i sve nabacali kojekud, jedva prođem kroz grad jer je valjda "utorak pred đurđevdan" kombinacija pijačnog dana i predprazničnog raspoloženja i krkljanac je bio toliki da je valjda jedino biciklom i imalo smisla negde krenuti.

u lidlu osetim dodir na leđima, opet kolega trkač kojeg često srećem i koji zna za moje kombinacije da odatle često idem na trčanje, kaže jel bila i jutros neka akcija, rekoh jok ribao sam neki pleh iz rerne pa me zabolela leđa, ostaće trčanje za sutra!

bila je neka nova na kasi i sve sam morao da joj diktiram šifre od peciva, umesto 4 krofne mi je kucala jednu, a umesto tri peciva sa sirom mi je kucala jedan burek od krompira, to sve dok nisam primetio da joj treba pomoć, e onda je dalje sve išlo po redu, kajzerica rustična 4 komada šifra 554...

zadovoljan na parkingu gledam račun i kontam da sam povoljnije prošao nego što sam mislio, odem kući i tek posle druge provere skontam da mi je neke posude za hranu kucala dva puta a uzeo sam samo jedno pakovanje pa sam tako uštedeo na njenim greškama dva puta po 100 dinara a izgubio 450 :-)

popodnevna vožnja mi nije bitno popravila raspoloženje ni gorak ukus u ustima, bole ta tri evra kao tri ujeda poskoka.

4maj

ako je treći maj bio zmaj, danas je neki kineski dan ili neki egipšn simbol koji više liči na ekser nego na zmaja, a 4. maj je poseban planetarno kao dan smrti Druga Tita (navodno u 15:05), a lokalno kao pogibija pilota kojeg je oborio Nato lovac tokom onog bombardovanja srbije, pa zbog toga domaći migovi svakog 4. maja u podne probijaju zvučni zid i iživljavaju se nad gradom, zbog čega nam je pre nekoliko godina nestala mačka koju više nikada nismo videli ni pronašli.

jutros sam se relativno rano probudio, nekako uspeo na desetak celzijusa da u tankom dresu i šorcu odem biciklom kilometar od kuće do novootkrivenog ISM (idealno startno mesto) ili IPL (idealna polazna lokacija) ili SPT (savršena polazna tačka) no sunce je ipak odlučujući faktor i tu sam došao u iskušenje da umesto internet radija popričam sa chatgpt o tome zašto bih se recimo tresao od hladnoće da sam krenuo na dugačku vožnju shvativši koliko je hladno, a ovako sam znao da idem samo kilometar i malko, i ta logika "samo malo" je ubedila mozak da mi nije hladno i zaista ništa nisam ni osećao po golim rukama (noge su otpornije a i navikle su).

krenuo sam lagano na default trčkaranje kroz ind. zonu do južne obilaznice "u napuštenoj izgradnji" (ili odustaloj) gde se više ništa niti nasipa niti radi, samo stoje dva ogromna kraka autoputa kojima fali 300m da se spoje pa sve deluje kao kombinacija kraja sveta i smaka sveta.

negde nakon par km sam primetio da sam malko pojačao, ali malko.

na krajnjoj tački sam malo zastao, protegao se, promrdao, i u povratku prvo spontano a posle toga pomalo i namerno nastavio da ubrzavam i tako se došlo do sasvim lepe progresije i završio sam sa prosekom 5'24" što je gotovo isto kao i onih 5'22" pre dva dana s tim da sam tada mislio "opa ala lepo idem" a sada je ispalo samo od sebe, bez carskog reza.

3maj

treći neradni dan, treća Nedelja u nizu

treći maj možeš pročitati i kao 3maj odnosno zmaj ali nisam baš bio zmaj, više gušter

noge pomalo napregnute od onog tempića juče (kako je lako odvići se od naprezanja!) pa sam naravno odustao od trčanja i otišao na hajk.

naime ideja je bila da krenemo u šetnju sa kučetom pa da lola posle par kvartova okrene nazad no ni kučetu nije naročito bilo do šetnje pa su se tako njih dve vratile a ja produžio u avanturu.

kao u starim ludim danima otišao sam nekoliko km železničkom prugom, propustio jedan putnički i jedan teretni voz, probauljao kroz tunele sa svetlom mobitela (jer je ideja pruge došla nenadano pa se nisam pripremio) i usput fotkao divljinu reke i klisure sa par visokih mostova, izašlo je bogme na 14km.

mogao sam ponegde možda nizbrdo i potrčati ali mi se nije tuširalo pa sam se prištedeo.

popodne malo duža i neobičnija e-vožnja, tu sam nakupio 87km sunčanja no zbog severnog vetra sam morao da nosim duks pa sam osunčao samo nogice ali ne i ručice, daj šta daš.

toplana je prestala sa grejanjem i odjednom se kuća pretvorila u ledaru, prsti su mi hladni, vidiš kakva je to natprirodna supermoć da sam guglao duge rukavice na popustu i našao neke profi biciklističke snižene 30%.

dužina koja je bežala sa časova

... pa nikada nije postala prava školovana Dužina

kao u onoj pesmi o školi, nema one družine da delimo (d)užine

u istri bi se pevalo nema one srbende, da delimo marende

+++++

ovo sam obrisao prašinu sa tastera + skroz desno na tastaturi laptopa jer taj deo keyboarda ne koristim nikada. 

pa mi je bilo žao da obrišem taj trag života. 

svedočanstvo neopreznosti.

videh commercial na temu neopreznosti, bacanja smeća.

tip veselo iz auta u pokretu izbaci limenku gađajući kantu na odmorištu.

limenka okrzne kantu, on zadovoljno produži dalje misleći da je ubacio.

limenka odskoči od kante, i počne da se kotrlja nizbrdo.

sledeća scena, limenka je u granju podno puta, policija obeležava potencijalne dokaze ubojstva, stavlja one male oznake sa brojevima, nekoliko oko leša, oko stvari razbacanih naokolo, i hop, jedan od forenzičara spazi limenku i potrči da i nju obeleži.

new fear unlocked, što bi rekli influenseri.

savetovao mi garmin dužinu, nisam baš bio oduševljen.

u gradskom parku vidim da neko trči po trim stazi, ja po betonu uporedo dodam gas i odmaknem mu.

nošen adrenalinom nastavim Dužinu za pola zone brže, tu skontam da ću se od dva sata Tempića možebitno umoriti pa skratim sa projiciranih 21-22km na 15km.

taman sam stigao nazad do bicikle (park na kraju grada) i sačekao lolu da donese nešto jagoda i vode, pa smo odatle direktno produžili u lidl.

što u prevodu znači da nisam ni bio nešto naročito znojav.

prosek 5'22'', puls 137, uspona 66m, dakle onak blago valovito

teče drugi dan mini odmora, juče sam mislio da je nedelja, danas opet, sutra će biti treća nedelja u nizu.

mogao bih ovako do kraja maja.

diktafon

dogodi se nekad da mi kojekakva budalaština padne na pamet ali ne stignem nigde to da zapišem i kada sednem da pribeležim nešto na blogu nikako ne mogu da se setim o čemu se radilo - moram barem nositi olovku pa napisati na dlanu kao u osnovnoj školi, tada smo manje zaboravljali a eto i zašto, sve smo zapisivali.

sada se previše uzdamo u mozak koji je najNEpouzdaniji organ, ako izuzmemo par onih koji su još nepouzdaniji.

Praznik Rada je otvorio Mesec Radosti jer upravo pored puta kreću da cvetaju makovi, a pred kraj maja ćemo imati i Dan Mladosti, za par nedelja slavimo rođendan ovim psima koji su nam trenutno u dvorištu da ne kažem na fosteru, a to je ujedno bio i rođendan prve mačke kao i loline babe, pa je po babi taj datum postao izborni kada moramo nešto ofrlje da odredimo a ne znamo tačno u dan.

jutros sam onako polumalokrvno otkaskao 10km reda radi dok je lola bila na pijaci, još nešto malo poslovao po dvorištu jer je jelte praznik rada pa ne valja lenstvovati a obzirom da nam je na poslu pauza od tri dana verovatno popodne "padne" i neka lepa vožnja.

nažalost vreme nije baš "naj" jer bi tri vezana sunčana dana sa 20+ temperaturom čučnula bolje nego ovaj sa najavljenih 14, + pokoji oblak + malo vetra i nije baš da će moći da se vozi u kratkim gaćama, ali daj šta daš, barem nije kiša i niska oblačnost.