4maj

ako je treći maj bio zmaj, danas je neki kineski dan ili neki egipšn simbol koji više liči na ekser nego na zmaja, a 4. maj je poseban planetarno kao dan smrti Druga Tita (navodno u 15:05), a lokalno kao pogibija pilota kojeg je oborio Nato lovac tokom onog bombardovanja srbije, pa zbog toga domaći migovi svakog 4. maja u podne probijaju zvučni zid i iživljavaju se nad gradom, zbog čega nam je pre nekoliko godina nestala mačka koju više nikada nismo videli ni pronašli.

jutros sam se relativno rano probudio, nekako uspeo na desetak celzijusa da u tankom dresu i šorcu odem biciklom kilometar od kuće do novootkrivenog ISM (idealno startno mesto) ili IPL (idealna polazna lokacija) ili SPT (savršena polazna tačka) no sunce je ipak odlučujući faktor i tu sam došao u iskušenje da umesto internet radija popričam sa chatgpt o tome zašto bih se recimo tresao od hladnoće da sam krenuo na dugačku vožnju shvativši koliko je hladno, a ovako sam znao da idem samo kilometar i malko, i ta logika "samo malo" je ubedila mozak da mi nije hladno i zaista ništa nisam ni osećao po golim rukama (noge su otpornije a i navikle su).

krenuo sam lagano na default trčkaranje kroz ind. zonu do južne obilaznice "u napuštenoj izgradnji" (ili odustaloj) gde se više ništa niti nasipa niti radi, samo stoje dva ogromna kraka autoputa kojima fali 300m da se spoje pa sve deluje kao kombinacija kraja sveta i smaka sveta.

negde nakon par km sam primetio da sam malko pojačao, ali malko.

na krajnjoj tački sam malo zastao, protegao se, promrdao, i u povratku prvo spontano a posle toga pomalo i namerno nastavio da ubrzavam i tako se došlo do sasvim lepe progresije i završio sam sa prosekom 5'24" što je gotovo isto kao i onih 5'22" pre dva dana s tim da sam tada mislio "opa ala lepo idem" a sada je ispalo samo od sebe, bez carskog reza.