kao u onoj pesmi o školi, nema one družine da delimo (d)užine
u istri bi se pevalo nema one srbende, da delimo marende
+++++
ovo sam obrisao prašinu sa tastera + skroz desno na tastaturi laptopa jer taj deo keyboarda ne koristim nikada.
pa mi je bilo žao da obrišem taj trag života.
svedočanstvo neopreznosti.
videh commercial na temu neopreznosti, bacanja smeća.
tip veselo iz auta u pokretu izbaci limenku gađajući kantu na odmorištu.
limenka okrzne kantu, on zadovoljno produži dalje misleći da je ubacio.
limenka odskoči od kante, i počne da se kotrlja nizbrdo.
sledeća scena, limenka je u granju podno puta, policija obeležava potencijalne dokaze ubojstva, stavlja one male oznake sa brojevima, nekoliko oko leša, oko stvari razbacanih naokolo, i hop, jedan od forenzičara spazi limenku i potrči da i nju obeleži.
new fear unlocked, što bi rekli influenseri.
savetovao mi garmin dužinu, nisam baš bio oduševljen.
u gradskom parku vidim da neko trči po trim stazi, ja po betonu uporedo dodam gas i odmaknem mu.
nošen adrenalinom nastavim Dužinu za pola zone brže, tu skontam da ću se od dva sata Tempića možebitno umoriti pa skratim sa projiciranih 21-22km na 15km.
taman sam stigao nazad do bicikle (park na kraju grada) i sačekao lolu da donese nešto jagoda i vode, pa smo odatle direktno produžili u lidl.
što u prevodu znači da nisam ni bio nešto naročito znojav.
prosek 5'22'', puls 137, uspona 66m, dakle onak blago valovito
teče drugi dan mini odmora, juče sam mislio da je nedelja, danas opet, sutra će biti treća nedelja u nizu.
mogao bih ovako do kraja maja.
Nema komentara:
Objavi komentar