srijeda, 30. ožujka 2022.

naopako na opako

bilo bi logično da sam nakon trke jedan dan uradio nešto lagano, pa drugog dana nešto malo teže, i tako dalje, ali kod mene sve ide obrnuto.
u ponedeljak sam vozio malo teži trening, u utorak sam vozio klasični recovery izlet iako sam nameravao da ubacim malo hajka i malo trčanja, a u sredu sam dalje klizajući nizbrdo glede intenziteta proveo desetak kilometara na hajku uz dva kilometra letargičnog strčavanja niz najstrmije delove a i to mi je delovalo teško.
no dobro, nemam mnogo za čime da žalim osim za straćenim lepim danima jer su nedelja-pon-utorak bili divni sunčani dani sa + dvadesetak celzijusa, savršeni za biciklu, a ja sam od toga iskoristio samo jedan a i taj jedan za nekakav polutrening.
s druge strane, dosta kućnih poslova je završeno, jedan deo ograde sam napravio cakum pakum i verovatno bolje nego što bi ga majstori završili plus me je izašlo jeftinije naravno.
od sutra kažu oblaci i rosulja, valjda skupim snage i volje za neko trčanje, bumo vidli jer je poslednji dan marta pa valja popraviti prosek dnevne kilometraže za ceo mesec, u zadnji čas.

PS
ko im sastavlja ove promo forice, neka pesnički nastrojena gejša?
pazi sad:


Asics FUJILITE™ 2 su muške patike za trčanje.

Ove patike su inspirisane Hinoki Cypress drvetom koje raste na planini Fidži. Njihov glavni zadatak je da vam omoguće fokusiranost na stazu ispred vas i da vas vode u pravcu optimizma . Poštujući održivi dizajnerski pristup, preoblikovani FLYTEFOAM™ srednji đon je napravljen od recikliranih materijala. Ova lagana pena apsorbuje udare i vraća vam energiju dok vi napredujete na stazi. Đon na ovim patikama je dizajniran tako da vam pruži optimalno prianjanje na blatnjavim površinama.

ponedjeljak, 28. ožujka 2022.

sabiranje utisaka

vozim danas takozvani recovery ride i razmišljam o rezultatima iz novog sada i apatina.
tačnije, razmišljao bih ali nikako ne mogu da se setim rezultata iz apatina pre pola godine pa nagađam koliko li sam išao.
još tačnije, razmišljam o nekim cevima koje treba da skratim i zavarim ili zašrafim, a u pauzi tog razmišljanja pokušavam da skrenem temu na polumaratone.
uglavnom tek sam po povratku kući i nastavku radova i nakon večere i tuširanja seo da proverim i piše da sam apatin trčao 1h36', a juče sam novi sad za 1h39'.
i sad se pitam zašto sam bio tako ushićen nakon apatina, a ovako ravnodušan nakon novog sada.
valjda sam onda mislio da ne mogu brže od 5'/km pa me ta "brzina" iznenadila, a sada sam znao da mogu brže od toga obzirom da sam maltene tom brzinom trčao treking ligu kroz duboki pesak pa se valjda podrazumeva da je po asfaltu brže :-D

druga stvar, u apatin sam i krenuo sa idejom da pokušam da trčim brzo, iako sam veče ranije izašao iz auta 40-ak kilometara ranije i dojurio do apartmana mtb-om istražujući neka pogranična područja.
u novi sad sam pak juče krenuo sa idejom da idem da trčkaram u društvu 21km i da se sve to računa kao trening, a dan ranije sam prešao dosta više mtb-om (nego pred apatin) i to po strmim brdima.
UPRAVO ZATO jer mi je brzina na polumaratonu bila nevažna.
naravno da nikada nećemo saznati kako bih trčao da sam otišao odmoran, osim ako neki sledeći rezultat ne ubacim u neki pace-calculator pa da pokušam da iskemijam neko predviđanje.

elem bilo kako bilo, ponedeljak nakon "trke" (ha!) sam iskoristio da dosta uradim od tih silnih radova i bogme sam duplo više od očekivanog postigao, te smanjio sebi deo obaveza za naredna dva lepa dana, barem tako kažu prognoze, pretežno sunčano i +22°C.

zaboravih da kažem jednu veliku stvar (za mene, a malu za čovečanstvo) a to je da sam u novom sadu probao HOKE, i ostao razočaran kalupom jer mi je broj 44 2/3 totalno knap i jedva bih ih nosio čak i na bosu nogu, a broj 45 1/3 mi landra oko noge i morao bih da ih nosim preko nekih vunenih čarapa znate onih sa planine čobanskih, e tako nešto.
budem još koji put probao, nema sumnje.
a u istoj radnji su bile i asics ds trainer, kakve su me fenomenalno služile i nako što sam ih istrošio na polumaratonima i nekim treninzima sam u njima trčao čak i par trailova (papuk...) ali kao za klinac imali su samo broj 44.5 koji čak nisam ni probao jer asics već godinama nosim 45.
šteta, štetica.
imam još par nekih modela u razmatranju ali o tom potom.



nedjelja, 27. ožujka 2022.

prijatno

elem haos je došao na naplatu, i to u jednako haotičnom maniru.
nakon što sam napravio savršen plan,
petak MTB,
subota kratka trka 5.5km,
nedelja trka/tempo_trening od 10km u okviru NS polumaratona,
to se pretvorilo u
petak hajk pod temperaturom,
subota MTB (59km sa dosta uspona),
nedelja polumaraton.

OTKUD SAD TO?
pa lepo, odlučio sam da pokušam da iskoristim džokera.
kao nekakav selebriti imao sam ponudu od direktora NS polumaratona da kad mi zatreba dođem po "broj viška", umesto da trčim bez broja, jer može me ubiti neki dron na stazi ili aneurizma, pa je bolje da imam osiguranje kao učesnik trke.
pisalo je da je podela brojeva od 8-10 i start polumaratona u 11:00, 
a trke na 10km standardno u 11:45.
ranije je bio frtalj (10.55km) a sada je pisalo 10km, ne znam da li su menjali dužinu.
i to sam uvek trčao bez broja jelte.
ili sam bio polomljen ili bolestan i prosto je morbidno plaćati 20€ startninu za prvo tempo trčanje u godini, kao da mi je malo 30€ za benzin jelte.

i tako kao i svake godine krenuli smo u 8:20 umesto u 8 i rekoh samo da stignem da se presvučem negde do 10:45, da do 11 otkaskam do starta i da  krenem sa polumaratonom da se malo zagrejem, vratim se na start, uradim ubrzanja, i da u 11:45 otrčim taj svoj tradicionalni frtalj.
no stigli smo u 10:20, nije bilo gužve na cestama.
i već u pola 11 sam bio u prijavnom centru, dobar dan, meni je rečeno da ako ima broj viška da uzmem slobodno, ne treba mi majica ni ništa drugo.
i odmah su mi dali broj uz molbu da u cilju NE uzmem medalju jer su knap sa medaljama i eto da budem fer kad su i oni bili fer.
no frks.
i pita me koji ću broj, pa razmišljam, kad sam već stigao pola sata pre starta, što ne bih uzeo za 21km?
i bi 21km.

osećaj loš od početka do kraja, loše spavanje, tvrde noge od brdskog mtb-a u subotu popodne, ali nekako sam izgurao.
krenuo po 4'40'' pa polako usporavao kako je i Klupska blago usporavala jer je sunce pržilo kao ludo, i pred kraj sam čak imao par kilometara tik ispod 5', srećom nijedan preko nego sam ostao unutar tog časnog opsega.
završio sam dosta ležerno, iz daljine sam virio da li je kritično da mi ne izmakne 1h40' ali sam utrčao 15-ak sekundi ranije.
prosečna kadenca 175, to je premalo, dokaz da su noge bile trome, a ni puls nije ništa bolji, prosek samo 146, mrtav konj, na maratonima mi bude toliki ili veći.
pffff, nema veze.
tempo odrađen, časno i pošteno.



subota, 26. ožujka 2022.

neprijatno

ne znam ni kako da započnem ovaj neprijatan blog, ispovjesti točka com.
juče me kao drmusala temperatura i ceo dan se smežurao kao babina guzica.
shrvan tim zbivanjima sam zakucao u fotelji i nisam se čak ni okupao, iliti istuširao, otuširao, nego sam promenio gaće i majicu i umro u krevetu amin.
bolje je što sam zaspao bez garmina na watchnom zglobu inače bi mi verovatno saopštio da sam spavao 12 sati sa neverovatnim kvalitetom i da mogu danas maraton za sat i po.
nekakva draž je i u neizvesnosti.
elem opet sam radio, bušio, renovirao, strugao, i prešao u drugo poluvreme dana a da nisam ni primetio.
dok trepneš već dva popodne.
a sat kaže da sunce zalazi u šest.
to još danas, dok se ne prevrnu satovi na +1.
do juče (ne baš juče, ali do pre mesec i po) sam kukao kako moram da ležim u krevetu kao mrtvac jer nikako da svane!
probudim se u pola 6 a sviće tek u 7, znači agonija.
i dok si trepnuo, svitanje se pomerilo na ispred 6, a meni se spavaaaaaaa.
barem do sedam.
i posle kažu, došlo proleće, priroda se budi.
kur moj se budi, meni se spavaaaaaaaa.
kažu vesti da se opet pomeraju satovi, da li sam to već napisao, ili sanjam, ili sam bunovan pa ne znam šta sam već napisao?
uglavnom sutra će 6 ujutru da se zove 7 ujutru, i 6 uveče će da se zove 7 uveče, E TEK TO OTVARA MNOGA VRATA.
vremenska vrata, prostor-vreme, stiven hoking, zakasneli start i zakasneli cilj, taj fazon.
najviše sam u životu voleo maraton u Podgorici jer je uvek bio poslednjeg vikenda oktobra, i tada su se pomerali satovi, i što bi rekli portali "spavali smo sat više".
kako sam uopšte istrčao lični tamo, pred maraton sam spavao samo od 03 do 05 ujutru, isuse.
nikada mi neće biti jasno kako sam to uspeo.
doslovno sam napravio nemoguće.
a danas sam uradio moguće.
sutra je novi dan, novi put, možda, i nova trka, možda.

petak, 25. ožujka 2022.

lento ma non troppo

to bi u prevodu bilo lagano ali ne previše, haha, takav mi je bio dan.
očajan.
nakon što sam brzopleto zaključio da je došlo leto, počeo sam slično i da se oblačim.
dobro, ono trčanje u šorcu i majici je bilo logično na suncu i plus ko zna koliko, 15-16 minimum, i vožnja dan kasnije je bila jednako logična i bilo mi je "taman", nigde hladno, nigde toplo no dobro nije mi ni moglo biti vrućina na bicikli u kratkoj opremi. 
i onda sam jutros kao i svakog petka zapucao na pijacu u rano jutro, bilo je onako "friško", to kažem kad nije hladno ni prehladno nego kad je početak nekog toplog dana ali kada taj početak baš i nije u skladu sa ostatkom i po temperaturi je još uvek bliži onoj noćnoj nego što će biti dnevna.
kotrljam svoj bicikl pony (što ga Milijana gony) i onako blago dršćem kao kad pas lutalica sedi na hladnom betonu jer nema gde da sedne da mu bude toplije, drhtanje je podsvesni neurološki automatizam da se zagrejemo tim malim grčevima mišića.
"baš sam trebao da lepo obujem one nove NB patike i otrčim taj kilometar i po do pijace", razmišljam na bicikli i nastavljam da drhtim.
posle toga bih Loli u korpu utovario mladi luk spanać i rotkvice i otrčao dalje do radnje da ponesem kući nešto sitno što treba da se opravi i naravno negde bih zakovrnuo oko nekog kvarta da dopunim do tri kilometra.
i bilo bi mi toplo, to je poenta.

nakon toga sam došao kući, nešto raduckao, bušio zidove, zabijao tiplove, šrafio koješta, i kada sam trebao da užinam i spremim se za neku activity, vidim lepo da mi je hladno. 
stanem na sunce u zavetrinu, opet hladno.
obučem dve trenerke i sednem da užinam, proverim termometar, u kući +24 (!!!)
izmerim temperaturu jer primetim neku čudnu malaksalost, bio sam ubeđen da je od alergije i lekova opet osećaj pospanosti i onako dekoncentracije, cvrc Milojka 37.2°.
i ništa, obučem dugačku trenerku i vetrovku i odem na hajk da uhvatim što više sunca, nema šanse da vozim biciklu jer imam snage tek da napravim korak po korak od pola metra, ništa mnogo više.
otpisao sam sutrašnju trku na fruškoj gori, neka besplatna promocija trim staze na vrhu u dužini od 5.5km, a baš sam to nišanio kao nešto onako, zanimljivo, novo, neobično.
šteta.
nije ovo ništa strašno, ako se lepo naspavam biću kao nov, ili makar kao podgrejana sarma.




četvrtak, 24. ožujka 2022.

pokleko sam

kako ide ona pesma od opće opasnosti, pobjego sam, ko zadnje smeće, jer sam se bojao ljubavi, jer sam se bojao sreće.
e pa tako sam ja pokleko ko što je on pobjego, pokleko sam ko zadnja šljiva, jer sam se bojao blata, jer sam se bojao njiva.
pa sam krenuo po asfaltu jelte.
alergija me ubija.
taman sam mislio da su prošle one j.b.n. prolećne trave i da sam miran do ambrozije kad cvrd Radojka, opet sve po spisku i nos i grlo i oči i sinusi i mozak, po povratku sa vožnje sam imao onaj odvratan osećaj u glavi kao da imam temperaturu 40 stepeni.
a lepo sam pravio poster da se vrati +40 i da mu je sve oprošteno, tako mi i treba, karma ne spava, ma gde ne spava, karma ni da trepne brate.
kao što me juče dobra vila pogledala pred kraj pa mi nizbrdo naćerala prosek trčanja iznad 10 na sat, tako sam i danas u sudijskoj nadoknadi naterao preko 20 na mtb-u, uz podatak da sam imao monstruoznih 1300+ metara uspona, ladno kao dva plitvička maratona.
eeeee baš danas videh da ga neko najavljuje, kontam da mene više nikada neće videti ali ko zna, možda mi se ambicije povampire kad postanem senilni dekica pa se vratim da postrojim M95 kategoriju.
nisam očekivao ništa spektakularno nakon jučerašnjeg trčanja, ipak to ostavi više tragova na noge od bicikle, no eto, nekako se apsorbovalo iako sam katastrofalno spavao, o-p-e-t.
i još ova alergija, sav sam kao šlogiran, vreme prolazi pored mene a ja kao da sam planeta koja je ravna ploča, sve mi ravno štono bi se reklo.
ima neka trka na fruškoj gori u subotu pre podne, a ima i novosadski polumaraton i 10km u nedelju, pa bi ta dva bila lepa kombinacija u pogrešno vreme.
to kažem zato jer je predivnih +17 +18 +dvadesetak najavljeno, da je neko zahlađenje i/ili kiša pa i da se trči ali pomalo mi je morbidno po vrućini trčati ako je na biciklama ovako lepo.
jedino ako razmotrim neku kombinaciju sa biciklom, to bi onda moglo da prođe. hmm.
ukratko, novih 76km na teškom mtb-u, po puteljcima sa puno rupa i krivina gde ni nizbrdo ne možeš brzo a kamoli uzbrdo, ali s druge strane ima i nešto više nego pozitivno a to je da kad izuzmem početak i kraj, u srednja tri sata nisam sreo 50 auta sve skupa jer sam vijugao nekim opskurnim puteljcima koje je čak i predizborno asfaltiranje zaobišlo.
sutra bi mogao da padne neki makar kratak testić/proba novih balansica, bumo vidli.

srijeda, 23. ožujka 2022.

deo prvi A BOGME I DRUGI

07:27 ujutru

juče sam pisao kako je jedan kolega naručio iste patike kao i ja, tojest ja iste kao i on, a danas sam tešio drugog kolegu blogera & maratonca koji je pao s bicikle, ovakvim komentarom:

- nije bitno koliko puta padneš, bitno je da uvek ustaneš!
- TAKO JE!!!
- a znaš li zašto je važno da uvek ustaneš?
- zašto?
- DA BI MOGAO OPET DA PADNEŠ!
(male mudrosti, ulična filozofija)

... i sada mi postaje sve neprijatnija ideja da opet nakon pola godine sednem na trkačku biciklu.
juče sam omlatio ono što je trebala da bude poslednja MTB vožnja u ovom mini proleću dok nam kraj marta i početak aprila opet ne zagorčaju život, i već sam razmišljao koju od 3 cestovne iliti po srpski drumske da naduvam za tu premijeru. nastaviću da razmišljam do popodne.

btw tu imam i jednu skoro pa anegdotu kada frendu iz hrvatske nije bilo jasno zašto za cestu kažemo DRUM, i zašto za asfaltne trke kažemo drumski biciklizam, kada je drum turska reč za put iz 16. veka što znači podloga za mtb a svakako ne asfalt.
no tada smo verovatno vukli volove samo po blatu pa kad su nam turci posuli tucanikom to blato i napravili drumove, to je nama bio autoput hej i mermerni pločnik san rema, pa je valjda otud ostalo to da je drum nešto nobles.

(nastaviće se večeras)

evo kako je ispalo: nije mi se nešto naročito vozilo jer su za narednih nekoliko dana najavili JOŠ toplije vreme, pa sam se odlučio da nadoknadim jednu ideju koja tinja neostvarena već desetak dana, a to je ono moje bajk-trk-bajk do nekog mesta 15-25km udaljenog od kuće.
izbor je pao na skoro najbližu i najatraktivniju lokaciju do koje je doduše najvalovitiji put no uzeo sam stari bike sa 3x9 brzina pa to nije ispao neki problem za 13km putovanja.

odatle sam upakovao tanki duks u torbicu oko struka i ostao u šorcu i majici, NEPROCENJIVO! taj trenutak sam čekao pola godine. VREDI SVAKE PARE (svakog centa), iako para nisam ni poneo ni potrošio, ali tako se kaže.
krenuo sam "napamet" bilo gde uzbrdo u stilu "nešto ću već smisliti" i tako sam u hodu (sic!) izmislio nekakvu osmicu tojest osnovni krug od možda 11-12km sa dodatkom od omče oko jednog brda, i izašlo mi je lepih živahnih i vizuelno nadahnjujućih 19 kilometara.
na zadnjem spustu sam uspeo da spustim prosek ispod 6'/km i završio zadovoljan i po tom pitanju.

nakon jučerašnjih 80km jače MTB vožnje nisam danas očekivao da uopšte mogu da budem raspoložen za ikakvo trčanje osim nekog mlakušnog jednosatnog hike/jog ali eto, potrefilo se, valjda jer sam ušao u svoj horoskopski znak pa me nešto strefilo.
bajk sam snimao na garmina pa stisnuo "resume later" pa trčanje snimio telefonom pa nakon toga nastavio bajk i samo nalepio povratak na odlazak, voila'.



utorak, 22. ožujka 2022.

pa kaže Mladenci

danas je u srbijanskom crkvenom kalendaru praznik pod imenom Mladenci, i tada se ide u goste kod svih koji su se venčali u periodu između prošlogodišnjih Mladenaca i ovih, i tamo se jede i pije i tako to, i odnesu se pokloni naravno.
to je kao kad prvo uplatiš startninu pa tek onda ideš na trku.

nakon onih 21km uglavnom kroz pesak i jučerašnjih 11km, danas sam uzeo pauzu od trčanja i odvozao 80km mtb-om što mu preračunato dođe barem 90km cestovnjakom po istom terenu (skoro 900m uspona) odnosno ladno bih za to vreme prevezao stotku po blago valovitom glatkom asfaltu.
ali nisam.
pobegao od kamiona i šlepera i gledao da što je moguće više % vožnje provedem na putevima na kojima ne moram da se osvrćem da li će me neko pregaziti.

da dan ne prođe bez trčanja, pobrinula se kurirska služba pa su mi stigle nove patike.
dugo sam se nećkao i čekao da u nekom dućanu beograda ili novog sada dođem do bilo kojeg NB modela da bih proverio veličine, no pogodilo se da je kolega bloger naručio upravo jedan od modela koje sam merkao i dojavio mi da je veličina identična Nike modelima, pa mi je odatle bilo lako da naručim bez strahovanja da ću morati da naručenu i plaćenu neodgovarajuću robu vraćam i menjam.


kučići su bili jako zainteresovani za paket, možda je u kombiju pored mojih patika nekome u komšiluku stiglo per džakova psećih granula.
možda probam da ih honorarno zaposlim kao aerodromsko obezbeđenje, prihoda nikad dosta a rashodi su sve veći...
o samim patikama više kada ih prvi put budem obuo iliti nazuo, odnosno nakon što ih prvi put budem SAZUO. jeste, postoji i takva reč, mada mi postaje sve manje logična što je više ponavljam, bolje da odem da gledam dr hausa i da se tešim kako od svakog postoji veća budala, osim od njega.

ponedjeljak, 21. ožujka 2022.

rikaveri

da li se u reči rikaveri krije kava, da, krije se.
daj kave daj, pij kave pij, ri kave ri, to je isto.

dan nakon trke, dobro nije baš bila trka ali neka se zove trka, dugo sam razmišljao šta mi je najpametnije, da bude neke akcije a da ne bude naporno.
da su u najavi bila tri kišna dana kasnije u nedelji, sigurno bih se popeo na biciklu i otkotrljao par sati, no kako je u prognozi svakog dana po par stepeni toplije i jednako sunčano, ostavio sam bicikle za sledeće dane i otišao na neki triatlonski izlet.
biciklom do periferije, trčkaranje uz reku, par kilometara prugom, pa izlazak na planinarske staze i trek lokalnog traila, i na kraju sa vrha brda lagano strčavanje nazad do bicikle.

ukupno mi je ispalo negde oko 11km potrčkavanja i 5km hajka uglavnom strmo uzbrdo što naizgled nije malo, mogao sam i više ali sam verovatno trebao i manje tako da eto.
ovako to izgleda negde sa najviše tačke: dole se vidi reka kako vijuga i pruga kako nešto malo manje vijuga jer mučki skraćuje stazu kroz tunele i preko mostova.


sa ovim trčanjem su mi noosa FF stigle do 1007km, kao onaj pežo koji mi je u svoje vreme delovao kao savršen auto za dvoje & dve bicikle. 
lepo izbaciš zadnja sedišta, dobiješ dvosed karavan.
iza prednjih sedišta po podu naređaš torbe i hranu za dugačak put tek koliko da ti je sve nadohvat ruke, iza toga natrpaš bicikle i točkove.
dobar je za usku garažu jer se sa kliznim vratima sve lako ubaci i izvadi. u to vreme su govorili da je to dizajnerski promašaj jer nijedno rešenje na njemu nema smisla, no svi koji su ga kupili su to uradili upravo zato što im taj promašaj savršeno odgovara.



nedjelja, 20. ožujka 2022.

Nešto Neplanirano, detaljno isplanirano

drage moje i dragi moji, takav je život moj, ispred ide boško buha u izvidnici i javlja gde je neprijatelj a iza ide ona tzv metla u obliku kombija koji na biciklističkim trkama skuplja sve koji zaostanu iza rampe tj dozvoljenog kašnjenja po satnici.

elem ovako je to bilo.
nakon onog vučenja građe tj letvi i brušenja istih sam počeo ozbiljno da se vrpoljim iliti što bi babe rekle "nije mu odavno guzica videla puta".
i tako smo se za pola sata spakovali i zapalili za suboticu.
ne znam otkud ovo "zapalili", valjda kada negde kreneš raketom moraš da upališ fitilj.
no otkako je benzin poskupeo retko je ko negde zapalio, čak i audiji idu po autoputu 100 na sat, podosta distopično i apokaliptično.
no stigli smo na vreme u subotički lidl a bogme i u smeštaj.

postojala su dva plana za jutro:
1) otići autom negde oko 8 čim se otvore prijave, pa se vratiti u apartman tih istih 8km, pa otići na start pred 10, ili pak
2) sve odjednom uraditi dakle otići negde oko 8:30 i stati u red i nadati se da nisu baš svi poranili.
da sam imao biciklu otišao bih pred 8 ali ovako nije ni bilo izbora jer mi se nije toliko sedelo u autu vamo tamo, tako da ništa.
na prijavama klasika, u propozicijama piše da kapiteni podižu brojeve, ali ispred mene stoji tip, govori ime kluba, žena vadi kovertu i kaže ima vas 17, a on kaže nenene svi će doći posebno, meni dajte samo dva kartona a iz nekog trećeg kluba za još dvojicu.
pa brate.

no nema veze, zagrejao sam se kao i većina ostalih 500m do obližnjeg šumarka i 500m nazad, takozvano sendvič zagrevanje a šta je u sredini sendviča, pa ĐUBRIVO naravno.
krenuo sam neopterećeno ali i pojačano svestan da moram da pratim nivo napora.
pulsevi su mi odmah odleteli u nebo, što zbog tri kafe što zbog prve trke nakon toliko vremena, no ubrzo sam smirio strasti i nastavio u nečemu što se okvirno zove tempo, koliko god se to moglo tačno određivati u pesku koji izmiče pod nogama i ne prihvata nijednu raspoloživu tehniku.

već do prve kontrole sam uhvatio ritam, uspevao da smirim entuzijazam toliko da puls vratim u normalne okvire jer uveliko znam da sa 158 ne mogu trčati predugo, i da su mi potrebne neke vrednosti oko 152-154.
no kako sam nailazio na predubok pesak i pokušavao da nađem neke spržene busene bivše trave da gazim tuda nadajući se da ću manje šlajfovati (uzalud) sve je lagano počelo da se raspada.
krenuo sam kao i uvek na prvom godišnjem trekingu na srednju stazu, danas su bile raspoređene na 15.7 - 26.4 - 35.0 km.

negde pred razdvajanje kratke i srednje imao sam vrlo sužen izbor.
već onako iskidan tom krajnje neugodnom podlogom mogao sam da nastavim neko tempo trčanje do kraja Kratkom stazom, ili da produžim na Srednju uz cenu da drastično usporim i olabavim kao na svim dotadašnjim kućnim trčkaranjima.
naravno da u tom drugom nisam video nikakvog smisla ako sam već došao na "trku" pa sam skrenuo desno i nastavio da pratim žute trakice dok su plave otišle u daljinu pravo, i ispod njih doslovno cela grupa od desetak trkača koji su u nekakvoj razvučenoj indijanskoj formaciji napredovali jedan po jedan na 5-10 metara razmaka između.

to što sam ih u poslednjih nekoliko kilometara polako pristizao, tojest oni su se razvlačili pa se rep te grupe približavao meni a ne ja njima, to je nažalost značilo da bih uskoro i ja morao isto tako da usporim jer sam bio u istom loncu kao i oni, a ne u onom svom mačka i miš raspoloženju u kojem obično krenem da ih prestižem jednog po jednog.
meseci netreniranja su učinili svoje, sada sam postao jedan od njih, haha.
no dobro, i to je nekakva motivacija valjda.

da sve ipak ispadne okej, uz zagrevanje od 1.1km i trku od 15.5km dodao sam 4.6km trčkaranja od cilja prema subotičkom zoo vrtu gde je otišla Lola, i tako sam nakupio 21.2km što će reći polumaraton, za ukupnih 1h50'. 
ljudi moji to uopšte nije toliko loše, za 16km peska, 2km makadama, i 3km asfalta u režimu rastrčavanja (ni prilazak startu nije skroz asfalt tako da je opšte papazjanija od računice).

staza 15.7km (zvanično) moj prosek 5'05''/km
drugi i treći M55+ 5'33''/km i 5'34''/km
prva žena 5'06''/km

poređenja radi, 1. 2. 3. u mojoj kategoriji su išli
na stazi 26.4km 5'09''/km, 6'07''/km, 6'31''/km,
prva žena 5'43''/km

na stazi 35km 5'17''/km (stari poznati konkurent) 5'39''/km, 6'02''/km
i prva žena, s kojom sam takođe otrčao neke trekinge 5'19''/km
(s tim da je druga bila neuobičajeno blizu sa 5'22''/km,
i zatim 3. i 4. sa prosecima 5'34'' i 5'41''/km)

subota, 19. ožujka 2022.

upalio na guranje

Nešto me čudno bolucka iza levog kolena negde duboko u mesu a jako sam mesnat na tom delu i ne mogu da napipam odakle dokle se proteže taj bol, možda sam nešto pritisnuo kompres čarapama koje sam zbog zime nosio onih 17+18km. Danas nula kilometara, A SAZNAĆETE I ZAŠTO. 
(sutra)
Tj sutra detaljnije a večeras mogu samo da iznesem tajni podatak da praktično nisam ni stigao.
Jutro je prošlo u skroz naskroznom nenormalnom aerobnom zadatku koji se očitao u odlaskom biciklom pony (koju...) do stovarišta na 5km od kuće, i povratkom peške sa 6 greda od 3m vezanim selotejpom za guvernalu i sedište, courtesy of jako ljubazan momak koji se baš potrudio da nas ugosti kao na rođendan da smo mu došli a ne da kupimo građu.
Nisam hteo da isterujem auto jer nisam ni sanjao da će gredice biti tako čiste, rekoh šta mi je teško da prečicom preko brdašceta doguram biciklu 3.5km do kuće, to je 40' šetnje a dok isteram auto povadim trista čuda izobaram sedišta pa sve to unazad, fuj, sve što možeš biciklom ne treba komplikovati.
To je sve bilo gotovo do podne sa sve šmirglanjem i onda smo počeli da se dogovaramo šta bi bilo najbolje za nedelju.
Upisao sam 9km bicikle (nakon stovarišta još do Lidla i nazad) i 3.5km hajka :-)

petak, 18. ožujka 2022.

9-8-10-13-14°
takva je najava za period od nedelje do četvrtka.
dakle sreda četvrtak može opet neki mtb, jer sam rešen da ne sedam na trkačku u dugoj opremi, čekam 20+ stepeni da mogu u kratkom i lepršavom.
eventualno može i 17-18 stepeni ako je baš jarko sunčano pa onda kratke bicke a ispod kratkog dresa tehnička podmajica dugih rukava, i to je cool.
a dotle trčanje, uglavnom, valjda.
nisam odavno bio na hajku, tako mi se nešto potrefilo da sam mogao trčat pa kao zašto da šetam ako ne moram, nekako je po vetru prijatnije kad ti je toplije, čim usporiš - brrrrrrr.

ima nekakva treking liga u nedelju, za rane prijave sam naravno zakasnio jer nisam unapred ništa znao ni planirao, no barem kod njih je uvek moguće prijaviti se i platiti pred start pa mi je uvek gušt da im na jeftinu startninu doplatim 50% jer ih tako častim što mi to omogućuju, i rešavaju me gnjavaže da idem u banku.
nije mi nijednom palo na pamet da uplatim mobilnim sa Lolinog telefona jer ona ima to instalirano zbog firme, ja nikad ništa nisam telefonom plaćao nit nameravam osim ako dođe do plaćanja kaucije za nekog psa ili mačku.
optuženu mačku možete izvesti iz šinteraja uz kauciju od milion dinara i potpisanu garanciju da neće napuštati teritoriju planete Zemlje u narednih 50 godina.

danas sam nakon jučerašnjih 17km udario duplu dozu droge pa sam pored toga što sam skuvao kafu popio i jednu tabletu od 200mg kofeina i bogme isplatilo se, puno sam živahniji bio i u par navrata sam dodao po par kilometara eto onako jer mi se trčalo.
proletelo 18km dok si reko komandir reks i sve u svemu bilo je vrlo dobro a nadam se da će aritmije sačekati još koju deceniju, baš da ne umrem na pola nekog trekinga.

usput sam na divljoj deponiji pronašao bačenu lampu razbijenu s jedne strane pa sam je za potrebe foto sešna i ilustracije treninga na pola minuta premestio na put i stvorio privid ulične rasvete.
zakoračimo u osvetljenu budućnost.




četvrtak, 17. ožujka 2022.

duže od očekivanog

nije naslov nekog erotskog filma nego moje dejli aktiviti koja se podosta da izvinete otegla.
nakon još jednog dana u renoviranju i renoviranja u danu, izgleda da je došlo do promene A EVO I DO KAKVE.
naime juče uopšte nisam pridavao značaju to što mi je sat ujutru dao preko 80 poena za spavanje, i uopšte tome nisam pripisao veselo živahno radosno aleluja tenk ju lord ou lordi lord trčanje.
a jutros mi je dao 57 poena i morao sam da znam da ću da popušim, što bi rekli dizelaši.
no ni tome nisam davao značaja pa sam izleteo iz kuće misleći da ću biti još živahniji nego juče jer sam danas radio sat manje.
no ne lezi vraže, od prvog koraka noge krute i trome, bez obzira na istu količinu kafe i nutele.
tugo, tugo nesrećo, što reče onaj pastirski rok bend crvena jabuka. 

btw promenili su Dan Valjeva sa 15.09. na 30.03. i eno po fejsu sve vrvi od pitanja zbunjenih valjevaca A ŠTA SE TAČNO DOGODILO NA TAJ DATUM? ahahaha, to dovoljno govori o svemu.
a na dan valjeva, taj novi za tri dana, imaćemo besplatan koncert Crvene Jabuke u domu kulture, valjda jer je napolju hladno, s tim da je stranka na vlasti podelila 80% besplatnih karata među sobom a za ostale je kažu bio red 50 metara, jer je broj sedišta ograničen.


i tako sam malo trup-trup pored reke pa zaustavio stisnuo STOP pa se provlačio jer je poplavljena planinarska staza pa mora malo kroz šumu da se kozira iliti divljokozira, pa opet malo RESUME pored reke pa opet STOP na vertikalnom usponu kroz šumu pa opet RESUME i tako se nakupilo 17km uz napomenu da sam imao 200m više spusta nego uspona, što znači da sam uz 200m uspona uzhodao inače mi očigledno ne bi prosek bio 10 km/h.
dosta vetra, prohladno, zubato, bljak, hoću proleće.
narednih nekoliko dana isto.
trčaću i plakaću, šta drugo.
kao u vicu kad je iz magacina nestalo 50kg bibera pa šef pita cigu - nisu valjda miševi, nakon šećera i brašna, pojeli i biber???? a ciga kaže - nećeš da veruješ drug šef, jedu i plaču!

srijeda, 16. ožujka 2022.

predizborna kušnja (umesto šutnje)

jutros me neki 011 (beograd) broj pozivao na sva tri broja koja imam, ali se nisam javio jer su svi telefoni bili u jednoj kući a ja sam renovirao drugu. a kad sam pozvao, javila se neka tel. sekretarica i počela nešto da tandrče na engleskom (!)
pa sam zaključio da to može biti samo neki štab stranke, jer me je i par dana ranije pozivao neki broj koji je odmah do tog broja 011....310/314, što znači da je neko uzeo čitav ešalon brojeva i napravio kol centar.

danas su se radovi nešto malo otegli jer je u celom gradu nestala struja na sat vremena pa sam malo ručnom testericom isekao neke gredice, što je na kraju možda ispalo i bolje jer sam više pazio, onom na struju uglavnom nešto iskrivim (rekao bi čovek da treba obrnuto ali strujna je Einhell verovatno iz kine a moja ruka desnica je made in EU pa eto objašnjenja).

i tako sam po jedva primetnoj rosulji krenuo biciklom pony (što je Milijana gony) izvan grada no rosulja se malo uozbiljila pa mi je bilo glupo da kisnem, posebno ako budem morao po kiši i da se vraćam, pa sam umesto planiranih desetak km otišao samo 2km od kuće i dalje nastavio trčeći.
nakon ona tri dana na mtb-u sam imao zaista mala očekivanja no noge se nisu nešto puno žalile pa sam otrčkarao 4km uz jednu reku, lagano uspešačio uz jedan jako strm puteljak da se ne bih zbog dva minuta krljanja previše oznojio, i odozgo strčkarao na drugu reku uz koju sam se vratio do bicikle.

ispalo mi je 9.98km, baš fora.
a nisam ni dotrčao skroz do bicikle nego do stepenica koje se od pokockanog dela uz reku penju u park, i dalje sam prošetao 100m do bandere gde je bila vezana, dakle mogao sam da nakupim 10.1km ali eto nisam hteo.
nisam gledo prosek ali ako je ispod sat vremena nije za bacanje.

utorak, 15. ožujka 2022.

kodovi

ne znam da li sam mogao da izbegnem ovo guglovo prijavljivanje u dva koraka.
ali sad kad ga već nisam izbegao, na svim uređajima sam uvek prijavljen osim na kompjuteru gde mi svaki put dolazi kod na telefon, i onda moram zapamtiti taj šesteroznamenkasti terorizam i dodatno kriviti svoje zamršene vijuge.
skontao sam da mi je 6-cifren broj lakše zapamtiti kao 3+3, a ne 2+2+2, valjda jer je lakše zapamtiti dva broja, umesto tri.
mora da postoji na internetu objašnjenje ali nemam baš toliko žara u mozgu da bih izgubio desetine minuta na guglanje i nepronalaženje ničega tojest ičega.

65 - 85 - 58, toliko su mi trajale tri vožnje ovog mini-ciklusa na bicikli tojest mtb-u jer još uvek nisam voljan da vadim trkačku iz naftalina.
a treba malo da se navikne i vrat, prvo malo uspravnija pozicija pa tek onda nastupa ona povijenija gde dodatno dižeš glavu grčenjem vrata.
polako, biće dana.
sutra opet na trčanje mada će to biti malo komično obzirom da ovoliki kilometri na 15kg teškoj bicikli ipak zamore mišiće, i to solidno.
tako da će trčanje biti ili neka recovery kombinacija hajka i trčkaranja, ili će biti jako kratko ako se odlučim za samo (only) trčanje.
zadnjih dana sam dosta provetravao guzicu pa joj neće smetati da koji dan ne bude baš tri sata na zraku nego nešto kraće, plus renoviranje mora da se nastavi sa barem par sati svakog dana.


zanimljivost sa gradnje autoputa: ova kuća je bila na kraju brda koje je dolazilo zdesna, i sada su celo to brdo ogulili i kamenje iskoristili za nasipanje puta, a kuća je ostala kao na nekom ostrvu. sledeći put moram stati tačno u pravcu ovih stubova da vidim da li će put ići baš tuda kuda je kuća ili ovamo desno kuda je prosečen prolaz.
stay tuned.
(mada sam i danas mogao da se vratim 100m i pogledam)

ponedjeljak, 14. ožujka 2022.

bila jednom jedna godina

i te jedne godine, koja je bila, mislim, ne neke druge godine koja NIJE bila, te sam godine dakle (te koja je bila) samo vozio bicikle kao lud, i bio sam u podosta dobroj formi. 
za biciklu.
tako se pogodilo da smo dobrovoljno i samovoljno prihvatili obaveze da održavamo u životu neke napuštene pse, štence sa majkama, štence bez majki, na raznim lokacijama udaljenim oko 25-30-35-60km od Valjeva.
i onda vikendom odemo tih 60 pa se još zaobilazno vratimo i napravimo 125-145km, a radnim danima odemo zajedno tih 25 ili 30 i nazad, što izađe jel tako 50-60km, i nakon toga ja odem na onu drugu stranu.
ako smo išli u manja brda ja odem u veća, i vice versa.
i tako sam svakog dana prelazio preko 100km, nekad kao tempo plus lagano, nekad kao dva tempa.
bicikla je čudo, jednom kad se utreniraš postaneš monster koji može svakog dana da gazi po nekoliko sati, uz zadršku da na bicikli nije sve ravna linija snage nego naravno na brdu zapneš svojski a nizbrdo uključiš tehniku i vežbaš kako da prolaziš što brže kroz serpentine a da ostaneš unutar dve bankine i okolne šume.

s tim da je sve ovo bio uvod, a poenta je da sam naredne godine doslovno leteo na maratonima, sva ta snaga se baš onako fino pretočila u trčeću snagu, barem što se tiče trka koje nisu skroz ravne, mada mi ni ravne nisu nešto primetno lošije išle.
tako da sam te godine, koja je bila jednom jedna, usadio sebi neku ravnodušnost prema manjku trčanja, pod uslovom da ima puno bicikle, jer sve se to nekako slije u isti bunar želja.
šteta što ne umem da plivam a ne umem jer nemam gde a kako stoje stvari neću imati gde još dosta godina a onda možda bude i kasno, osim ako odlučim da se kao M70 zainteresujem za bazene i bikinije i sve ostalo što uz to ide, sintetičke hormone rasta i vijagre i slično.
mada bih radije da se zainteresujem za dronove ili pedale za gitaru.

eto tako sam nakon jučerašnjih 65km danas dodao 86km za 1100+ metara uspona, no zabeležio sam samo 85km jer sam na mestima sa najvećim blatom gasio sat da mi ne bi beležio te brzine od 8 km/h i džabe mi kvario prosek.
imao sam naime jedan prekid asfalta od nekoliko kilometara no to je bila cena da krug od 99km smanjim na 86, što je na kraju ispalo taman tih pola sata uštede koliko bi bilo prekasno za povratak, da nisam skratio.


(uspomena na deo od 3-4km bez asfalta)

na pola puta sam potrošio jedan od 3 preostala gela kojima je istekao rok početkom prošle godine. malo smrduckaju i vuku na vino kao da se deo onog šećera od stajanja fermentirao u alkohol, no nadam se da je 60g mala količina da naduvam neke promile za saobraćajni prekršaj. povratak je prošao okej, jedino mi je u poslednjem satu bilo malo vrućina, da li od vetra u leđa ili od tog gela, ko će ga znati.

pre par dana sam podesio Stravu na telefonu koji nije Huvej i sad napokon ne moram palit kompjuter da bih gledao stravu, i sve što mi je ranije sa garmina automatski legalo na stravu sam onako odjednom "edit past activities visibility" vratio sa privatesa na foloverse i sad ću narednih dana malo po malo čačkati da uđem u fazon sa stravom, kao i prošle godine na proleće.
moja Strava je kao visibaba, svake godine se probudi sredinom marta ako je sunčano vreme.

nedjelja, 13. ožujka 2022.

lepa Kata s troffa

kako je lepa Kata pala s trofa, ne zna se, valjda je trof bio raskliman.
trof je neka verzija krofa, klasičan krof na tri vode.
i onda je lepa Kata pala sa četvrte strane gde nije bilo ni krofa ni trema.
dakle spavanje katastrofa.
doručak katastrofa.
napravio sam neki namaz od semenki suncokreta, ali sam umesto maslinovog ulja iz flaše upotrebio takođe maslinovo ulje koje je ostalo nakon prženja suvih vešalica.
i bilo mi žao da potrujem pse ako im u to umočim hleb, jer je bilo previše slano.
i da ne bih pobio pse ja u pokušaju samoubistva umeljem to u taj namaz iliti puter, i bogme mi je bilo podosta mukica iako sam ga tanko namazao, i preko mladi sir koji je poznat po tome što je neslan pa kao protivteža jelte.
nema veze, posle toga sam rešio da odmaram od renoviranja nego sam se nakon praznične šetnje sa psima u pusto nedeljno jutro zaleteo usisivačem kao Fredi Merkjuri u onom spotu, i to je već bilo dosta od aerobika.
pa onda užina, nešto slatko, i kao ajmo da se provozamo.
tu sad ide kvaka, ili tri kvake.
nikako da urihtam temperature u najavi, u prirodi, termometar na terasi i osećaj.
ceo dan su svi vremenski portali (igra reči heh) javljali maksimalnu +8, doduše sunčanih, ali doduše i vetrovitih.
e sad, ja kaobajagi ZNAM da mi ispod +10 trebaju rukavice ili mi se smrznu prsti, ali ovo je već drugi put da na +8 zvaničnih termometar na terasi pokazuje +11 i da ja vozim sa rukavicama bez prstiju, onim biciklističkim.
umesto dresa sam uzeo tzv džubin, to je kao neka vetrovka u obliku rolke sa rajsferšlusom spreda i džepom na leđima, poteško za objasniti onome ko nije imao.
i eto u tome nam je bilo taman, nosila je i Lola isti.
držali smo se ravnjikavih i blaže valovitih puteljaka izbegavajući one najveće, i tako prekotrljali nekih 65km za tri sata u najtoplijem delu dana, bingo.
obzirom da sam se prethodnih dana relativno natrčao, ovo mi je ok.
sutra je najavljeno još toplije ali posao više ne može da čeka pa ću videti na šta će izaći dan što se tiče sporta i rekreacije.
slika nemam opet, nikako da se dogovorim sa telefončićem po tom pitanju.

subota, 12. ožujka 2022.

dvaput je ipak samo dvaput...

... mada možda i nije.
naime u dva dana sam dobacio do 10+10km trčanja, što mi je bilo sasvim zadovoljavajuće nakon kućnih radova, čučanja klečanja savijanja i ostalog inkvizitorskog uživanja.
e sad da li je dvaput ili nije, i jeste i nije, jer sam oba puta istrčao iz grada, došao podno uspona, onda prvo jednim pa drugim putem izašao pod vrh ili na vrh brda, i odatle strčao nazad u grad, takođe različitim putevima.
tako da, ustvari mi je ispalo dvaput plus dvaput, odnosno dvaput po dvaput. 
komada trčanja.
vreme polako otopljava pa je za nedelju najavljeno sunčanih +8 što još uvek ne znam da li je skroz dovoljno za bezbrižan biciklizam, no ponedeljak je već dvocifren pa možda bolje posluži.
eto jedan brz kratak i ugodan za čitanje blog, poput onog murakamija koji je na nekoliko stotina stranica uspevao da dosađuje istom rečenicom "evo i danas sam pretrčao deset km".

petak, 11. ožujka 2022.

šlajferiška

negde zaključno sa prošlom godinom sam sa jednog ili drugog telefona slao slike na treći putem vibera jer tako ostane najveća rezolucija, dok preko messengera završe iskasapljene i ukockane u četvrtinu originalnih podataka.
no tako mi se brzo trošio prostor u gugl fotosima pa sam sad za potrebe ovako bloga od danas do sutra opet počeo da šaljem mesinđerom jer ih tako odmah imam u kompjuteru i zalepim ih za dve sekunde.
a to što se ništa ne vidi, koga briga.
ionako je ilustracija, nije prijemni za likovnu akademiju.


a zašto sam išao na hajk, pa logično, nakon nekoliko dana uzastopnog trčanja i pola dana struganja rendisanja i šlajferisanja, dok mi psi dosađuju po onoj olimpijskoj "važno je učestvovati pa ako ne možeš da pomogneš, barem smetaj" mi baš i nije bilo do trčanja, a čak ako mi je pomalo i bilo, nisam hteo. eto.


što sa se saplićem i prevrćem da bih sebi dokazao da mogu trupćati 20 minuta i živ i mrtav i upo dana i upo noći, eto neću.
danas me čeka drugi deo istog posla, pa ako dadne bog da mi popodne ostane volje da opalim jedan barem malo duži hajk sa strčavanjem nazad u grad, biću zadovoljan.

četvrtak, 10. ožujka 2022.

dvaput je dvaput, ali triput je triput

... reče Fata.
tako sam ja vođen saznanjem da će se proleće sve više udaljavati (i za nekoliko hiljada godina stizati tek u jesen, po crkvenom kalendaru, jelte) rešio da se prilagodim zimi!
tačnije da se adaptiram jelte.
i svanulo vedro, plavo nebo, nevermind odem ja po gradu da tražim neke šrafiće i masku za mobitel, trčkarao levo pa desno i nakupio bome dobrih 6km.
a trčao ni nisam, ovo je isto bilo kao da sam šetao po gradu, samo duplo brže.
čitao sam da Veronika tako trči kod zubara, trči na pijacu pa sa prazilukom nazad kući, tako nekako, pa rekoh što ja ne bih mogao, jedino da me ne vidi policija jer oni ne hapse onog ko je ukrao nego onog koga vide da negde beži.

i dok si reko keks počeo je sneg.
brate mili, ko nas ovo kažnjava, verovatno nato pakt skreće vetar i oblake sa ukrajine direktno na srbiju.
prirodno biti ne može, mora da je neka zavera stranih plaćenika, mora da su neke vetrenjače postavljene na rumunskoj granici i samo piče prema nama.
i tu ja nešto lepio naravno lepkom iz lidla, imam neki dvokomponentni superjaki i drugi dvokomponentni super brzi i uopće nemam pojma zašto sam oba kupio kad na onom brzom stoji deklaracija DVE TONE i nacrtan manji teg, a na jakom stoji nalepnica TRI TONE.
dakle obzirom da sam lepio neki sobni stočić, imaš lepak da ga učvrstiš za slona, i za slonicu, ako je tolika razlika između njih.
pa sam onda iako mi je trebao JAKI uzeo onaj BRZI da ne bih predugo dežurao hoćel to sjebati neka mačka i vratiti na kafanska podešavanja (srča do kolena).

i onda odem ja na drugo trčanje, pa mi bude lepo kad sam malo zašao u prirodu pa završim fajl i stisnem finish, pa pored potoka kozijom stazom prođem do nekog drugog puta i popnem se do asfalta, i onda odatle snimim povratak trčeći do kuće, i dobijem dva trčanja po 5km.
uz jutarnjih 6km oborim rekord za mart.
postajem ozbiljan trkač dragi moji, mnogo ozbiljan.

laži i prevare, međublog o Proleću

znate šta, ja mislim da proleće neće ni doći.
evo ako dođe proleće, vi mi pokažite ovaj blog, nabijte mi ga pod nos i recite - eto vidiš da si bio glup, ipak je došlo.
pošto nema šanse, jelte, inače se ne bih ni kladio.
i tako, obzirom da proleće očigledno nikada neće doći, naročito za 12 dana po kalendaru ili 12+13 dana po srpskom kalendaru...
hej, idejaaaa!
Srpsko Proleće.
dakle idemo u istraživanje.
prvo na neku horoskop stranicu koja svake godine odnekle prepiše kretanje zvezda tojest nas u odnosu na zvezde:

20.mart 16:34 Sunce ulazi u Ovna (proleće)
sada idemo na crkveni kalendar da vidimo kada u srpske crkve stiže dvadeseti mart:


dakle srpska crkva smatra da 20. mart dolazi 2. aprila i tada moramo slaviti dolazak proleća, kao što i 11. april (uskrs) dolazi tek 24. aprila pa moramo malo pričekati na peronu.
dakle ravnodnevica je 2. aprila, iako nije.
pa ti budi pametan pored ovakve crkve, srpski vernici su ostali da žive u 16. veku.
jedino mi je žao što nisam rođen u vreme kada će crkveni da poskoči još jedan dan i da zbuni pučanstvo kojem se IQ ubrzano približava broju cipela.

oni viču "ali božić nije 25. decembra, nego 7. januara!!!"
kakvi će žbunovi u glavama rasti za 80-ak godina, ne mogu ni da zamislim:
Почетна разлика између јулијанског и грегоријанског календара од 10 дана, данас износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14 дана (што значи да ће Божић по јулијанском календару падати од тада 8. јануара по грегоријанском календару).

već zamišljam božić 2101. i srbe kako u šoku govore ŠTA SAD i protestuju ispred crkve MI SMO NAVIKLI NA BOŽIĆ 07.01. KAKAV SAD 08.01. ili nose transparente MI ZNAMO SVOJA PRAVA, I TRADICIJU, i u nedoumici šta se događa donose revolucionarni zaključak MI ĆEMO SLAVITI BOŽIĆ I SEDMOG I OSMOG JANUARA, I PO STAROM I PO NOVOM OBIČAJU.
(ne primećujući da je "i po starom i po novom" običaju sa strane u crkvenom kalendaru pisalo 25.12.)
hohoho xoxoxo

srijeda, 9. ožujka 2022.

let d san šajn

da li je to što sam u tri uzastopna dana pretrčao 15+13+15km razlog za euforiju ili nije, najbolje će znati vrapci na grani, pitaćemo ih kasnije. treći dan je trebao da bude "nešto lakše" (od raspoloživih intenziteta) što je naravno bio najmanji problem. trčkaranje je moj teren, šteta što ne umem da plivam pa da napišem "moja šolja čaja". kakva glupost. moja šolja čaja su smislili englezi kojima je to pitanje života ili smrti, a kada to napišu naši pesnici pisci kolumnisti ili prevodioci, nema apsolutno nikakvog smisla. ko na balkanu još pije čaj, ako nije bolestan? bolji prevod bi bio "moj burek" ili "moje pivo" ili nešto nama u lokalu značajnije.

elem tih jučerašnjih 15km je prošlo pomalo čudno, delimično opet zbog one teme o tome kad ispadneš iz koloseka pa sve učiš iznova. dva dana sam trčao u nekakvoj tankoj jednoslojnoj vetrovki pa mi je bilo vrućina ispod rukava, no prvog dana je promicao sneg a drugog je samo bilo oblačno i jako vetrovito. juče je pak provirivalo sunce i bilo je dosta onako "naoko" toplije, e sad koliko je sunce zubato a koliko zaista greje, ko to može znati? (samo neki jogger glup, što ga senkom prati).

no ta vetrovka/šuškavac bi mi svakako donela još više problema jer je ionako crna, pa sam odabrao varijantu podmajica tehnička plus dva duksa, ispod jedan tanji od nekakve plastike a preko drugi od tzv fleece-a tojest takođe nekakve plastike. i nije bilo loše, barem ovako unutar sat i po boravka napolju. kačket je opet završio stvar na +3, na trčanju nema potrebe za kapom ako je preko nule. nakon što su mi sve patike prešle hiljadarku opet sam se vratio onim mizuno shadow koje se još drže tu oko 800, naizgled su nove ali sve moje patike su naizgled nove dok ih bolje ne pogledaš i primetiš one izlizane i pokidane uglove gume na đonovima.

juče sam ih podosta isprljao na jednom mestu svojstvenom Balkanu, naime trotoar u dužini od par kilometara je ništa drugo nego zemlja i blato i trava. no nema veze, ovo će biti njihov mesec a ako ovo sunce nastavi da proviruje, možda i danas pokušam da odem na trčanje pre najavljenog naoblačenja.



utorak, 8. ožujka 2022.

osmi mart

znam samo jednog koji je rođen osmog marta, i malopre mi fejsbuk poručuje da postoji još jedan. to su te balkanske fore. eto ti ženo, rodila si dete, to ti je MOJ najlepši poklon za rođendan. njoj možda i jeste, ali nije od tebe debilčino. ti si tu imao pet minuta posla, a ona je imala 9 meseci iza sebe i još ceo život pred sobom. ali jok. ne ide to u glavu. to je onaj što je ponosan kada u kikindi dobije registraciju koja se završava sa KI - 123 - TA, u svakoj drugoj zemlji bi takvu kombinaciju izbacili iz kompjutera ali jok na balkanu, viđao sam i UB - 123 - IH, zamisli neko vozi iza mene a ja mu poručujem eto upravo ubih nekog. i tako dalje i tako još dalje.

druga tema je eurosong i rat na fejsbuku koji deluje žešći od onog u ukrajini.
1000 komentara na svaku vest, i virtuelna tuča između onih zapanjenih "kako će nas osramotiti onakva nakaza sa satanističkom recitacijom koja nikome nije jasna" jer im je smak sveta ako je u jednoj ovako modernoj i kulturnoj državi neko mogao da se plasira ispred polugole starlete, i onih koji se raduju što su za života dočekali da bar jednom mozak pobedi guzicu.
gledaš i smeješ se, ipak je takav presek društva i isplati se saznati s kim deliš kisik.

nakon dva tempa se jutros uopšte ne osećam nešto posebno polomljen ali ću svakako danas malo promeniti ploču. bum smislil kaj. nešto kraće a duže, ili jače a slabije.
ili možda padne neki hajk'n'run ne bih li malo duže ostao na zraku, nisam posebno veseo kad se nakon sat i nešto već vratim kući, a od tih sat i nešto ionako barem pola prođe na provlačenje kroz grad.
koliko vidim, još dobrih sedam dana neće otopliti dovoljno da se sedne na biciklu bez azbestnog odela, nadam se da od hladnoće štiti kao i od toplote.
dakle trči.
kako je krenulo, ubrzo ću prebaciti februarsku kilometražu.
danas možda odem u lokalnih par dućana da vidim ima li išta od patika moj broj, pa ili iskoristim neki osmomartovski popust ili odredim veličinu pa naručim online neki bolji model.

ponedjeljak, 7. ožujka 2022.

pomeranian

Izgleda da sam pomerio vikend za jedan dan, pa sam subotu i nedelju uživao tokom nedelje i ponedeljka.

Pomeranac (Померанац)
Pasmina psa
Prevedeno s engleskog jezika-Pomeranian je pasmina pasa tipa Spitz koja je dobila ime po regiji Pomorje na sjeverozapadu Poljske i sjeveroistočnoj Njemačkoj u srednjoj Europi. 

Pomeranski je klasificiran kao pasmina igračaka zbog svoje male veličine, potječe od većih pasa tipa Spitz, točnije njemačkih špica.
 
Životni vijek: 12 do 16 godina
Masa: 1,9 – 3,5 kg (odrasli)
Temperament: razigran, Ekstrovert, inteligentan, prijateljski, druželjubiv, aktivan


Evo ga, isti ja!
Zadovoljava me i ovaj životni vek 12-16 godina što po onoj najprostijoj računici (puta sedam) izađe 84-112 godina, neloše skroz. 
Dobro zvuči i ono "mala veličina", suprotno od velika malina.

Elem pomeranje je donelo dva treninga koji uporedno izgledaju ovako
dist 15km - 13.5km
time 1h22' - 1h12'
pace 5'32''/km - 5'24''/km
avg hr 146 - 143 bpm
alt 310m - 180m
cad 170 - 170

Jedino što me zanima je da li će sutra od mene biti išta života za opetovano trčanje ili ću da odrobijam neki malodušni hajk u suzama, zavijen u crno.

neka bude tempo, i bi tempo

da ne tupim previše, vaše malo meni je mnogo, pa sam za početak ovih 15km proglasio za Produženi Tempo. nadam se da će se to već u narednih nekoliko dana vratiti na staru terminologiju, i da mi ništa više neće delovati produženo. to je kao ono kada pred kraj maratona tumaraju kroz grad i na svakoj raskrsnici pitaju KOLIKO JOŠ IMA a posmatrači im sa trotoara odgovaraju JOŠ MALO. u svom bunilu nemaju pojma ni kada su prošli tablu 40km ni 41km, treba im neko da im kaže JOŠ SEDAMSTO METARA. 


ono malo što ću da tupim je samo pogled na kadencu koja ionako nije bila svemirska, već mesecima se ne osećam lagano i skočno pa se uglavnom vrtim oko 170 koraka/min a kako nisam išao na trke preti da zaboravim kako je to kada noge same vrte 180-190.
zato sam povukao ove tri crtice, prva kada sam sa blago uzvodnog došao do uspona, odmah se kadenca spustila na malo ekonomičniji režim, zatim se ustalila u srednjem delu (uspon je 4km), i na kraju dodatno veoma oscilirala jer kako bi njuz rekli A ONDA JE NAIŠAO NA OVO!


na slici deluje čvršće ali nije, dosta prska kada gaziš a posebno ako naiđe auto pa gledam da se sklonim u suprotnu traku odakle god on dolazio, jer tako ostane u svojim tragovima, a ako idemo istom trakom onda me auto pretiče/zaobilazi i prelaskom iz staze u stazu (kao na stadionu) on pređe preko ovog mokrog snega i skroz me poprska tim grudvama vode. tako da se mora uključiti sluh na maksimum i taktički menjati stranu, kao pred izbore.

nedjelja, 6. ožujka 2022.

Terezi Kesoviji otpala trepavica, nalazaču nagrada

kad ovako skraćeno napišu oglas, zvuči kao da je njoj otpala obrva a njemu nagrada.
to su nam navike iz vremena telegrama kada si posebno plaćao svaku reč, a i danas neka štampa tako funkcioniše sa oglasima. pa se čovek koji prodaje stan ljuti što su mu 55 kvm napisali kao dve reči, a on na papiriću doneo napisano spojeno. umesto da bude srećan što nisu napisali pedeset i pet k v m.

odlučio sam dve stvari.
prva stvar, moram početi da trčim, no dobro, to je sneg odlučio umesto mene.
opet sam nakon trčanja/upale/rehaba dozvolio da prođe puno dana pa će me opet nešto zatezati, ali šta ćeš, svaki nastavak je težak.
kad sam se vraćao sa druge od dve tempo vožnje mtb-om, već sam osećao neke nagoveštaje grčeva u levom listu no ništa dalje odatle.

druga stvar, da bih pojačao motivaciju, moram kupiti nekoliko pari patika jer sam praktično ostao na samo jednim jedinim od iole novih, da ne kažem nestarih, a te bih najradije da sačuvam jer su mi najlepše (salming en route).

treća stvar, vezana za drugu, je da ne treba čuvati previše novca jer bi nekakva devalvacija posle izbora mogla da mi kupovnu moć smanji sa pet na tri para patika pa je bolje gledati i to, uglavnom poštujem onu izreku da ti je bolje da žališ jer si nešto uradio, umesto da nisi.
s tim da ja to primenjujem na kupovinu a ne na štednju, jer stoje jedno nasuprot drugom a oba zadovoljavaju ideju.
mala škola filozofije.

četvrta stvar od dve, moram još malo smanjiti hranu jer mozak pamti sledeći algoritam: srećan si kad pretrčiš 35km ili biciklom pređeš 130km, a da bi bio srećan moraš dobro doručkovati, i tako je prečicom mozak povezao sreću sa velikim obrocima jer su mu oni DOKAZ da si nešto mnogo radio ili da ćeš raditi, pa si tako srećan nakon deset palačinki čak iako ćeš nakon toga na lagani hajk od dva sata.

tako da...
plan za danas je, šišanje u kućnoj varijanti, majka muju ujela sa guju, pa na trčanje, pa kupanje, pa bih najradije posle toga da odgledam etapu vuelte po žarećem suncu ali dobro, ne mora baš sve ni da ti se ostvari, ostaćeš bez želja, reče princ žabi.
dabogda se istopio.
ne princ. sneg. 
pogled s prozora odmah nakon buđenja, sad je već sve belo.
celo selo čisti belo.
ako ima boga, sutra ćemo mu držati opelo.



subota, 5. ožujka 2022.

muljanje

jedna stvar počinje da me onako nervirucka.
pazi ovo.
neki klub, koji koliko znam do sada nije organizovao nijednu trku, rešio je da napravi trail.
dovde je ok.
napravili su event na fb, opet ok.
otvorili su registracije na portalu koji se time bavi, i to je ok.
tamo nisu stavili nikakve detalje osim ležernog opisa staze u nekoliko reči.
e to već nije ok.
trka će ići kroz stoletne šume do manastira i nazad, i to je sve.
datum i vreme.
tačka.
nit' kolike su startnine, nit ima li startnog paketa, nit staze nit profila, samo tako sve na lepe oči.
kontam da kad popuniš prijavu, na mejl ti dođe TAJANSTVENI dopis dokle treba uplatiti koliko, pa se onda češkaj po glavi i pitaj se zašto sam se uopšte prijavljivao kad mogu po toj šumi da protrčim kad god hoću, a ne uz porez na trčanje od 20€ za koji dobijem plastičnu majicu i u cilju pivo po njihovom izboru.
imam već čitav folder gpx fajlova prekasno objavljenih, dan-dva pred neku trku, kao da nisu odmah tri meseca ranije znali kuda će staza ići, bilo da se radi o trailovima ili mtb.
prosto ne znam o čemu se radi, ili je nerazumno velika startnina PLUS ne znam o čemu se radi, i dok saznam kako izgleda staza na kojoj bih trebao da provedem par sati svog života, već prođe rok za prijave ili naraste do 30€.
pratiću događaj, stisnuo sam "zainteresovan", pa polako.

petak, 4. ožujka 2022.

Đoni Štulić izgubio palac, pronašao ga ispod jorgana

poslednje ovo poslednje ono...
sudeći po prognozama ovo je bio poslednji dan kad se moglo voziti bez dodatne opreme u vidu skafandera rukavica kapa i ostalih nepoželjnih artikala obzirom da sam biciklu oduvek povezivao sa nekakvom slobodom, zbog čega sam imao averziju prema motorima jer mi se smuči život kad na +35 ugledam bajkere u kombinezonu dugih rukava i nogavica, sa rukavicama i u čizmama!

sutra je još najavljeno vedro jutro i naoblačenje kasnije sa maksimalnom od oko pet stupnjeva mada je ovih dana uglavnom bilo malo više od raznih najava.
nakon toga u nedelju nešto snega tojet bljuzge i blata svuda van asfalta jer će biti oko nule, i zatim postepeno prelazimo u taj ledeni talas koji će prema trenutnim prognozama krajem naredne nedelje doneti jutarnje dvocifrene temperature, ono kad si se smrznu sline u nosu čim izađeš, dok će ako bog da dnevne stići do nule pa će to uz britko jarko sunce ostaviti trčanje i hajk kao jedine moguće izbore.

za državno u polumaratonu se nisam prijavio jer za 7 dana ne mogu da se utreniram ni za šta, a i polazak od kuće na trku, dok sviće na -13° mi deluje pomalo ekstremno ako se ne radi o nekom planinskom maratonu nego o gradskoj trci.
danas se održava prvi polumaraton na standardno jezivo vetrovitom Srebrnom Jezeru, skroz dole niz Dunav, srećom nije sutra po snegu pa da baš totalno poginu, mada im ni ovo neće biti preveliki užitak.

uspeo sam da namaknem 980m uspona u samo pedeset i nešto kilometara vožnje, opet sam vozio onaj "cestovniji mtb" sa običnim šarama na gumama a ne kramponkama, i bez amortizera.
e sad tu ima začkoljica, malo si brži po ravnom i na blagim uzbrdicama, na strmom je svejedno jer 15kg je 15kg, mogao bih ih jednom detaljno izmeriti i to će me baš zanimati, no nizbrdo je pak onaj sa kramponkama i ogromnim točkovima puno bolji upravo zbog amortizera jer možeš da sletiš niz razrovan krivudav asfalt bez razmišljanja, duplo većom brzinom od ovog tvrđeg koji nije toliko bezbrižan kroz rupčage a i više kliza po rizli tamo gde je lepši asfalt.
u par navrata sam imao tu situaciju da napokon dođem na noviji asfalt, no tu imaš dva traga kuda idu točkovi a sve ostalo je u sitnim kamenčićima od posipanja protiv leda, pa krivudavi puteljak izgleda kao neka staza sa dve piste, pri čemu iz leve u desnu možeš da prelaziš na pravcima ali u serpentinama i ne baš.


tako da ne znam koliko je i ovo bilo brže od onog da sam išao BIG Bajkom, obzirom na divljački ledeni vetar koji bi takođe više smetao da sam vozio u uspravnijoj poziciji, možda bih stigao do 20 proseka umesto ovih 21.3 km/h.
dosta vremena sam izgubio zastajući i nameštajući buff preko one trake za čelo i skidajući ga na uzbrdicama kada postane toplo, čak sam i onu torbicu koju daju na trkama pokušavao da ispod dresa obučem spreda na ramena da se zaštitim od vetra i hladnoće.

šta će biti sutra tog poslednjeg dana pred povratak zime, nemam pojma.
ima nekih obaveza iako je subota, a posle toga verovatno neka kombinacija trčanja i hajka, jer ako odem *samo* na trčanje to bi značilo da bih morao vrlo brzo da se vratim kući jer sam prošli put nakon 14km zaradio neke sitne upale.

četvrtak, 3. ožujka 2022.

Điboni pao sa sedmog kata, prošao sa uganućem lakta

totalno sam izgubio biciklističke niti, kao da učim ispočetka
duvao je jak vetar, svi biciklisti su se žalili
ali je zato bio sunčan dan i onih rubnih +10 da ne moraš duge rukavice čak ni na severcu

obzirom da mi je trebao auto za neku mini selidbu, morao sam iz njega da izvadim onaj Srednji bajk
naime osim Kišnog bajka koji je sastavljen od starih delova, i novog Traktora sa velikim točkovima i kramponima, ostao je taj koji je prvi kupljen, 15kg težak rdeči GT Palomar sa viljuškom bez amortizera poput city bikea, koji je služio za izlete kada negde odemo autom

i taman kad sam ga već izvadio iz gepeka, rekoh da obavim i redovno podmazivanje i kontrolu svega, kao i test vožnju
prvo sam pola sata većao za vreme užine da li da iskoristim što auto nije u garaži iza dve kapije, da odem negde iznad grada na trčanje, ali je presudilo ovih +10, za biciklu
od razvedravanja je opet krenula alergija, dva dobra nikad ne idu zajedno

i tu je došao taj ludački vetar, dok sam prošao sve semafore i ispreskakao prva dva kilometra po trotoarima jedva sam imao 20 prosek i onda je to narednih 15-ak km poraslo nadomak 24 da bi pred okret na 21. km spao na 23.4 km/h, i nisam imao pojma koliko je to brže nego na onom sa kramponkama.
dok se ne vratim
onda me je poterao vetar i to je krenulo da raste da bi na ulasku u grad stigao (prosek) do 27.5 km/h što je više nego solidno za MTB

sećam se da je jedan kolega, na aero bicikli za triatlon, pre neki dan napravio 31 prosek na istoj stazi, što je upitno da li je uopšte bolje od ovog mog obzirom da između obične trkačke i mtb-a već postoji ~3 km/h razlike u brzini.
tako da nisam loš.
a i ovaj moj mtb je ispao barem 3 km/h brži od onog s kramponkama, što zbog kramponki a što zbog aerodinamike jer pravi MTB sa amortizerom ima dosta propetu guvernalu što dovodi telo u više uspravan nego vodoravan položaj.

mislim da je ovo bio jedan jako dobar trening od sat i po, bez obzira što se nije radilo o trčanju

srijeda, 2. ožujka 2022.

Severina dobila koronu, izgubila čulo mirisa

... i sad ne zna da li joj je ono ispod nosa jogurt ili puding.

najstarije salomonke su se definitivno raspale, ne znam ni zašto sam ih oprao umesto da ih prosto bacim, verovatno sam onako sav kaljav i umoran pred kraj trčanja, pomućene svesti zaključio da ću ih ostaviti za zavarivanje koje me čeka za mesec dana, kad već nemam wurth patike kao što nose cure što rade u lidlu.
tako sam ipak započeo mart trčanjem koje je skoro celo bilo off road, nekih 7km u koje sam usendvičio možda 3km hajka, ne znam tačno a ne dâ mi se meriti sad šestarom po karti jer sam otprilike siguran da je to otprilike tačno.

radovi se nastavljaju, juče sam pre trčanja visio po plafonima i montirao neku rasvetu i dosta sam zadovoljan kako je išlo obzirom da je nekoliko rešenja trebalo tražiti u hodu, neću napisati u letu jer me je mrzelo da vučem one velike građevinske merdevine pa sam se klatio na malenim kućnim od nekog gumenog aluminijuma.
danas opet imam nešto farbanja, i nekog bušenja i tiplovanja, no konfident sam da će to dobro ići. prošli put sam skontao da na bušilici stoji kontra nalepnica pa je vijak tamo gde je udarna a čekić tamo gde glatko svrdla i bodem ja po zidu ništa se ne događa navalim se svom snagom i tek tu primetim da se ne čuje ono karakteristično rndanje nego samo zujanje, nobelovac u akciji, c.s.i. na obuci.

Danas bi trebalo da bude sunčano, oblaci se već ujutru polako razređuju i između izviruje nešto plavo što mi deluje poznato ali sam zaboravio kako se zove. Najlepše zastave na svetu su švedska i ukrajinska jer imaju samo žuto i plavo kao sunce i nebo, jedino bi moje mačke ovih dana radije pod švedsko sunce nego pod ukrajinsko. Zabrinjava me njihova histerija, tipa u švedskoj zabranili rusku salatu u restoranima, kobajagi njih lično pogađaju ruske rakete u aerodromske piste, svakom nešto smeta što je preko 4 kontinenta. A gle kako mi i zapadna braća, oni nâs pobili dva miliona a mi kod njih na more i na polumaraton, mi se njima popeli na onu stvar sa ćirilicom i odneli im iz vukovara svu belu tehniku a oni slušaju trep cajke, ljubav na kvadrat, ekonomije cvetaju. Treba Evropa da uči od nas. Sad će lidl u hrvatskoj izbaciti iz ponude votku kao što iz srbije nikad nije izbacio viski, zabole nas ko nas je bombardovao kad je viski na 30% akciji. Sledeći korak je da paradajz turisti postajemo ruska salata turisti, jedino što je mi u kući spremamo isključivo sa šunkom pik vrbovec pa je to onda neka hrvatska salata, koju bi nam oduzeli na granici jer ih niko ne bi mogao ubediti da nije ruska. Tačno sam predosećao da će sa trećim svetskim ratom nešto neočekivano da se zakomplikuje.

utorak, 1. ožujka 2022.

baba Marta

počela je i ta famozna baba Marta sa nešto malo pahuljica koje provejavaju nakon kišice koja je rominjala pola noći, prekosutra je najavljeno sunčano, sutra oblačno, juče vetar nosio sve pred sobom, i tako dalje, novo novo novo vreme, isto sranje.
negde sam čitao i kako je nesanica jedan od post covid simptoma s tim da nemam pojma je li ovo moje može tu da se ubroji.
bez obzira da li legnem ranije ili kasnije od uobičajenog, probudim se kao po nekom alarmu negde iza 02 i učini mi se da sam se full naspavao.
ustati u 02 baš i nema smisla jer šta bih mogao da majstorišem noću, jedino da pravim fotografije u tamnoj komori.
onda malo skrolam po mrežama napred nazad pogledam jedan tviter onaj gde nešto napišem i pratim odabrane ljude pa pogledam drugi tviter gde pratim budale i manijake, odgovorim na ponešto u mesindžeru za šta nisam ni znao da mi je stiglo jer nikad nisam ni uključivao one glave što lebde po ekranu niti druge notifikacije pa mi svaka poruka dođe tek kada odlučim da proverim ima li šta novo.
i onda polako krene novi talas prispavljivanja i oko 04 me već peku oči kao da sam se umivao kiselinom i poveća se nagon za spavanjem i tu negde zakucam sve do 06 ili skroz negde pred 07 u najgorem slučaju, i tada mi se po pravilu najviše spava, kao da uopšte nisam ni spavao onaj prvi deo od 21-22-23 do 02.
i onda mi garmin kaže kako mi san nije bio kvalitetan ili mu je nešto već falilo i kako ću biti ili malo umoran ili mnogo umoran ili manje oprezan, reaktivan, kako se uopšte prevodi alert?
kad kažem oprezan to je da se možda nečeg plašim ali ja sam uvek alert iako sam neoprezan, trčkaram bezbrižno kroz šumu i ni na šta ne obraćam pažnju ali uvek primetim kad negde šušne gušter ili kos preskoči sa grančice na grančicu, prosto sam tako alert iako sam neoprezan.
al dobro, neću se sad svađati sa garminom zbog toga što ne mogu da nađem odgovarajući izraz.