ali sad kad ga već nisam izbegao, na svim uređajima sam uvek prijavljen osim na kompjuteru gde mi svaki put dolazi kod na telefon, i onda moram zapamtiti taj šesteroznamenkasti terorizam i dodatno kriviti svoje zamršene vijuge.
skontao sam da mi je 6-cifren broj lakše zapamtiti kao 3+3, a ne 2+2+2, valjda jer je lakše zapamtiti dva broja, umesto tri.
mora da postoji na internetu objašnjenje ali nemam baš toliko žara u mozgu da bih izgubio desetine minuta na guglanje i nepronalaženje ničega tojest ičega.
65 - 85 - 58, toliko su mi trajale tri vožnje ovog mini-ciklusa na bicikli tojest mtb-u jer još uvek nisam voljan da vadim trkačku iz naftalina.
a treba malo da se navikne i vrat, prvo malo uspravnija pozicija pa tek onda nastupa ona povijenija gde dodatno dižeš glavu grčenjem vrata.
polako, biće dana.
sutra opet na trčanje mada će to biti malo komično obzirom da ovoliki kilometri na 15kg teškoj bicikli ipak zamore mišiće, i to solidno.
tako da će trčanje biti ili neka recovery kombinacija hajka i trčkaranja, ili će biti jako kratko ako se odlučim za samo (only) trčanje.
zadnjih dana sam dosta provetravao guzicu pa joj neće smetati da koji dan ne bude baš tri sata na zraku nego nešto kraće, plus renoviranje mora da se nastavi sa barem par sati svakog dana.
zanimljivost sa gradnje autoputa: ova kuća je bila na kraju brda koje je dolazilo zdesna, i sada su celo to brdo ogulili i kamenje iskoristili za nasipanje puta, a kuća je ostala kao na nekom ostrvu. sledeći put moram stati tačno u pravcu ovih stubova da vidim da li će put ići baš tuda kuda je kuća ili ovamo desno kuda je prosečen prolaz.
stay tuned.
(mada sam i danas mogao da se vratim 100m i pogledam)
stay tuned.
(mada sam i danas mogao da se vratim 100m i pogledam)
Nema komentara:
Objavi komentar