za biciklu.
tako se pogodilo da smo dobrovoljno i samovoljno prihvatili obaveze da održavamo u životu neke napuštene pse, štence sa majkama, štence bez majki, na raznim lokacijama udaljenim oko 25-30-35-60km od Valjeva.
i onda vikendom odemo tih 60 pa se još zaobilazno vratimo i napravimo 125-145km, a radnim danima odemo zajedno tih 25 ili 30 i nazad, što izađe jel tako 50-60km, i nakon toga ja odem na onu drugu stranu.
ako smo išli u manja brda ja odem u veća, i vice versa.
i tako sam svakog dana prelazio preko 100km, nekad kao tempo plus lagano, nekad kao dva tempa.
bicikla je čudo, jednom kad se utreniraš postaneš monster koji može svakog dana da gazi po nekoliko sati, uz zadršku da na bicikli nije sve ravna linija snage nego naravno na brdu zapneš svojski a nizbrdo uključiš tehniku i vežbaš kako da prolaziš što brže kroz serpentine a da ostaneš unutar dve bankine i okolne šume.
s tim da je sve ovo bio uvod, a poenta je da sam naredne godine doslovno leteo na maratonima, sva ta snaga se baš onako fino pretočila u trčeću snagu, barem što se tiče trka koje nisu skroz ravne, mada mi ni ravne nisu nešto primetno lošije išle.
tako da sam te godine, koja je bila jednom jedna, usadio sebi neku ravnodušnost prema manjku trčanja, pod uslovom da ima puno bicikle, jer sve se to nekako slije u isti bunar želja.
šteta što ne umem da plivam a ne umem jer nemam gde a kako stoje stvari neću imati gde još dosta godina a onda možda bude i kasno, osim ako odlučim da se kao M70 zainteresujem za bazene i bikinije i sve ostalo što uz to ide, sintetičke hormone rasta i vijagre i slično.
mada bih radije da se zainteresujem za dronove ili pedale za gitaru.
eto tako sam nakon jučerašnjih 65km danas dodao 86km za 1100+ metara uspona, no zabeležio sam samo 85km jer sam na mestima sa najvećim blatom gasio sat da mi ne bi beležio te brzine od 8 km/h i džabe mi kvario prosek.
imao sam naime jedan prekid asfalta od nekoliko kilometara no to je bila cena da krug od 99km smanjim na 86, što je na kraju ispalo taman tih pola sata uštede koliko bi bilo prekasno za povratak, da nisam skratio.
(uspomena na deo od 3-4km bez asfalta)
na pola puta sam potrošio jedan od 3 preostala gela kojima je istekao rok početkom prošle godine. malo smrduckaju i vuku na vino kao da se deo onog šećera od stajanja fermentirao u alkohol, no nadam se da je 60g mala količina da naduvam neke promile za saobraćajni prekršaj. povratak je prošao okej, jedino mi je u poslednjem satu bilo malo vrućina, da li od vetra u leđa ili od tog gela, ko će ga znati.
pre par dana sam podesio Stravu na telefonu koji nije Huvej i sad napokon ne moram palit kompjuter da bih gledao stravu, i sve što mi je ranije sa garmina automatski legalo na stravu sam onako odjednom "edit past activities visibility" vratio sa privatesa na foloverse i sad ću narednih dana malo po malo čačkati da uđem u fazon sa stravom, kao i prošle godine na proleće.
moja Strava je kao visibaba, svake godine se probudi sredinom marta ako je sunčano vreme.
Nema komentara:
Objavi komentar