juče me kao drmusala temperatura i ceo dan se smežurao kao babina guzica.
shrvan tim zbivanjima sam zakucao u fotelji i nisam se čak ni okupao, iliti istuširao, otuširao, nego sam promenio gaće i majicu i umro u krevetu amin.
bolje je što sam zaspao bez garmina na watchnom zglobu inače bi mi verovatno saopštio da sam spavao 12 sati sa neverovatnim kvalitetom i da mogu danas maraton za sat i po.
nekakva draž je i u neizvesnosti.
elem opet sam radio, bušio, renovirao, strugao, i prešao u drugo poluvreme dana a da nisam ni primetio.
dok trepneš već dva popodne.
a sat kaže da sunce zalazi u šest.
to još danas, dok se ne prevrnu satovi na +1.
do juče (ne baš juče, ali do pre mesec i po) sam kukao kako moram da ležim u krevetu kao mrtvac jer nikako da svane!
probudim se u pola 6 a sviće tek u 7, znači agonija.
do juče (ne baš juče, ali do pre mesec i po) sam kukao kako moram da ležim u krevetu kao mrtvac jer nikako da svane!
probudim se u pola 6 a sviće tek u 7, znači agonija.
i dok si trepnuo, svitanje se pomerilo na ispred 6, a meni se spavaaaaaaa.
barem do sedam.
i posle kažu, došlo proleće, priroda se budi.
kur moj se budi, meni se spavaaaaaaaa.
kažu vesti da se opet pomeraju satovi, da li sam to već napisao, ili sanjam, ili sam bunovan pa ne znam šta sam već napisao?
uglavnom sutra će 6 ujutru da se zove 7 ujutru, i 6 uveče će da se zove 7 uveče, E TEK TO OTVARA MNOGA VRATA.
vremenska vrata, prostor-vreme, stiven hoking, zakasneli start i zakasneli cilj, taj fazon.
najviše sam u životu voleo maraton u Podgorici jer je uvek bio poslednjeg vikenda oktobra, i tada su se pomerali satovi, i što bi rekli portali "spavali smo sat više".
kako sam uopšte istrčao lični tamo, pred maraton sam spavao samo od 03 do 05 ujutru, isuse.
kako sam uopšte istrčao lični tamo, pred maraton sam spavao samo od 03 do 05 ujutru, isuse.
nikada mi neće biti jasno kako sam to uspeo.
doslovno sam napravio nemoguće.
a danas sam uradio moguće.
sutra je novi dan, novi put, možda, i nova trka, možda.
Nema komentara:
Objavi komentar