dvaput je dvaput, ali triput je triput

... reče Fata.

tako sam ja vođen saznanjem da će se proleće sve više udaljavati (i za nekoliko hiljada godina stizati tek u jesen, po crkvenom kalendaru, jelte) rešio da se prilagodim zimi!
tačnije da se adaptiram jelte.

i svanulo vedro, plavo nebo, nevermind odem ja po gradu da tražim neke šrafiće i masku za mobitel, trčkarao levo pa desno i nakupio bome dobrih 6km.

a trčao ni nisam, ovo je isto bilo kao da sam šetao po gradu, samo duplo brže.

čitao sam da Veronika tako trči kod zubara, trči na pijacu pa sa prazilukom nazad kući, tako nekako, pa rekoh što ja ne bih mogao, jedino da me ne vidi policija jer oni ne hapse onog ko je ukrao nego onog koga vide da negde beži.

i dok si reko keks počeo je sneg.

brate mili, ko nas ovo kažnjava, verovatno nato pakt skreće vetar i oblake sa ukrajine direktno na srbiju.

prirodno biti ne može, mora da je neka zavera stranih plaćenika, mora da su neke vetrenjače postavljene na rumunskoj granici i samo piče prema nama.

i tu ja nešto lepio naravno lepkom iz lidla, imam neki dvokomponentni superjaki i drugi dvokomponentni super brzi i uopće nemam pojma zašto sam oba kupio kad na onom brzom stoji deklaracija DVE TONE i nacrtan manji teg, a na jakom stoji nalepnica TRI TONE.
dakle obzirom da sam lepio neki sobni stočić, imaš lepak da ga učvrstiš za slona, i za slonicu, ako je tolika razlika između njih.

pa sam onda iako mi je trebao JAKI uzeo onaj BRZI da ne bih predugo dežurao hoćel to sjebati neka mačka i vratiti na kafanska podešavanja (srča do kolena).

i onda odem ja na drugo trčanje, pa mi bude lepo kad sam malo zašao u prirodu pa završim fajl i stisnem finish, pa pored potoka kozijom stazom prođem do nekog drugog puta i popnem se do asfalta, i onda odatle snimim povratak trčeći do kuće, i dobijem dva trčanja po 5km.

uz jutarnjih 6km oborim rekord za mart.

postajem ozbiljan trkač dragi moji, mnogo ozbiljan.