nedjelja, 31. srpnja 2022.

poslednji kilometar

tako se pogodilo da je kombinacija prognoze i mojeg verovanja u istu donela odluku da umesto svega i svačega završim mesec sa kompilacijom ničega, no barem (opet) nisam nezadovoljan.
svaki poluodmor donese neko uskrsnuće sutradan pa tako možda i avgust krene furioznije.
u znaku lavljeg srca.
džabe lavu srce, razmišljam, kad mu fali ona glavna udarna trojka, a zna se gde se to nalazi, jedan kod ovce i dvojica kod labuda.
elem, čak sam na hajku malo i potrčkavao pa mogu da dopišem još koji kilometar na jul, kada izračunam koliko je to "koji".
od sutra opet trčanje!

subota, 30. srpnja 2022.

svođenje računa

obzirom da po sparini gotovo sigurno neću potrčati sutra, može i ovo današnje da se smatra krajem meseca.
da bih došao do mesečne kilometraže moram da pogledam u excel, a da bih tamo išta video trebao sam svakog dana da upišem pređene kilometre, a nisam.
i sad se treba setiti gde sam sve to bio, kuda su išle tri desetke sre-čet-pet, i kuda su išle rikaveri vožnje nakon njih.
ovo poslednje se najlakše pronađe preko sms-ova u kojima se sa Lolom dogovaram o povratku.

(posle desetak minuta)
paaa braćo i sestre, odnosno po bontonu sestre i braćo, izgleda da sam pretrčao samo 117km što je za jedan manje od 118 koliko sam prešao u aprilu ali je barem više od 84 koliko sam prešao u februaru.
februar je bio onaj sunčan prolećni mesec kada sam dosta vozio biciklu a izgleda da je po odnosu bicikla:trčanje najgori bio maj, tu imam najviše pretrčanih a najmanje prekotrljanih kilometara.

no zato ovog meseca imam rekordnu kilometražu na bicikli što valjda i priliči julu, oko 1400km, što naravno nije ništa posebno ako gledam one godine kada smo trenirali pa se išlo i do 2600 no u svoju odbranu moram opet da napomenem da mi je sve ovo na mtb-u koji je puno teži i sporiji od trkačke bicikle.

štaviše sada sam u dilemi šta uraditi sutra, jer vidim da je najavljeno neko sumnjivo vreme i ne baš savršen dan za bezbrižno bicikliranje, a zato je bog i izmislio trčanje, da imaš šta da radiš kada preti kiša a ne želiš da ceo dan strepiš da li će te i gde zadesiti.

petak, 29. srpnja 2022.

al triput je triput

ovo je već neloše
uspeo sam da nadoknadim onaj manjak od frtalj kilometra jer mi je jutros ispalo deset i trećina, i tako sam sastavio nemoguće, 8+9+10+10+10 za svih pet radnih dana i udarničkih jutara
šta li bi bilo da treniram zaozbiljno i trčim i popodne, PRAVE         treninge 
(radi caps lock! a uzgred sam stisnuo i ono tab dugme iznad pa mi se napravio neželjeni razmak)
ništa gore od tih neželjenih stvari
tipa zoveš se Nenad ahahahahahaha
tose nisam nado, ahahaha, kao malo smo se pipkali i hop eto Nenada bubri u stomaku

dobra vest - stigao garmin sa popravke
loša vest - sve moram da podešavam ispočetka, šta se vidi na kojem ekranu etc.
loša vest - mrzelo me to da radim pred vožnju pa sam išao sa telefonom i negde stisnuo pause a nisam resume pa sam dobio mapu u vidu violinskog ključa, do tamo ciguligu levodesno a povratak prava linija
opet ništa epsko, samo odrađivanje redovnosti u životu, no ni 50km nije za bacanje

imao sam anegdoticu na pola puta, na jednom užasno strmom brdu mi se priključio klinac na mtb-u pa sam ga malo TRENIRAO ahahahaha
pucaju lanci pucaju menjači ono je trebalo snimati na tiktok ili kako se to već zove
za sutra je najavljeno jako nestabilno vreme pa će mi propasti ona šema pet dana jutarnje trčanje i rikaveri vožnje popodne, a vikendom dugačke vožnje
bumo vidli bumo zkombiniral nešt

četvrtak, 28. srpnja 2022.

krnji zener!


evo kako je to bilo
opet mi je trebalo nešto u lidlu i odem do tamo biciklom po rosulji i parkiram na parking za bicikle koji je ispod nadstrešnice, idealno
i krenem na trčanje, onako raspoložen
kišica zastala, Lola pored mene na bicikli, u korpi doručak za neke keriće pored puta
i negde gde je ona ostala da nahrani keriće a meni nastupio uspon, nakon parsto metara vidim da mi se na telefonu ništa ne događa
vreme ide, ali kilometri stoje, i prosek zadnjeg kilometra stojiiiiiii

dođem nazad do nje, zastanem, pipkam po telefonu, ništa se ne događa
nekoliko puta pause resume pause resume, ništa, sve stoji
stisnem finish, opet ništa, neće da se zaustavi aktivnost
i odjednom hhhhoooooppppp sve se vratilo u normalu, s tim da mi se kretanje zaustavilo tih parsto metara nakon početka brda, onda sam navodno stajao u mestu desetak minuta, i odatle preleteo nazad na ovo mesto gde sam zastao

otprilike sam već znao da neću imati punih 5km do okreta jer sam pratio ono vreme trenutnog kilometra i video da sam tek pred 5 minuta blago uzbrdo a verovatno sam išao i preko 6min/km no iovako je sve otišlo u propas', pa nema veze
okvirno nekih 9.7, upisaću 10 i nadoknaditi sutra
možda padne i treća desetka u nizu, ovo već prerasta u ozbiljne Pripreme!

ps
popodnevne vožnje i nisu nešto vredne pomena

srijeda, 27. srpnja 2022.

desetka!

 bilo neko pivo na akciji u kauflandu ili plodinama, zvalo se desetka
niko ne zna zašto se zvalo desetka niti nešto pamtim da je bilo "za desetku"
ali je bilo jeftino, četri kune
dakle čista desetka
eto tako sam krenuo jutros na trčanje sa namerom da nakon 8 i 9 otrčim 10km što i nije neka nemoguća misija
malo levo malo desno, prošao nekim uličicama i sokacima koje baš i nismo nešto pohodili zadnjih meseci, čisto podsećanja radi

a blog bi mogao da se zove i PRAŠINA
ne radi caps lock nego sam morao nekoliko puta da ga udarim iz sve snage pa je "proradio"
ništa bez čekića, stara izreka iz biciklističkih servisa
elem, juče sam oprao patike
one NBEVOZ
(jutros skroz slučajno videh neku staru sliku kako upravo u njima trčim beogradski maraton, eto na šta sam spao, svi u onim najkicama od 400 ojra a ja u ovim najjeftinijim od 55!
a da stvar bude još smešnija, toliko koliko sada koštaju patike na dnu strane sortirane po "cena padajuće", isto toliko sam pre samo 16 godina u podgorici platio one asics u kojima sam istrčao lični i koje su mi tada bile nešto najbolje što je moglo da se nađe u radnjama)

priča se nastavlja nakon preduge pauze/umetka
dakle jutros krenem u sveže opranim patikama i shvatim da, iako sam svih 10km trčao nazovi po gradu, pola trčanja proveo u prašini
trotoari su toliko prljavi, ulice, bankine, sve je toliko prašnjavo i preliveno kamenčićima, da praktično pola treninga ispadne off-road
gradski
i tako pretrtčah 5 po asfaltu i 5 po prašini za taj niz 8-9-10
sutra, šta li će biti sutra?

utorak, 26. srpnja 2022.

i teku bitke, teku porazi

čuj porazi
zavisi od očekivanja, ljudi moji, SVE zavisi od očekivanja
(RADI CAPS LOCK!!!!!)
kao prvo, otišao sam na trčanje
jutarnje
i nije bilo toliko loše
tojest prvo biciklama na pijacu, i onda taman još jedan tour de varoš
napravio sam gotovo ceo krug naokolo dok me Lola stizala i prestizala biciklom i usput završavala neke sitnice po gradu
na kraju je ipak stigla pre mene do krajnje tačke ali zadovoljio sam se i srebrom
to je kao ono u kategorijama kada ih nema previše preko 95 godina pa dobiješ srebro za zadnje mesto

i onda bog reče neka bude posao i bi posao i umorih se mlad
i razmišljam kojom biciklom na 36.8 stupnjeva, dal ovom ili onom, i na kraju uzmem onu za bajk&hajk pa gde me odnese
napravio sam neku zvrčkicu po jednom brdu, tek koliko da budem još malo na zraku, a od treninga naravno ništa
tako da nit je bio dan odmora, ipak sam pretrčao 9km, nit nije bio jer je ostatak dana bio što lagani umor što aktivni odmor, i tak
nakon 8 pa 9, možda sutra ujutru otrčim i 10km, woo-hoo

ponedjeljak, 25. srpnja 2022.

da jutarnja budem rosa

idu dani idu dani, roda leti preko krova, deca nova.
pokušao sam da se vratim u onaj ludi ritam jutarnjih trčanja, pa sam donekle i uspeo.
bilo mi je važno da otrčim BILO KOLIKO (RADI CAPSLOCK!)
pa sam otrčao 8km
i to od lidla pa do lidla, tamo sam ostavio biciklu
na kraju sam uzeo drugu majicu iz ranca koji je Lola nosila na bicikli, presvukao se i ušao u kupnju jelte.
uzeo sam onaj ključ za skidanje filtera za ulje na autu, jer mi odgovara da njime obuhvatim konzervu od kilogram, dok presipam onaj kozmetički vosak.
elem pretrčao sam samo osam kilometara no nakon jučerašnjeg haosa i ranojutarnje jurnjave na planinu, još sam i dobro prošao.
nakon posla nekih 55km biciklom, odustao sam od onog izleta i istraživanja u korist "obične vožnje" i na kraju je opet sve ispalo super.
mogu dani i bolje da se iskoriste ali ne žalim se.
što reče neka starleta, ako bih svakog dana pila šampanjac, šta bih onda za rođendan?

nedjelja, 24. srpnja 2022.

just another peace of cake

cake ne dočekah ali nema veze.
mislim na kraju svake svadbe ide cake.
ali to je bilo puno kasno za sportaše.
elem, za danas sam planirao onaj izlet.
trebalo je veliko "onaj" ali ne radi caps lock.
no vidim ja dobre mi noge, lepo vozim, rekoh zašto da šetam i gubim vreme na pipkanje mapsa, ako mogu celo prepodne da iskoristim za vožnju.
i skrenem malo na drugu stranu asfaltom, na krug za koji znam koliko mi treba vremena.
da što manje stvari zavisi od slučajnosti.
i fino mi išlo, nešto gužve u saobraćaju ali ne previše.
skroz pred divčibare pored mene usporava auto, neki veseli čovečuljak me pita jel tuda za valjevo.
jok rekoh, ovo je za divčibare.
dakle moram da se vratim? pita čika.
ma ne, sad kad ste već dovde došli samo produžite pravo preko brda i na užički put, pa nazad za valjevo. ionako ste na pola kruga, pa što ne proći kroz turistički centar.
ode veseo čika dalje.
ja za njim.
spustim se do kamenoloma kad reka presušila.
morao sam da zguram biciklu da vidim to iz prve ruke.
i da slikam.


kad sam stigao do same brane, rekoh ovde ću da sednem da ispišem neki sms, kad čovek peca, dole ostalo malo vode.
malo popričamo, ja odozgo on odozdo, čuje se žubor jer ovamo od mene u jednom ćošku preliva, ali kod njega je bara i isti vodostaj, nigde ništa ne otiče.
jer odatle prestaje gornja reka zabava i nastaje druga, suvaja.
zato što ponire.
puno krivina kasnije voda se opet pojavi na površini korita i odatle se zove gradac.
elem ja na vrhu brda, stižem čoveka koji trči.
nešto mu kažem, nešto on meni, skontamo da je rus.
dole u selu je u gostima.
trči onako topless. 
skrenem malo s njim mada nismo nešto silno uspeli da se sporazumemo, ne znam kako je tu u gostima ako ne zna jezik. valjda domaćini znaju ruski.
lepo trči, nije zadihan, kao ja kad sam bio u formi hehe.
ode on kaže tu sam ja u gostima, okrenem i ja nazad svojim putem.
svašta.
da mi je neko rekao da ću da sretnem toples maratonca iz rusije usred leta na +34 kako trči po selima iznad valjeva, hm.
eto.
81km a možda i 82, nisam siguran.

subota, 23. srpnja 2022.

just another peace of $hit

nije slovna greška, govno je svakako jedna mirna pojava i nikog ne dira, ne napada, nije agresivno, ćuti i čeka.
nema potrebe da mu kažeš "NE MRDAJ S MESTA!".
RADI CAPSLOCK, RADI RADI RADIIIIII
plan je bio ovakav.
prvog dana Lava da lavovskim naporima potegnem u planine na +36, da bih sutradan izveo jedan rikaverić izletić.
ali!
toliko sam radio da sam za vožnju već bio polumrtav.
tako da sam stigao do pola planirane planine, napravio neku zvrčku čvor po brežuljcima i vratio se kući.
no nisam bio baš toliko premoren, ispostavilo se, jer sam odmah onako u bici gaćama samo u majici umesto u dresu, nastavio sa radom.
naime uzeo sam onaj perač pod pritiskom i njime oprao celo dvorište, a obzirom da je od ovih 6 ari u centru grada pola trava a pola beton, imalo je bogme sa se riba i da se riba. 
nemaš ni osećaj koliko je to prljavo, navikneš se da je pomalo sivo, tamo gde je često vlažno povuče i na zelenkasto, ali nakon pranja pod tlakom ostaje gotovo belo, kao da je iznova izbetonirano.
a i puno se brže osuši kad je ovako čisto.
elem sutra svakako moram na taj izletić jer sam našao u mapsima kuda treba proći, jedino treba rano krenuti obzirom da je venčanje u crkvi već u 14h što znači da bih do 13 trebao da sam nazad doma, dakle moram krenit najkasnije do 8.
hm.

petak, 22. srpnja 2022.

just another peace of meat

sad mi baš ne idu ove enigme sa pis of majnd i pis of mit, nešto izgleda da aboriđini samo googlaju just another manic, ništa drugo braćo burazeri
ja sam vam pak zagino sa aparatom
onim pritiskašem
znaš kad ljudi treba da umiru pa kažu on je bio čiraš on je bio pritiskaš
e pa tako
ne znam koji aparat je čiraš, možda neki akumulatorski

pita pre par dana komšija konzul
je li sale, šta ti to zuji
rekoh
komšo konzule, akumulatorski usisivač, haos ludilo, ponuda u inbokz, stoput mi čistija kuća s ovim čudesom
a oni tamo šetaju protiv litijuma! - reče konzul
ironija u tri slova, 
irony and ivory, 
living in perfect harmony

i tako mi je gotovo ceo dan prošao u aku radovima,
kao što nas je učio profa iz logike matematičke u srednjoj, 
pa kaže ako pe onda ku, pe implicira ku (P&Q)
neke reminescencije iz prethodni' životâ

ukratko, in shortest, unaj kraće, ujutru pijaca, pa ribanje betona prskačem pod pritiskom, tj pritiskašem, nikako čirašem, pa posao, pa drugo poluvreme agresije spram buđe, pa isto kao juče dva sata rikaveri vozikanja a usput sam nabrao pun ranac mladih kukuruza


i dobro, usput sam morao da bocnem/prcnem budalu koja je sprintala da me obiđe pa usporila da predahne, rekoh DA LI NE UMEŠ DA POPRAVIŠ ZADNJI MENJAČ PA TI JE UVEK U NAJVEĆOJ BRZINI, ILI SI PROSTO MAZOHISTA?
... na šta nisam naravno dobio odgovor, i ubrzao ostavivši krkana u prašini


četvrtak, 21. srpnja 2022.

just another piece of mind

primetio sam da imam duplo više klikova na blogu kada u naslovu bude bilo šta što neko može ukucati u gugl, pa obzirom da mi prija popularnost, nastavljam u istom stilu.
to što ovaj višak publike dolazi iz pakistana ili botsvane mi ništa ne smeta, bujrum.

elem danas je bio malo netipičan dan iz prostog razloga što sam nakrcao još jedno trčanje ujutru i to opet brdskih 11km, pa sam imao solidno umarajući dan na poslu, pa sam još nešto uzeo da radim, i nakon toga mi više nije bilo do bici TRENIRANJA (RADI CAPS LOCK!)

... nego sam samo otišao laganih par sati po brežuljcima iznad grada gledajući da nije neko pobacao neko kuče mače pa da ga donesem negde niže vodi jer ti što bacaju štence baš i ne razmišljaju šta će piti na brdu na divljoj deponiji na tri kilometra od najbližeg potoka, a autonomija kretanja im je jedva par desetina metara.

no srećom ne nađoh nijedno, iako se broj divljih deponija upetostručio.
A EVO I ZAŠTO
naime na par raskrsnica gore na asfaltu koji ide povrh brda, postavili su kamere i napisali zabranjeno bacanje smeća prostor je pod video nadzorom.
i šta se onda događa a logično je i bilo očekivati, na svakom kolskom putu koji ide kroz šumu, se na svakih stotinak metara formirala nova mini deponija a kako vreme prolazi sve su manje mini a sve više maksi.

i tako je umesto na velikoj raskrsnici tj proširenju gde se puteljak uključuje na asfalt, i odakle je bilo lako bagerom ili čime već pokupiti sve stare kauče i razbijene wc školjke i televizore, sada sve to fino raspoređeno celom dužinom i površinom šume, na puno nepristupačnijem terenu za čišćenje, pa će tamo i ostati i nastaviti da se gomila.
balkan.

štos tiče brojaka, sa jutrošnjim trčanjem sam one NB EVOZ doterao do 200km, a julsko trčanje do 70km i to je skoro sve u zadnjih nekoliko dana.
biće to rekordno malo ali zato na bicikli već imam preko tisuću i to sve na mtb-ajkovima, ništa na laganoj cestovnoj.

srijeda, 20. srpnja 2022.

just another boring srida

moram guglovat kad se menja zodijak.
zodijače moje mače moje luče lutajuče...
"22.jul 22:07 Sunce ulazi u Lava".
kako simpatično, 22.07. u 22:07
dakle imaćemo još dva dana u rakovima i krabama.
i posle imamo neke sumanute prognoze, navodno će ići 37 pa 39 i zaključno sa subotom +43°C, jedva čekam zbog ovih što kukaju na vrućine, da vide da ovih suvih 34 nije ništa strašno.

danas sam nastavio sa šemom iz dva dela, pa sam ujutru otrčao polubrdskih 11km i to življe nego prethodnih dana onih 8+7km, a popodne sam malo u ekspediciju biciklom a malo mobitelom.
u prevodu zastao sam na jednom vidikovačkom punktu i analizirao mapse usput gledajući predele i kontao kuda bih jednom mogao proći.
ali to je više za bajk + patike, a ne ovako za sprinterice koje nikako ne vole silaske s bicikle.

teška srca sam se pomirio sa faktom da mi se rasprodala velika brusilica (za 23cm ploče) u lidlu ali zato neću propustiti perač pod pritiskom koji je takođe 2/3 cene od sličnih modela po prodavnicama alata.
štaviše od silnog uzbuđenja smo jutros iskombinovali to trčanje da u povratku prođem pored lidla i da to natovarimo loli na gepek od city bikea, čak smo i tregere poneli, no preračunali smo se za jedan dan pa ćemo sutra morati opet.
tja.

utorak, 19. srpnja 2022.

just another manic tuesday

utorak je dan za pijacu i odemo obično oko 7.
kad ono sa bicikle kad izlaziš pored reke, ukaže se neki dim iz grada.
i umesto na pijacu produžimo prvo prema tamo da nađemo gde gori i šta.
kad ono užas, šest kuća sa lokalima jedan do drugog, vatra guta bez žvakanja.
vatrogasci bacaju crepove na ulicu da mogu da uđu ispod i ugase grede, užarene grede propadaju u lokale.
sve je krenulo od dve pekare desno i nošeno vetrom išlo dalje, tu je neka prodavnica maskica za mobilne i menjačnica, pa butik odeće, pa zlatara, pa još jedna radnja.
pa kad su iz neke prostorije u pozadini, iz zlatare krenule eksplozije, valjda tamo drže neke kiseline za ispitivanje nakita ili kajgod.
prodavačice iz pekare istrčale u keceljama i klompama, valjda im stvari ostale unutra, sede na ivičnjaku i plaču.
žena čiji je butik vrišti na vatrogasce da će joj unutra izgoreti neke haljine, a njima su haljine svakako zadnje na pameti jer gore kroz potkrovlja požar može da zahvati još barem tri kuće dalje u pravcu vetra.


nakon toga odemo do pijace, pa ja opet na trčanje polukružno gradom da bi se vratili preko mosta sa kojeg se vidi pozadina tih kuća, vatrogasci i dalje gase, sve i dalje gori, i ne vredi, odosmo na posao.

nakon posla je pisalo u vestima da je ugašeno pa sam mogao na vožnju.
imali smo dogovorenu večeru sa drugaricom u pola 7 pa sam od 14 do 18 izveo najdužu moguću vožnju i popunio taj vremenski prozor do poslednje sekunde, i još desetak minuta preko.
ćevapi su bili odlični, taman kao rikaveri od tih 74km mtb-om, a uspeo sam i da prođem jednim novim putem.
očekivao sam asfaltić jer "sa one druge strane" krene asfaltić, no kad sam krenuo sa ove nove strane, odmah nakon jako strmog kilometra sam upao u kamenjare i tu mi je i otišlo tih desetak minuta, da ne kažem akademskih.

ponedjeljak, 18. srpnja 2022.

just another manic monday

zašto je maničan, pa zato što nije.
nego sam napisao blog i ostao mi u draftsima, da ne kažem u skicsima.
a dan jeste ipak bio malo maničkast jer se sve nešto oteglo i nekako mi nije bio dan za biciklu nakon onih 130km juče i kao hajd ujutru da odem malo na trčanje pa ću posle videti šta ću, a šta posle posla imaš i da gledaš šta ćeš kad ti se nigde ne ide.
no kako sam krenuo na trčanje video sam da će to biti "mrka kapa".
tako se u ovom kraju kaže za "neće o' tog posla biti ništa".
pa sam malo kao potrčkavao pa malo šetao kroz šljivike i livade i eto.
našao neke ostavljene štence na brdu kod prodavnice pa i to zaboravio da objavim u lokalnoj grupi ljubitelja.
imaš ljubitelje životinja, to su oni svaštari, a imaš i one što probiraju, to su ljubitelji pečenih životinja.
i tako sam malo dopunio onih jutarnjih 8km pa bih slično i sutra i narednih dana, jer ako rano ustanem uvek ima nešto vremena pred posao.

nedjelja, 17. srpnja 2022.

drugo poluvreme Jula


sa društvom do prevoja odakle se pruža pogled na Bosnu, 
i onda su oni ostali na vidikovcu da menjaju gumu 
a ja se spustio 15km do Drine, i vratio nazad istim putem.

129km vožnje, smešan prosek jer smo išli baš lagano, 
oni su išli cestovnjacima a ja mrcinom od mtb-a 
doduše gradskom varijantom bez amortizera i krampona 
ali 15 kila je 15 kila, 
bolje Fatu dvaput nego 15 kila kotrljati preko Debelog brda.

subota, 16. srpnja 2022.

pola jula

eto danas 16. u podne je prošlo dakle 15.5 dana Jula odnosno julija, jer je valjda july došlo od julije cezar, kad već nije hteo da se zove jul neko đuli kao ona danijelova evrovizijska pesma.

a šta povezuje julijusa cezarusa sa isusom, pa eto to što sam u prvoj polovini julija pretrčao 33 kilometra a legenda kaže da je đizus toliko živeo.
ili je umro u 33-ćoj, nemam pojma, mrzi me da guglam sad.
ovako je neizvesnije i zanimljivije.

A EVO I KAKO JE DOŠLO DO TOG TRČANJA (CAPSLOCK RADIIIIIII)
I TO BEZ PRITISKA, SAMO LAGANI DODIR LEVIM MALIM PRSTIĆEM I FUĆ!

juče se zapalila gradska deponija pa smo stajali da posmatramo kao da se radi o nuklearnoj probi.
nešto je pucalo, dal flaše ili boce spreja u kojima ostane plina, tek svaki čas po jedan BUM!
(OPET RADI CAPSLOCK
prosto se iznenadim kad proradi, 
upali mi se neka lampica da nešto nije prema očekivanju)
i ja otišao dalje, bile slike po fejsu, blać srać, i jutros svanulo samo +20 rekoh da li bih mogao malo da se podsetim kako to uopšte izgleda kada pokušavaš da trčiš.
i trup trup opet odemo tamo, Lola na bicikli pony, što je Milijana gony, dima koliko hoćeš ali vatre malo manje doduše, i umesto jednog 5-6 kamiona vatrogasne sile.

i još mali polukrug okolo po gradu i dopunim do 9km.
pffffff.
piše mi prosek 6'04''/km ali na dosta mesta sam stao pa dok upalim telefon pa otvorim stravu pa stisnem PAUSE, prođe i po deset sekundi, i tako u gotovo svakom kilometru po jednom.
tako da je sve ušlo u prosjek.
ali nema veze.
eto podsetih se kako trčanje izgleda.
a nisam ni morao.

posle toga uzeo da očistim bicikle, pita Lola treba li mi neka krpa, sunđer, voda, rekoh TREBA MI ČELIČNA ČETKA, obzirom da je ovaj svoj bolji mtb poslednji put oprala nikad, a ja sam ga poslednji put čistio takođe skoro pa nikad, koliko se to "nekad davno" otkotrljalo u povijest.
izborih se nekako.
promenio i sebi paknove prednje, izlizali su se skroz do onog ležišta koje nosi gumu.
dakle sutra treba otići negde gde ima puno prilike za kočenje.

petak, 15. srpnja 2022.

grobarska posla

ujutru je bilo svakakvog posla pa mi ni najkraće trčanje nije palo na pamet, i sve se vrtelo oko dogovora sa komšinicom da nešto zajedno odroštiljamo predveče.
onda je umrla neka baba u komšiluku koja nam nije uopšte bila bliska ali ovoj drugarici jeste i onda smo odložili roštiljanje.
i onda sam pomislio eto ipak neću morati da zbrzim vožnju.
i onda se javila druga drugarica iz beograda da joj je uginulo kuče.
koje smo mi doneli biciklama u malenom rancu iz sela nekih 35km odavde.
nešto poput minijaturnog terijera.

i sad kreće život sa svojim putevima i stazama.
otac je kuče utrpao u neki džak da bi ga negde odneo i bacio.
jer je ta kuća na prodaju pa da ga ne bi bageri za koji mesec iskopali i odneli ko zna gde.
otac živi na drugom kraju grada ali je svraćao da je nahrani.
ali ima tu i još jedna začkoljica.
u neposrednoj blizini, par ulica odatle, žive i brat i snajka.
koji pazi sad NEĆE (PRORADIO CAPS LOCK, UZ PRITISAK IZ SVE SNAGE, UMALO STO DA PROBIJEM) da dođu da sahrane kuče, eto, neće.
oni "rade od kuće", dva lenja i razmažena debila kojima je "cimanje" da se petljaju oko bilo čega.

i sad ajd što joj je umrlo kuče nego još dodatna sramota da ona iz beograda mora pored tolike porodice ovde da zove nas, da joj pomognemo, da se kuče dostojno sahrani u nekom kutku velikog dvorišta pokraj nekog drveta. 
i tako sam ja sa ašovom na bicikli pony preko pola grada na +34 klaj klaj pa kopao pa zatrpavali i tako to.
i posle toga na laganu recovery vožnjicu.
nisam ništa snimao nego ću taman sad natenane da izmerim u nekoj aplikaciji i jučerašnju avanturu i današnju turicu.

četvrtak, 14. srpnja 2022.

dan pre petka

veče uoči petka
suton pred petak
pomrčina četvrtačna
ako su petak peti i četvrtak četvrti, zašto sreda nije tretak ili trtak
onaj posle nedelje ili seoski rečeno po nedelji, to je ponedeljak
a zašto se ovce teraju u tor sutradan, nikom nije jasno
zamisli rodiš se u utorak pa ti ne daju napolje, pffahahahha

elem ovako je išlo
pre nekog vremena mi je drug tu lokalac poslao u poruci obeležen jedan novi asfaltić
kaže uzano i strmo, mora polako da se vozi
pa kako da vam kažem, ono je bilo kao video igrica
i posle sam pronašao još par puteljaka
jedan me odveo ljudima u dvorište pa sam morao nazad, drugi me odveo na fudbalsko igralište prekoputa manastira, ne znam imaju li opatice neku svoju momčad
opatičad

i tako levo desno onim novim bajkom sa 29'' točkovima
pa sam malo onako bezbrižnije letio po kamenju
usput pripitomljavao neke kučiće što vazda laju i jure sve živo
uspešno
i tak
trčanje i dalje na aparatima
trčaću više kad budem malo smršao, 
a smršaću kad budem više trčao.
otvoren krug bez početka i kraja 
pa ne znam kako se u njemu zadržati

srijeda, 13. srpnja 2022.

dan posle utorka

iliti što bi atomci rekli, jučerašnje sutra.
tojest današnje danas.
krenuo blogoje na trčanje pa napravio biciklistički trening.
sreća da nisam bio na poniki nego barem na običnom bajku.
TO TEŠKO KO CRNA ZEMLJA! - uskliknu junior koji mi je pravio društvo na početku.
plan je bio da odem biciklom do pod planinu, tj do onog čuvenog sela 24km od kuće, pa da nešto malo otrčim poslednjeg umerenog dana pred vreo talas.
tek nakon nekoliko km skontam da mi se neko zalepio za zadnji točak.

mali nema nameru da pomoli nos na vetru, jakom, očigledno me spazio u daljini i zaleteo se pa se zalepio kao čičak i sad uživa u zavetrini.
tu odvezem nekih desetak kilometara progresivnog tempa i bogme pred kraj mi je duša bila u nosu.
nisam poneo flašicu pa sam mesto razdvajanja (ja levo on desno) iskoristio da se napijem vode.
jer sam nobelovac za užinu jeo neke slane stvari i kreće mi pena na usta, onako polagano.
u međuvremenu se skroz razvedrilo, i postalo još nemogućije za trčanje.

rekoh otići ću na izlet negde uzbrdo i samo strčati nazad do bicikle, iz tog sela jelte.
i tako je i bilo.
odatle standardno preko brda strmim puteljkom na drugu magistralu, na par mesta sam gore i pregurao jer nisam imao kramponke a bilo je previše peska i kamenja.
dole opet stao da pijem vode ispred neke kafane, tek prolazi jedan razbacani na trkačkoj.
krenem u lov za njim.

ali avaj, na svakom pravcu mi odmakne po još 50 metara, moja kršina od mtb-a prosto nije za trke.
i tu me pogleda onaj odozgo, tačnije namigne mi, i pošalje mi kamiončić pretovaren nekim kršem.
ja hop u zavetrinu, i hop nakon par km eto me pretičem razbacanog.
ajde debeli, viknem, čime ga pogodim u žicu da krene da sprinta.
malo je išao iza/pored mene ali se očigledno plaši da ide u zavetrini, pa je napravio skok i na jednom mestu gde je kamiončić usporio, odjurio ispred.
no naravno nije predaleko odmakao.
nakon još par km ga opet pretičemo, on vidno usporio i nateže vodu iz bidona.
ja fiju za kamiončićem u grad, ćao.

ovo se nekad zvalo "trening", lagana vožnja sa dva bloka na anaerobnom pragu.
šteta što je tur d frans već pri kraju, mogao sam se priključiti, kad već ovako fino treniram.
ne bih ga baš pobedio na bicikli od 15kg koju sam sastavljao od starih delova "da se ne baci" ali ne bih bio ni predzadnji.

utorak, 12. srpnja 2022.

utorak

zašto menjati tim koji dobija, pomislih, 
i nakon jučerašnjeg stavih jednako kreativan naslov.
baš pre par minuta na poslu (ne radi caps lock, šmrc)
jedna žena reče
"tanka je linija između genija i ludaka".
na šta ja dodadoh, s tim da samo poneki genije priznaje da je lud,
a gotovo svi ludaci misle da su genijalni.
dakle nije baš recipročan proces.
neće kiša iz bare u oblak, barem ne u obliku kapljica.

i tako je došao famozan dan za trčanje.
ako će mi ovako sveže biti noge svakog dana, 
onda ću svake večeri preskočiti makar i kap piva,
kao što sam sinoć.
rekoh e baš neću.
kao što je bijelo dugme imalo album eto baš hoću.
a je neću.
ne moraju svi da hoću.

nije to bilo ništa spektakularno, ali eto.
juče je bio nekakav poluodmor koji mi je očigledno prijao,
a verovatno se nisam preterano istrošio ni od onih skoro 6 sati poBosni.
prekjučer jelte.
uzeo sam one NB EVOZ
PRORADIO CAPS LOCK
tojest nije proradio sâm od sebe nego sam ga pipkao, udarao, 
i na kraju ga utisnuo, rekoh probitiću tastaturu, 
i upali se ona plava lampica u ćošku!
dakle um caruje snaga pali capslock.

sve u svemu all in everything 12km, nešto malo jače, 
150m uspona, prosek oko 10.5 km/h, najsporiji km 6'25'' a najbrži 5'25'',
nije baš da bih pobedio VŽ polumaraton za koji mi je jutros stigao pozivni mejl.
ne bih ni u kategoriji ušao u top 10 na takvoj trci a kamoli u top 3.
možda u tenk 3.
moram smršat.

ponedjeljak, 11. srpnja 2022.

ponedeljak

stavio sam originalan i maštovit naslov.
sutra na trčanje.
jer sam danas odustao.
bilo je posla, ali ne previše.
onda sam nakon toga uzeo nešto da uradim pokući.
tojest na balkonu pa odozdo, nešto gulio pa okrpio.
jer sutra je sveti petar i OPET crveno slovo!
(NE RADI CAPS LOCK
NEGO MORAM PRSTOM DRŽAT SHIFT
 AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA)
ne znam šta je s ovim caps lockom...

uglavnom dok sam trebao na trčanje, 
a nameračio sam se, 
napokon je granulo sunce i poželo pržit.
ja sednem na bajk da se malo sunčam i aktivno odmaram, 
i nakon par km se naoblači.
naravno!
i ništa, po vetru amo tamo tamo amo uzb nizb uzb nizb.

u jednom času pita Lola gde sam i kad ću kući, 
rekoh sada ću snimiti na Stravu par km pa računaj.
snimim desetak minuta i pošaljem poruku "strava".
dođem nadomak grada, ona za pola sata nije ni krenula.
đaba nam strava.
ja napišem evo me kod magarca ona kaže evo me na magistrali.
ja pozovem kažem evo me kod prodavnice gore,
ona kaže tamo nema prodavnica.
dobro smo i kuću našli u povratku.
mogla je i ona nestat.
dođem kući i opet obrišem stravu.
nema od toga nikakve koristi, očigledno.

nedjelja, 10. srpnja 2022.

avantura avant ura

to je kad se uru ranije poraduješ da si nešto pronašao kad ono mućak.
ispalo je tako da sam planirao neku stazu kojom bi mogla da se napravi Dužina po Bosni, no trik sa mapsima je da nikad nemaš pojma da li na satelitskom snimku vidiš širok dobar makadam ili uzani asfaltić, ili bilo šta između.
plan je bio okvirno napravljen no ispostavilo se da je puno lakše pratiti mapse kada sediš u autu i samo na to misliš, umesto na bicikli gde ti je teže stalno vaditi telefon iz džepa.

štaviše čak i imam torbicu za telefon koja se montira na guvernalu no nisam ujutru sve stigao da namontiram, iskreno nisam se ni setio.
imam i kacigu i nosač za gopro za nju ali eto ni to nisam stigao.
ne znam ni da li je gopro napunjen, ni kolika kartica stoji unutra.
već sam pisao o tome da ako želiš da imaš i ostatak života osim svega toga, trebala bi ti sekretarica koja bi samo punila kameru i s nje skidala fajlove, druga za garmina stravu i trening aplikacije, treća za društvene mreže kojoj samo tako za vreme večere prepričam ceo dan a ona to snimi i onda stavi slušalice i preslušava razgovor i sa desetkom iz daktilografije to odmah prepisuje na blog.

a ne bi bila zgoreg ni jedna u ulozi bici trenera tj šefa ekipe koja bi se brinula o tehnikalijama jer smo na bosanskoj granici kada smo montirali bicikle za vožnju shvatili da smo zaboravili bidone za vodu, pa smo između sve od flašica u autu pronašli jednu koja može da se uglavi a da ne ispadne u onaj nosač, no čak i ta je bila "na čep" što je otežavalo hidrataciju.
svašta.
srećom bejaše dva izvora baš tamo gde je trebalo.

ukratko, prvo skretanje niko nije video pa smo otišli na pogrešnu stranu, dodali 15km na ionako ambicioznu turu, u Ugljeviku pojeli neku zeljanicu bukvalno od kilogram za tri marke (evro i po) i napili se jogurta, upravo je prolazila policija i začuđeno nas pogledala, gle ovi imaju više od 10 godina a ne piju pivo.
onda uspon na jezero, pa otkriće da prelazak preko brda nije neka kozija staza nego lep nov širok asfalt, uraaaaaa. 
spust takođe neloš, i došli smo u krug pred donji granični prelaz kod Zvornika.

i tu sam imao ucrtanu neku prečicu pored još jednog jezera koja je zayebala sve.
prvo uzan asfaltić, pa strm izbrazdan betonski put da ne šlajfuju po snegu, pa opet uzan asfaltić, i onda lep pogled na jezero, i rekosmo još jedno uraaaaa...
i tu je prestao asfalt.
slede 2-3km agonije po zemlji, blatu, kamenju, spust po kamenjarčini izlokanoj, baš fina zaprška.
na kraju opet uz drinu ali sa bosanske strane, nekih 120km u totalu od čega smo uboli dve prečice od svih opcija, jednu super i jednu govno, a od čega nismo potrefili druge dve koje su bile zagarantovano asfalt i van najprometnijih puteva.
ali hajd.
ne bi loše, plus jedan.

subota, 9. srpnja 2022.

začuđ

najobičniji međudan nedostojan pomena.
nešto malo poslovanja pa nešto malo odmaranja i sav sam nešto bio trt mrt.
pa sam onda menjao neke gume, s bicikle na biciklu, za slučaj da se sutra ide na neku turu, i nakon svega pokušaj vožnjice recimo polu-uspešan.
slično jučerašnjem leru, po gradu i oko grada trt mrt vrt, pa malo po brdašcima trp mrt vrt, ovo nije vrt kao bašta nego vrt kad se vrtiš nekim predelom da ne kažem vrćkaš se.
što nije isto što i vrckanje, to je kad se uvijaš.
ali smo se barem odmorili.
pa šta bidne sutra, biti će.

petak, 8. srpnja 2022.

pečuraka jok

bio sam rešen da u šumi nađem sunčanice i da ih ispohujem ali ćorak.
mrzelo me da idem tamo gde sam znao da ih ima, obično, a bliže mi se nije posrećilo.
nakon onih silnih vetrovitih planinskih kilometara sam bio neodlučan da li da išta pokušavam ali je hektičan dan odlučio umesto mene da će mi odmor najviše prijati.
naime od ranog jutra me udarilo neko prolećno ludilo da sve i svašta moram da uradim i tako sam nekih šest sati majstorisao sve moguće i nemoguće zanate, da bih se na kraju odlučio na najobičniji hajkić kroz šumu.
postojala je uvek ona rezervna mogućnosttz (na tastaturi je bila neka trunčica između t i z pa sam je pokupio, otud ovako čudan završetak reči) da "uradim nešto" ali to se u zadnjih pet godina dogodilo triput tako da i nije baš prâva mogućnost.
tipa na nekom brdu odredim pravac pa lupim desetak puta 100 ili 200m.
ali ništa.
još sutra zahlađenje pa povratak u letnju normalu.
moram guglat etape tur d fransa da vidim da li je neka vredna premotavanja tj naknadnog odgledavanja.
mada kontam da će za vikend biti neka paprika od etape, tj barem se nadam.


četvrtak, 7. srpnja 2022.

dan borca

kako će sad ove feministkinje da traže da se zove "dan borca i borkinje" kada je samo žikica španac ispalio prvi ustanički metak i nijedna žena mu pritom nije držala sviću?
biće napeto.
na dan borca sam posetio jednog drugog borca, čuvenog narodnog heroja živana đurđevića kojeg su živog pekli ali nije "propevao" pa mu sada podno spomenika sa ponosom piše "jači od vatre".
nekad bilo.
sad da im zapretiš da ćeš im oduzeti mobitel, odmah bi odali gde je bunker sa predsednikom, samo da mogu na instagram da stave sliku kako su pušteni iz zarobljeništva.

mic po mic najlaganije moguće sam uspuzio do prevoja zvanog debelo brdo, koji je ujedno i "sedlo" između dve planine, povlen i jablanik.
odnosno jablanik i povlen ako dolaziš od drine, kuda sam prošao u povratku jer sam produžio do seoceta sa druge strane u nadi da ću tamo naći kokakolicu koja bi mi kao asteriksu dala odlučujući komad snage da nastavim dalje.

no kad sam razmislio kuda ide taj krug koji sam zamislio i setio se svih onih strmih delova, nešto mi se nije ni išlo tamo.
ceo dan sam bio gladan jer zbog posta (ivanjdan, dan poznat po vašarima) nismo hteli ujutru da jedemo ništa mesnato, a ono slatkog što sam pojeo je proletelo kroz želudac i napustilo ga drugom kosmičkom brzinom.

tako da sam otišao tih 40km uzbrdo i isto toliko nazad, što i nije malo jer sam se usput popeo vertikalni kilometar i po.
nije epsko a ni poluepsko, opet nešto frtalj epsko, ali je valjda barem poslužilo kao trening za nešto brže više i jače.

srijeda, 6. srpnja 2022.

stotinu reči


kažu da slika govori više od stotinu reči pa izvolte gledajte i čitajte naglas.
ukratko, bio je povoljan dan za bike&hike pa sam pokušao da ga iskoristim.
jedino što nisam imao u vidu odnosno što sam zaboravio, bilo je da je potrebno duplo više vremena nego što zamisliš.
tako da su mi ideje bile da napravim za 50% obimniju turu, no i ovo je skroz dovoljno.

naišao sam na nove oznake E-7 što je neka evropska planinarska trasa, i prateći to sam prošao jednim delom (u dnu slike roze) kojim ranije nisam nikada, no tu i nema šta da se vidi.
umesto da sam otišao normalnim putem i prešao tipa 1200m, ja sam preprečio kroz trnje paprat i duboku travu nekih 1000m, plus sam umesto najlepših pogleda sa raskrsnice na vrhu bio ograničen da piljim ispred sebe da ne probušim gume ili ne nagazim neku guju.

mogli bi ti planinari da budu manje ograničeni i da odaberu lepši ali nijansu duži put, nego kao neke bube da moraju najkraćim putem od tačke a do tačke b pa makar i kroz trnje i paprat.
deo čak nisam ni prošao po markacijama nego sam znao da idu tim neprohodnim sokakom a ja sam terao po livadi odmah uz, pa se na vrhu nekako probio nazad.
mrzim te ture gde mi trebaju karbonske kamašne i duboke cipele za alpinizam, da se sav ne izgulim i izvrljim.

dobar deo sam vozio, možda oko kilometar guranja sveukupno uzbrdo i petstotinak metara nizbrdo na mestu gde je osim strmog nagiba 15-20% podloga bila kao da je neko prosuo kamenje veličine teniske loptice pa me točkovi nisu ni pitali kuda da idu nego su igrali fliper dok sam ja bio samo nemi posmatrač.
nije bio baš od epskih ali solidno zanimljiv dan, blagodarim-

utorak, 5. srpnja 2022.

peti sedmog

eto nakon puno premišljanja napokon sam se odlučio za trčanje, tačnije trčkaranje.
prvo naravno od kuće bićikletom pony (što je Milijana gony) do izlaska iz grada, i onda laganini putem ka brdima, 6.5km za vreme kojih mi je puls valjda samo jednom prešao 130 a brzine su mi se vrtele između 5'40'' i 5'50'' po kilometru ovisno je li blago ili manje blago uzbrdo.

tu sam se napio vode na česmi, i prebacio se u hike režim, te pokušao da pronađem uraslu planinarsku stazu koja spaja manastire iznad reke gradac sa ovim koji je uz jablanicu.
delovi se više manje dobro prepoznaju, jedan deo uopšte nisam skužio pa sam napravio mali zaobilazak, a na trećem mestu svesno nisam hteo da idem kroz kanal prepun lišća iako je tuda jelte najkraće, a to je kriterijum da bi baš tuda išle markacije, nego sam opet zaobišao kolskim putem.

odozgo sam kombinacijom trčkaranja i pešačenja stigao nazad u grad, dok je u daljini počelo da grmucka.
nepogode su bile najavljene već od 15h a nije se ništa ozbiljno naoblačilo do 16h, i to je bio razlog zašto sam pokušao da izbegnem biciklu.
sve u svemu sam prešao nekih 17.5km, možda i celih 18 jer nisam snimao deo gde idem kroz redove kupina uzbrdo nizbrdo i kljucam one najzrelije. radi se o onim tzv pitomim kupinama koje su duplo veće od divljih kakve nam pocepaju čarape na trejlovima.

od toga sam obračunao (naknadno, na osnovu grafikona kadence) da sam pretrčao nekih 12+km, pa eto nije ni loše obzirom da je bilo iznad +30 i pomalo nehumano za trčanje.
ujedno mi je onih prvih 6.5km bio blag vetar u leđa koji je dodatno podigao taj dojam toplote.
a sa česme imam i jednu anegdotu:

dolazimo na česmu pored puta, čovek puni balon od 6l, zdravo, zdravo.
i ništa.
štaviše pomerio se tako da nam je umesto bočno, okrenut leđima.
sprečava svaku konverzaciju.
balon je tek litar pun i otprilike je protok toliki da za svaki sledeći litar treba po minut.
mi onako pasivno agresivno NEĆEMO (RADI CAPSLOCK!!!) da pitamo možemo li da popijemo po par gutljaja, ali prilazimo na metar od njega i sedamo na neku betonsku klupu, vidno glumeći red u čekaonici.

i pazi sad.
budak osim što je ili full glup ili full bezobrazan, uzima drugi balon, otvara čep, i gura ga odmah pored ovog prvog, da bi odmah čim se prvi napuni mogao da samo pregura ovaj drugi i da ne izgubi ni kap vode na čekanju.
e ali prc, zazvoni mu telefon.
na ivanjdan je vašar pa on drži tezgu tu 300m dalje u selu i bla bla i utom mu se napuni prvi balon, a kako je u jednoj ruci držao telefon nije mogao da uzme oba balona odjednom.
ovamo telefon na uvetu, onamo on sklanja prvi balon, a ja kao poskok priđem i poturim šaku pod mlaz vode.
nastavim da pijem, da se umivam, onda kažem loli AJD SAD TI (OPET RADI CAPSLOCK!!!) pa iskoračim njemu ispred nosa, onda se ona umije i napije, i na kraju mu samo okrenemo leđa i odemo, kao što ni mi nismo postojali tu na česmi pre pet minuta tako i on ne postoji sada.
balvančina seljačka.

ponedjeljak, 4. srpnja 2022.

juliška četvrti

znam da ima nešto četvrtog jula ali sam zaboravio šta, uglavnom onaj antipatičnii ratni veteran iz muviza je rođen četvrtog jula a znam i još dve tetke koje su rođene istog dana, i obe su onako simpa.
a četvrtog jula je ubijen ili poginuo andra savčić narodni heroj i eno mu spomenika na onoj trokutastoj raskrsnici na brdu dračić.

inače ovaj četvrti jul mi je pomalo došao glave a da nisam bio kriv.
kao hajmo na vožnju onim manje prometnim ulicama no one vode pored stovarišta i tu mi se tanka žičica (licna) nekako zabije u gumu i onda je to polako ispuštalo i došlo do gnjecavog stanja na nekom 10. km od polaska.

minut pre toga me lola pitala kakve su mi noge posle onog breveta sa skoro 2000m uspona, ja rekoh ISTE KAO JUČE! 
OPET RADI CAPS LOCKKKKKKK!
i tu sam stao da menjam gumu pa mi se odvojila ona traka od felne koja brani gumi da uđe u žice, i obrnuto, pa sam skontao da ću i to morati da menjam ali tek kada se vratim kući pa sutra preksutra.

i tu izgubim skoro pola sata po onoj vrućini a splasne mi i volja mada sam imao neke zanimljive planove.
taman ću da stavim kramponke da imam za izlete i avanture, da više ne vozim ove trt mrt gume, njih ću na poniku ako u međuvremenu tu istu poniku ne zavrljačim na neki otpad.
tako sam prešao nekih 50-ak kilometara sa novootkrivenim puteljkom.

a imao sam i akciju izuvanja, jer je na mestu gde je s kamena na kamen moglo da se pređe preko plićaka, sada neko prelazio kamiončićem ili traktorom pa je produbio taj gaz do jedno pedalj, a nije mi se ostatak dana vozilo u gnjec gnjec mokrim čarapama i patikama, pa sam kao komandos pregurao biciklu a patike i čarape nosio u zubima.

nedjelja, 3. srpnja 2022.

brevet 100km

ispalo je upravo onako kako je trebalo da ispadne, osim par sitnih detalja koji nisu zavisili od mene.
a evo kako je ispalo ("A SAZNAĆETE I KAKO")
krenuli smo lagano do umereno, nešto pre 8, računajući da će i brevet poštovati satnicu.
nakon prvog dela zajedničke jutarnje vožnje Lola je okrenula nazad da bi se spakovala i krenula autom ka dogovorenom mestu 115km od kuće.
ja sam nastavio solo, i stigao tačno u 9 na mesto gde se moj put uključuje na njihovu trasu.

nisam čekao ni par minuta, pojavila se četvorka momaka koji su izgledali kao elitni takmičari, u tesnoj zavetrini po kojoj se vidi da su se na treninzima i trkama uveliko uhodali sa profi načinom vožnje.
dakle trebalo im je okruglo sat vremena za prvih blago brdskih 30km što i jeste dobro (ako si sâm) a možda i nije, jer četvorica mogu to da naprže doooosta brže.
tako da možda i nisu bili baš profiji.
ko će ga znati.
danas svako ima profi opremu, karbonski bajs sa profilisanim točkovima, sve nadžiža-bidžano za par hiljada ojra, naj sprinterice i kacigu.

nakon toga još dvojica, pa još dvojica i tu sam izgleda ja počeo da gubim u kvalitetu procene.
jer, prosto su mi svi delovali brzi i jaki, čak i momak kojeg sam pitao kako tako dobro ide a izgubio je priključak sa vodećima.
i on na nekom profi karboncu, aero karbonski kotači, oprema sva full, čak i one kompress čarape do pola lista.

i onda sam krenuo za njim i u 3-4km valovita kilometra mu skinuo dva minuta prednosti na mom 15kg čeličnom mtb-u sa najgorim delovima i najgorim točkovima i mesnatim gumama.
pa brate...
i tako smo išli više manje zajedno, nije bio pričljiv, pa sam odlučio da zastanem u jednoj prodavnici i kupim kolu i flašicu vode.
no tu sam morao dugo da čekam na red pa su prošle još dve grupice.

drugu sam stigao ubrzo, dahću puhću i idu baš sporo, prođem ih i stignem prvu grupu od četvoro i nastavim sa njima, e oni su već bili okej, malo šale malo svega.
stigli smo do okrepe kad tamo kampuje 5-6 nekih od ispred, vidi čuda, a ja mislio to sve profići.
odem dalje sa par njih, masa njih ostane da leškari pored česme, i stignemo još jednu grupu!
i dođemo do sledeće okrepe a tamo kampuje još 4-5 onih od ispred, i tu shvatim moju lošu procenu ko je profi :-)

prođem i njih sa dvoje najbržih, oni se malo zatim odvoje na kraću stazu a ja nastavim na dužu, jer je moglo da se bira između 100 i 200km.
nije mi se išlo na četničku livadu pa sam gore na raskrsnici malo sedeo u hladovini i preusmeravao sve koji promaše stazu a to je otprilike bila polovina, bilo koji odlaze ka kontrolnoj tački bilo koji se vraćaju na glavni put.

odatle sam nastavio sâm jer nikako da neko naiđe, nakon spusta napustio njihovu stazu koja se blago spušta u čačak i otišao na skroz drugu planinu koja se nalazi u zaleđu kablara, odakle čobanica progovara jelte.
i odatle se sjurim poslednji deo, put kojim nikada nisam prošao jer je između ostalog asfaltiran 2007. a dobro, ionako nam je sto kilometara od kuće, i sletim u ovčar banju gde zateknem Lolu kako se brčka u zapadnu moravu, pa joj se pridružim da malo sperem znoj tojest mineralizujem vodotok.

sve u svemu 114km, nepunih 2000m uspona jer sam jedan deo omašio da snimim, i bogme dobih dodatne boje po licu preko ove ionako već uveliko kolumbijske.
mogu da odem sa frulicom ispred robne kuće da pevam el kondor pasa, niko neće posumnjati, jedino kosu da prekrijem sombrerom.



subota, 2. srpnja 2022.

odluka je pala

plan je propao, živeo plan!
jedino mi je važno bilo (da postanem desno krilo) da odem na trčanje i sled događaja se pobrinuo da se sve osim toga desi.
prvo naravno po inekcije za psa po koje treba otići do veterinara, ali kreće pljusak, pa mini odlaganje, nemam vremena za trčanje a jutro je sveže za razliku od prethodnih i verovatno će biti prijatno sve do podne.

onda u grad, pa udri keru inekcije, pa neko malo raspremanje i tu mi sine zašto ne bismo od jednog posla koji nas čeka odradili 1/4 jer je posao ionako pokeraški "tri pa jedan".
tu kreće logistika, da li je lakše uraditi ona 3 umesto taj 1, i na kraju odlučujemo da ćemo sve odjednom.
i to je potrajalo do 14h kada se sunce diglo visoko a sva kiša isparila u vlagu 90% i samo lud bi krenuo da trči po takvom vremenu.

bilo mi je puno lepše kad sam bio lud, tada ne bih ni razmišljao, a ovako sve nešto premeravam kao da ću se istopit i crknit.
i odem na hajk izvan grada sa nešto malo trčanja ali naravno puno manje nego što sam zamišljao, i rekoh hajd, neka bude ovo dan odmora pred brevet, odnosno neku mtb Dužinu u sklopu njega.
pa ću već trčati, u nekom sledećem životu, mada sve govori da sam se i u ovom previše natrčao čim imam sve manje volje da i taj hobi održavam na aparatima.

petak, 1. srpnja 2022.

pola godine

vidiš nisam skoro prebrojavao te dane, da li je duža prva ili druga polovina godine.
haha.
za svakog ko je iz matematike imao više od keca, prva rečenica je radije nekakav vic.
no eto taj februar zeza stvar, jan-feb-mar = 31+28+31 i to dođe na 90, dakle prva četvrtina godine ima 90 dana, eventualno 91.
apr-maj-jun imaju 30+31+30 dakle uvek 91 pa tako između prve dve četvrtine svake prestupne godine bude nerešeno, tip nula.
jul-avg-sep su već opasni igrači, tu imamo samo jednu slabu tačku 31+31+30, a bome ni okt-nov-dec sa 31+30+31 nisu ništa slabiji.
dakle kod njih je uvek 92:92 s tim da je letnja ekipa slabija u napadu a jesenja u veznom redu.

i da svedemo račune, prva polovina godine ima 181 i ponekad 182 dana, a druga 184.
ostaje pitanje zašto druga polovina uvek brže prođe.
ako bi prvi jul stavili u prvu polovinu, onda bi prva imala 182 i svake četvrte godine 183, a druga bi uvek imala 183.
dakle prvi jul je uvek u prvoj polovini godine, heh.
skroz logična stvar kad se dohvatiš digitrona, a ipak zadnje što bi ti palo na pamet glede dileme gde je polovina godine.
dakle 182.5 dana kao polovina od 365 "pada" drugog jula u podne.
tadaaammmmmm, jednačina je izvedena.

a prvi jul za koji sam mislio da je prvi dan druge polovine godine a ustvari je zadnji dan prve polovine, nekako je prošao u među-treningu tojest bez nekih velikih zamisli i planova uz jedini cilj da dan ne propadne, pa nije ni propao.
i to je već nešto.
sutra (subota) bi bilo pravo vreme da ubacim neko makar minimalno trčanje čisto da ne zaboravim kako se to radi, a nedelja bi mogla biti izdvojena za priključenje brevetu od 200km koji prolazi tu na 30km odavde pa taman dok oni dođu do te tačke mogao bih i ja, pa da im malo napravim tojest ukradem druženje za narednih nekoliko sati.
bumo vidli.