mrzelo me da idem tamo gde sam znao da ih ima, obično, a bliže mi se nije posrećilo.
nakon onih silnih vetrovitih planinskih kilometara sam bio neodlučan da li da išta pokušavam ali je hektičan dan odlučio umesto mene da će mi odmor najviše prijati.
naime od ranog jutra me udarilo neko prolećno ludilo da sve i svašta moram da uradim i tako sam nekih šest sati majstorisao sve moguće i nemoguće zanate, da bih se na kraju odlučio na najobičniji hajkić kroz šumu.
postojala je uvek ona rezervna mogućnosttz (na tastaturi je bila neka trunčica između t i z pa sam je pokupio, otud ovako čudan završetak reči) da "uradim nešto" ali to se u zadnjih pet godina dogodilo triput tako da i nije baš prâva mogućnost.
tipa na nekom brdu odredim pravac pa lupim desetak puta 100 ili 200m.
ali ništa.
još sutra zahlađenje pa povratak u letnju normalu.
moram guglat etape tur d fransa da vidim da li je neka vredna premotavanja tj naknadnog odgledavanja.
mada kontam da će za vikend biti neka paprika od etape, tj barem se nadam.
Nema komentara:
Objavi komentar