kad ono sa bicikle kad izlaziš pored reke, ukaže se neki dim iz grada.
i umesto na pijacu produžimo prvo prema tamo da nađemo gde gori i šta.
kad ono užas, šest kuća sa lokalima jedan do drugog, vatra guta bez žvakanja.
vatrogasci bacaju crepove na ulicu da mogu da uđu ispod i ugase grede, užarene grede propadaju u lokale.
sve je krenulo od dve pekare desno i nošeno vetrom išlo dalje, tu je neka prodavnica maskica za mobilne i menjačnica, pa butik odeće, pa zlatara, pa još jedna radnja.
pa kad su iz neke prostorije u pozadini, iz zlatare krenule eksplozije, valjda tamo drže neke kiseline za ispitivanje nakita ili kajgod.
prodavačice iz pekare istrčale u keceljama i klompama, valjda im stvari ostale unutra, sede na ivičnjaku i plaču.
žena čiji je butik vrišti na vatrogasce da će joj unutra izgoreti neke haljine, a njima su haljine svakako zadnje na pameti jer gore kroz potkrovlja požar može da zahvati još barem tri kuće dalje u pravcu vetra.
nakon toga odemo do pijace, pa ja opet na trčanje polukružno gradom da bi se vratili preko mosta sa kojeg se vidi pozadina tih kuća, vatrogasci i dalje gase, sve i dalje gori, i ne vredi, odosmo na posao.
nakon posla je pisalo u vestima da je ugašeno pa sam mogao na vožnju.
imali smo dogovorenu večeru sa drugaricom u pola 7 pa sam od 14 do 18 izveo najdužu moguću vožnju i popunio taj vremenski prozor do poslednje sekunde, i još desetak minuta preko.
ćevapi su bili odlični, taman kao rikaveri od tih 74km mtb-om, a uspeo sam i da prođem jednim novim putem.
očekivao sam asfaltić jer "sa one druge strane" krene asfaltić, no kad sam krenuo sa ove nove strane, odmah nakon jako strmog kilometra sam upao u kamenjare i tu mi je i otišlo tih desetak minuta, da ne kažem akademskih.
Nema komentara:
Objavi komentar