biće napeto.
na dan borca sam posetio jednog drugog borca, čuvenog narodnog heroja živana đurđevića kojeg su živog pekli ali nije "propevao" pa mu sada podno spomenika sa ponosom piše "jači od vatre".
nekad bilo.
sad da im zapretiš da ćeš im oduzeti mobitel, odmah bi odali gde je bunker sa predsednikom, samo da mogu na instagram da stave sliku kako su pušteni iz zarobljeništva.
mic po mic najlaganije moguće sam uspuzio do prevoja zvanog debelo brdo, koji je ujedno i "sedlo" između dve planine, povlen i jablanik.
odnosno jablanik i povlen ako dolaziš od drine, kuda sam prošao u povratku jer sam produžio do seoceta sa druge strane u nadi da ću tamo naći kokakolicu koja bi mi kao asteriksu dala odlučujući komad snage da nastavim dalje.
no kad sam razmislio kuda ide taj krug koji sam zamislio i setio se svih onih strmih delova, nešto mi se nije ni išlo tamo.
ceo dan sam bio gladan jer zbog posta (ivanjdan, dan poznat po vašarima) nismo hteli ujutru da jedemo ništa mesnato, a ono slatkog što sam pojeo je proletelo kroz želudac i napustilo ga drugom kosmičkom brzinom.
tako da sam otišao tih 40km uzbrdo i isto toliko nazad, što i nije malo jer sam se usput popeo vertikalni kilometar i po.
nije epsko a ni poluepsko, opet nešto frtalj epsko, ali je valjda barem poslužilo kao trening za nešto brže više i jače.
Nema komentara:
Objavi komentar