mislim na kraju svake svadbe ide cake.
ali to je bilo puno kasno za sportaše.
elem, za danas sam planirao onaj izlet.
trebalo je veliko "onaj" ali ne radi caps lock.
no vidim ja dobre mi noge, lepo vozim, rekoh zašto da šetam i gubim vreme na pipkanje mapsa, ako mogu celo prepodne da iskoristim za vožnju.
i skrenem malo na drugu stranu asfaltom, na krug za koji znam koliko mi treba vremena.
da što manje stvari zavisi od slučajnosti.
i fino mi išlo, nešto gužve u saobraćaju ali ne previše.
skroz pred divčibare pored mene usporava auto, neki veseli čovečuljak me pita jel tuda za valjevo.
jok rekoh, ovo je za divčibare.
dakle moram da se vratim? pita čika.
ma ne, sad kad ste već dovde došli samo produžite pravo preko brda i na užički put, pa nazad za valjevo. ionako ste na pola kruga, pa što ne proći kroz turistički centar.
ode veseo čika dalje.
ja za njim.
spustim se do kamenoloma kad reka presušila.
morao sam da zguram biciklu da vidim to iz prve ruke.
i da slikam.
kad sam stigao do same brane, rekoh ovde ću da sednem da ispišem neki sms, kad čovek peca, dole ostalo malo vode.
malo popričamo, ja odozgo on odozdo, čuje se žubor jer ovamo od mene u jednom ćošku preliva, ali kod njega je bara i isti vodostaj, nigde ništa ne otiče.
jer odatle prestaje gornja reka zabava i nastaje druga, suvaja.
zato što ponire.
puno krivina kasnije voda se opet pojavi na površini korita i odatle se zove gradac.
elem ja na vrhu brda, stižem čoveka koji trči.
nešto mu kažem, nešto on meni, skontamo da je rus.
dole u selu je u gostima.
trči onako topless.
skrenem malo s njim mada nismo nešto silno uspeli da se sporazumemo, ne znam kako je tu u gostima ako ne zna jezik. valjda domaćini znaju ruski.
lepo trči, nije zadihan, kao ja kad sam bio u formi hehe.
ode on kaže tu sam ja u gostima, okrenem i ja nazad svojim putem.
svašta.
da mi je neko rekao da ću da sretnem toples maratonca iz rusije usred leta na +34 kako trči po selima iznad valjeva, hm.
eto.
81km a možda i 82, nisam siguran.
Nema komentara:
Objavi komentar