kažu da slika govori više od stotinu reči pa izvolte gledajte i čitajte naglas.
ukratko, bio je povoljan dan za bike&hike pa sam pokušao da ga iskoristim.
jedino što nisam imao u vidu odnosno što sam zaboravio, bilo je da je potrebno duplo više vremena nego što zamisliš.
tako da su mi ideje bile da napravim za 50% obimniju turu, no i ovo je skroz dovoljno.
naišao sam na nove oznake E-7 što je neka evropska planinarska trasa, i prateći to sam prošao jednim delom (u dnu slike roze) kojim ranije nisam nikada, no tu i nema šta da se vidi.
umesto da sam otišao normalnim putem i prešao tipa 1200m, ja sam preprečio kroz trnje paprat i duboku travu nekih 1000m, plus sam umesto najlepših pogleda sa raskrsnice na vrhu bio ograničen da piljim ispred sebe da ne probušim gume ili ne nagazim neku guju.
mogli bi ti planinari da budu manje ograničeni i da odaberu lepši ali nijansu duži put, nego kao neke bube da moraju najkraćim putem od tačke a do tačke b pa makar i kroz trnje i paprat.
deo čak nisam ni prošao po markacijama nego sam znao da idu tim neprohodnim sokakom a ja sam terao po livadi odmah uz, pa se na vrhu nekako probio nazad.
mrzim te ture gde mi trebaju karbonske kamašne i duboke cipele za alpinizam, da se sav ne izgulim i izvrljim.
dobar deo sam vozio, možda oko kilometar guranja sveukupno uzbrdo i petstotinak metara nizbrdo na mestu gde je osim strmog nagiba 15-20% podloga bila kao da je neko prosuo kamenje veličine teniske loptice pa me točkovi nisu ni pitali kuda da idu nego su igrali fliper dok sam ja bio samo nemi posmatrač.
nije bio baš od epskih ali solidno zanimljiv dan, blagodarim-
Nema komentara:
Objavi komentar