prvo naravno od kuće bićikletom pony (što je Milijana gony) do izlaska iz grada, i onda laganini putem ka brdima, 6.5km za vreme kojih mi je puls valjda samo jednom prešao 130 a brzine su mi se vrtele između 5'40'' i 5'50'' po kilometru ovisno je li blago ili manje blago uzbrdo.
tu sam se napio vode na česmi, i prebacio se u hike režim, te pokušao da pronađem uraslu planinarsku stazu koja spaja manastire iznad reke gradac sa ovim koji je uz jablanicu.
delovi se više manje dobro prepoznaju, jedan deo uopšte nisam skužio pa sam napravio mali zaobilazak, a na trećem mestu svesno nisam hteo da idem kroz kanal prepun lišća iako je tuda jelte najkraće, a to je kriterijum da bi baš tuda išle markacije, nego sam opet zaobišao kolskim putem.
odozgo sam kombinacijom trčkaranja i pešačenja stigao nazad u grad, dok je u daljini počelo da grmucka.
nepogode su bile najavljene već od 15h a nije se ništa ozbiljno naoblačilo do 16h, i to je bio razlog zašto sam pokušao da izbegnem biciklu.
sve u svemu sam prešao nekih 17.5km, možda i celih 18 jer nisam snimao deo gde idem kroz redove kupina uzbrdo nizbrdo i kljucam one najzrelije. radi se o onim tzv pitomim kupinama koje su duplo veće od divljih kakve nam pocepaju čarape na trejlovima.
od toga sam obračunao (naknadno, na osnovu grafikona kadence) da sam pretrčao nekih 12+km, pa eto nije ni loše obzirom da je bilo iznad +30 i pomalo nehumano za trčanje.
ujedno mi je onih prvih 6.5km bio blag vetar u leđa koji je dodatno podigao taj dojam toplote.
a sa česme imam i jednu anegdotu:
dolazimo na česmu pored puta, čovek puni balon od 6l, zdravo, zdravo.
i ništa.
štaviše pomerio se tako da nam je umesto bočno, okrenut leđima.
sprečava svaku konverzaciju.
balon je tek litar pun i otprilike je protok toliki da za svaki sledeći litar treba po minut.
mi onako pasivno agresivno NEĆEMO (RADI CAPSLOCK!!!) da pitamo možemo li da popijemo po par gutljaja, ali prilazimo na metar od njega i sedamo na neku betonsku klupu, vidno glumeći red u čekaonici.
i pazi sad.
budak osim što je ili full glup ili full bezobrazan, uzima drugi balon, otvara čep, i gura ga odmah pored ovog prvog, da bi odmah čim se prvi napuni mogao da samo pregura ovaj drugi i da ne izgubi ni kap vode na čekanju.
e ali prc, zazvoni mu telefon.
na ivanjdan je vašar pa on drži tezgu tu 300m dalje u selu i bla bla i utom mu se napuni prvi balon, a kako je u jednoj ruci držao telefon nije mogao da uzme oba balona odjednom.
ovamo telefon na uvetu, onamo on sklanja prvi balon, a ja kao poskok priđem i poturim šaku pod mlaz vode.
nastavim da pijem, da se umivam, onda kažem loli AJD SAD TI (OPET RADI CAPSLOCK!!!) pa iskoračim njemu ispred nosa, onda se ona umije i napije, i na kraju mu samo okrenemo leđa i odemo, kao što ni mi nismo postojali tu na česmi pre pet minuta tako i on ne postoji sada.
balvančina seljačka.
Nema komentara:
Objavi komentar