jedino mi je važno bilo (da postanem desno krilo) da odem na trčanje i sled događaja se pobrinuo da se sve osim toga desi.
prvo naravno po inekcije za psa po koje treba otići do veterinara, ali kreće pljusak, pa mini odlaganje, nemam vremena za trčanje a jutro je sveže za razliku od prethodnih i verovatno će biti prijatno sve do podne.
onda u grad, pa udri keru inekcije, pa neko malo raspremanje i tu mi sine zašto ne bismo od jednog posla koji nas čeka odradili 1/4 jer je posao ionako pokeraški "tri pa jedan".
tu kreće logistika, da li je lakše uraditi ona 3 umesto taj 1, i na kraju odlučujemo da ćemo sve odjednom.
i to je potrajalo do 14h kada se sunce diglo visoko a sva kiša isparila u vlagu 90% i samo lud bi krenuo da trči po takvom vremenu.
bilo mi je puno lepše kad sam bio lud, tada ne bih ni razmišljao, a ovako sve nešto premeravam kao da ću se istopit i crknit.
i odem na hajk izvan grada sa nešto malo trčanja ali naravno puno manje nego što sam zamišljao, i rekoh hajd, neka bude ovo dan odmora pred brevet, odnosno neku mtb Dužinu u sklopu njega.
pa ću već trčati, u nekom sledećem životu, mada sve govori da sam se i u ovom previše natrčao čim imam sve manje volje da i taj hobi održavam na aparatima.
Nema komentara:
Objavi komentar