tojest današnje danas.
krenuo blogoje na trčanje pa napravio biciklistički trening.
sreća da nisam bio na poniki nego barem na običnom bajku.
TO TEŠKO KO CRNA ZEMLJA! - uskliknu junior koji mi je pravio društvo na početku.
plan je bio da odem biciklom do pod planinu, tj do onog čuvenog sela 24km od kuće, pa da nešto malo otrčim poslednjeg umerenog dana pred vreo talas.
tek nakon nekoliko km skontam da mi se neko zalepio za zadnji točak.
mali nema nameru da pomoli nos na vetru, jakom, očigledno me spazio u daljini i zaleteo se pa se zalepio kao čičak i sad uživa u zavetrini.
tu odvezem nekih desetak kilometara progresivnog tempa i bogme pred kraj mi je duša bila u nosu.
nisam poneo flašicu pa sam mesto razdvajanja (ja levo on desno) iskoristio da se napijem vode.
jer sam nobelovac za užinu jeo neke slane stvari i kreće mi pena na usta, onako polagano.
u međuvremenu se skroz razvedrilo, i postalo još nemogućije za trčanje.
rekoh otići ću na izlet negde uzbrdo i samo strčati nazad do bicikle, iz tog sela jelte.
i tako je i bilo.
odatle standardno preko brda strmim puteljkom na drugu magistralu, na par mesta sam gore i pregurao jer nisam imao kramponke a bilo je previše peska i kamenja.
dole opet stao da pijem vode ispred neke kafane, tek prolazi jedan razbacani na trkačkoj.
krenem u lov za njim.
ali avaj, na svakom pravcu mi odmakne po još 50 metara, moja kršina od mtb-a prosto nije za trke.
i tu me pogleda onaj odozgo, tačnije namigne mi, i pošalje mi kamiončić pretovaren nekim kršem.
ja hop u zavetrinu, i hop nakon par km eto me pretičem razbacanog.
ajde debeli, viknem, čime ga pogodim u žicu da krene da sprinta.
malo je išao iza/pored mene ali se očigledno plaši da ide u zavetrini, pa je napravio skok i na jednom mestu gde je kamiončić usporio, odjurio ispred.
no naravno nije predaleko odmakao.
nakon još par km ga opet pretičemo, on vidno usporio i nateže vodu iz bidona.
ja fiju za kamiončićem u grad, ćao.
ovo se nekad zvalo "trening", lagana vožnja sa dva bloka na anaerobnom pragu.
šteta što je tur d frans već pri kraju, mogao sam se priključiti, kad već ovako fino treniram.
ne bih ga baš pobedio na bicikli od 15kg koju sam sastavljao od starih delova "da se ne baci" ali ne bih bio ni predzadnji.
Nema komentara:
Objavi komentar