just another piece of mind

primetio sam da imam duplo više klikova na blogu kada u naslovu bude bilo šta što neko može ukucati u gugl, pa obzirom da mi prija popularnost, nastavljam u istom stilu.

to što ovaj višak publike dolazi iz pakistana ili botsvane mi ništa ne smeta, bujrum.

elem danas je bio malo netipičan dan iz prostog razloga što sam nakrcao još jedno trčanje ujutru i to opet brdskih 11km, pa sam imao solidno umarajući dan na poslu, pa sam još nešto uzeo da radim, i nakon toga mi više nije bilo do bici TRENIRANJA (RADI CAPS LOCK!)

... nego sam samo otišao laganih par sati po brežuljcima iznad grada gledajući da nije neko pobacao neko kuče mače pa da ga donesem negde niže vodi jer ti što bacaju štence baš i ne razmišljaju šta će piti na brdu na divljoj deponiji na tri kilometra od najbližeg potoka, a autonomija kretanja im je jedva par desetina metara.

no srećom ne nađoh nijedno, iako se broj divljih deponija upetostručio.

A EVO I ZAŠTO
naime na par raskrsnica gore na asfaltu koji ide povrh brda, postavili su kamere i napisali zabranjeno bacanje smeća prostor je pod video nadzorom.

i šta se onda događa a logično je i bilo očekivati, na svakom kolskom putu koji ide kroz šumu, se na svakih stotinak metara formirala nova mini deponija a kako vreme prolazi sve su manje mini a sve više maksi.

i tako je umesto na velikoj raskrsnici tj proširenju gde se puteljak uključuje na asfalt, i odakle je bilo lako bagerom ili čime već pokupiti sve stare kauče i razbijene wc školjke i televizore, sada sve to fino raspoređeno celom dužinom i površinom šume, na puno nepristupačnijem terenu za čišćenje, pa će tamo i ostati i nastaviti da se gomila.

balkan.

štos tiče brojaka, sa jutrošnjim trčanjem sam one NB EVOZ doterao do 200km, a julsko trčanje do 70km i to je skoro sve u zadnjih nekoliko dana.

biće to rekordno malo ali zato na bicikli već imam preko tisuću i to sve na mtb-ajkovima, ništa na laganoj cestovnoj.