grobarska posla

ujutru je bilo svakakvog posla pa mi ni najkraće trčanje nije palo na pamet, i sve se vrtelo oko dogovora sa komšinicom da nešto zajedno odroštiljamo predveče.

onda je umrla neka baba u komšiluku koja nam nije uopšte bila bliska ali ovoj drugarici jeste i onda smo odložili roštiljanje.

i onda sam pomislio eto ipak neću morati da zbrzim vožnju.

i onda se javila druga drugarica iz beograda da joj je uginulo kuče.

koje smo mi doneli biciklama u malenom rancu iz sela nekih 35km odavde.

nešto poput minijaturnog terijera.

i sad kreće život sa svojim putevima i stazama.

otac je kuče utrpao u neki džak da bi ga negde odneo i bacio.

jer je ta kuća na prodaju pa da ga ne bi bageri za koji mesec iskopali i odneli ko zna gde.

otac živi na drugom kraju grada ali je svraćao da je nahrani.

ali ima tu i još jedna začkoljica.

u neposrednoj blizini, par ulica odatle, žive i brat i snajka.

koji pazi sad NEĆE (PRORADIO CAPS LOCK, UZ PRITISAK IZ SVE SNAGE, UMALO STO DA PROBIJEM) da dođu da sahrane kuče, eto, neće.

oni "rade od kuće", dva lenja i razmažena debila kojima je "cimanje" da se petljaju oko bilo čega.

i sad ajd što joj je umrlo kuče nego još dodatna sramota da ona iz beograda mora pored tolike porodice ovde da zove nas, da joj pomognemo, da se kuče dostojno sahrani u nekom kutku velikog dvorišta pokraj nekog drveta. 

i tako sam ja sa ašovom na bicikli pony preko pola grada na +34 klaj klaj pa kopao pa zatrpavali i tako to.

i posle toga na laganu recovery vožnjicu.

nisam ništa snimao nego ću taman sad natenane da izmerim u nekoj aplikaciji i jučerašnju avanturu i današnju turicu.