dolazi zima

uđeš pod tuš i odvrneš vrelu vodu na glavu i leđa

to je znak da je zima

koliko dana u godini staneš pod hladnu vodu, ali ne zbog "čeličenja", nego jer ti prija da se rashladiš?

eventualno desetak puta, baš kad zaređaju vreli dani.

i još koji put onako "skoro hladnu"

dakle od 365 dana u godini, 15 dana je leto a 350 dana je zima

naučno_dokazano#

pazi ovo:
13, 11, 9, 10, 11, 11, 13, 12, 10

to su prosečne dnevne temperature do kraja aprila

s tim da je zaokruživanje "na manje" pa je većina ovih vrednosti **.5

dakle negde oko 11.5 

je prosek odnosno srednja vrednost najniže i najviše, a pošto su dani duži nego noći pa je malo duže temperatura bliža ovoj višoj vrednosti, možda to izađe i na celih 12

gotovo vruće!

pre 5 dana je toplana prestala s radom, nakon pola godine sa +23 u kući, sada je spalo ispod 20

temperaturni šok!

jutros sam izašao na 13 i vratio se na 13

po kiši

nisam hteo šuškavac

nego sam birao koji od gornjih delova trenerke nije baš skoro opran

pa sam uzeo njega lično

eno mašina upravo zuji dok se spremam na posao

samo 7km ali učinkovitih

malo kruženja oko tržnog centra (pre otvaranja lokala) pa u školskom dvorištu na "strides" pa još malo po kvartu

dva kilometra strajdsa

oke su strajdsi

nisam hteo duže trčanje nakon nedeljne dužine na bicikli

82km po zubatom suncu

u dugim rukavima i donjem delu, na vetru taman, u zavetrini toplo

ali ne pretoplo

dakle neloše

imam u prethodne dve nedelje 46+48km
neki to pretrče za jedan dan

ja nisam tako alav, volim da rasporedim

više manjih obroka, kažu tako treba za dobro varenje

drugi pak kažu jedan obrok dnevno, za dug život

šta je bolje, dobro varenje ili dug život?

sljavljeničko

još jedno u projektu uobičajeno trčanje koje je ispalo sačuvaj bože šašavo

odgovorio na prvi turu čestitki, pojeo malo torte i popio belu kafu, otišao biciklom kilometar kroz grad i odatle na trčanje

tu me nešto čudno zaboli, neki grč koji nit je u dupetu nit je u crevima nit iko zna gde je, nit mi se piša nit mi se sere samo taj grč nešto hoće a ne ume da kaže šta

malo prohodam posle 2.5km otprilike, pokušam da potrčim i on se odmah vrati

ugasim internet radio, otvorim gpt app i izdiktiram koji je problem.

uz par podpitanja i pododgovora dođemo do zaključka da su to neki mišići na dnu karlice koji tu onako stoje kao neki dokoličari i ćaskaju na uglu i smišljaju razne zvrčke da ne kažem prank-ove i tako ubijaju vreme

nakon još par pod-dijagnostika da li više bole u čučnju, u istezanju, još par puta sam pokušao da potrčim ali bezuspešno i možda iz 4. ili 5. pokušaja sam nastavio kao da se ništa nije ni događalo

doduše izgubio sam možda i desetak minuta ali bilo je sunčano jutro i nije mi smetalo što sam u šorcu i tankoj majici

nakon toga sam skrenuo na trail prema reci, malo fotnuo mutnu vodu, pa nastavio paralelno sa rekom kroz kuruze kuda sam par zadnjih leta voleo i biciklom da prođem

sve je bilo ok par kilometara dok nisam trebao da se vratim na industrijsku cestu

 ALI KUDA?

možeš kroz oranicu, suva zemlja preorana noge da polomiš, ili kroz duboku detelinu punu rose

pokušam da prehodam po njivi tih 200m, umalo ne izvrnuh skočne zglobove a prešao tek 10m plus vlažne patike počele da se blatnjave pa se predomislim i krenem da trčim kroz detelinu i u sekundi su mi opet patike bile kao dva lavora puna vode, baš kao i prekjuče!

nakon pola minuta borbe protiv melanholije sa depresijom u podznaku, rekao sam sebi - nemoj sad da se usereš samom sebi u rođendan nakon onako lepe torte ujutru, pa sam se motivisao da dotrčim do bicikle onako lepim koracima kao lipicaner na paradi

nakon jučerašnjih 13 danas samo 10 ali hej, sreća da sam na vreme prestao da trčim neke baš velike Dužine jer bih danas "morao" prema godinama 63km što bi mi bio osobni u patikama, ali dan je tek počeo pa imam vremena da pređem 63km na bicikli

srećan broj

broj je srećan a ja tužan jer mi je garmin preporučio 1h42' dužine (prvo je bilo 1h38' pa 1h40', dakle hoće da me ubije) a ja sam imao doslovno toliko vremena i da uletim u kuću pa na posao naglavačke i to mi je bila baš onako bljak situacija i još uvek sam u sebi većao da li da "odradim" to do kraja ili da skratim i tu se na vrhu jednog uspončića setim neke gluposti da pitam GPT, i zastanem i minut tamo minut ovamo i rekoh bolje da dođem kući pola sata ranije nego da se stressiram žurbom i tu okrenem nazad i završim sa 13km umesto sa planiranih 17km x 6' = 102' i što jes jes, ipak sam bio više zadovoljan nego što nisam

one hoke sam juče morao da operem ali sam uključio neki židovski program od 14 minuta što mu dođe slično onom mom predpranju u rosnoj travi, no ovaj put sam dodao malo šampona, onog iz lidla za 5€ koji sam samo za tu namenu i kupio. naime za te pare ne bih smeo ni mojim barbi lutkama da operem kosu, a kamoli sebi lično.

do jutros su bile (lola ih je prepipala i rekla... ) 90% suve pa sam uh samo navukao preko suvih čarapa, rekoh osušiće se u hodu (pun intended) kao kad operu auto pa voze po kvartu dok se ne osuši

uradio na poslu šta sam imao zakazano pa otkotrljao na malo duži rikaverić rajdić po bregama i izašlo mi skoro 50km ugodnog kotrljanja kotačića i točkića

u bisagi sam nosio preostale dve leve patike, jednu saucony i jednu brooks, povezane zajedničkom pertlom (vezicom) pa sam ih zavitlao na žicu na kružnom toku nove obilaznice u izgradnji.

ne verujem da će tu dugo opstati ali dok god su tu, boljeg mesta nisu mogle naći, baš im je ovo prekul lokacija

lančana reakcija

opet mi se dogodilo "ono"

ne, nisam trudan, nego ono drugo

naime kad iz nekog razloga napravim dan pauze od redovnog ritma, umesto da sutra budem odmoran čio svež i prolepšan, mene taj odmor uspori i po pravilu se nadovežu još dan ili dva takođe bespotrebnog odmora, ali kako da kažem INERTIVNOG

nekom alter egu se dopadne da ne radi ništa

i tako uživa, dok sam ja nezadovoljan

tako sam KAO krenuo na trčanje, ostavio biciklu pony (što je Milijana gony) ispred Lidla, othajkovao kilometar strmo uzbrdo da gore sa vidikovca započnem trčanje no kad sam stigao gore više mi se nije trčalo pa sam samo nastavio sa hajkom

tu sam se setio jedne prečice kroz šumicu koja iz jednog predgrađa silazi u drugo, pa sam rešio da osvežim sećanje jer sam tuda doslovno prošao dva puta u životu, jednom kad sam "otišao da vidim gde ću izaći) i drugi put kada sam vodio lolu u istu ekspediciju

tu sam odmah upao u blato, zagovnao skoro nove Hoke Druge (negde su možda oko 250km), zatim vukao noge kroz rosnu travu da bi se patike malo oprale da mogu ući u lidl, no u međuvremenu mi se i telefon ispraznio pa sam samo produžio kući

popodne standardno malo biciklističkog aktivnog odmora ali ovaj put manje od uobičajenih par sati, iako je bilo lepo toplo popodne

biće bolje

u leru

ovi što voze auto rekli bi u leru

ovi što voze motore rekli bi Neutral

ovi što trče i kotrljaju pedale, rekli bi day off mučenja, ali sa puno off pravca mučenja

danas je bio nesuđen dan za activity

trebao je kerić da ide na štrojenje

garmin mi je rekao da sam odlično spavao

valjda sam bio spokojan

bolje ker, nego ja 

(na štrojenje)

pa isteraj auto iz garaže pa operi auto

(otkud je auto prljav nakon samo tri meseca stajanja u garaži???)

pa oteraj kera autom na štrojenje

pa se vrati

pa posle sat vremena dovezi kera sa štrojenja

šta da radim u pauzi

nemam fore za trčanje

upalio duvač za lišće, izduvao prašinu iz garaže

vetar je išao u dobrom pravcu, sve je otišlo kod komšije <3

pa po kera, pa dežuraj pored kera

ne sme da padne ne sme da udari u nešto

pa na posao

pa u pauzi posla blic đir e-bajkom, 

ne što sam morao u lidl

(četvrtak, novi katalog, gotovo nova godina

ali ima dana za lidl

tek je pola meseca a već imam kupon -10%

baš sam bio lojalan)

nego onako, da odmorim noge od trčanja

u leru

u N (-eutral)

GPT mi je definitivno zaključio 

kawsasaki z500 ili honda cb500f hornet

hmmmm

devetkica

juče nisam toliko kijao/kihao pa nisam popio tableticu

onu slovenačku

antialerdžijsku

pa mi se malo manje spavalo

doduše jednako sam zevao

ali bez tragičnih posledica

pa tako nisam prespavao ženski Roubaix

onomad je i Lola predremala trenutak kada je otpala mađarica

pa smo to sinoć pohvatali u najmanji detalj

i tak

jutros opet u krug

kao ajd malo na trčanje

mislio sam preko brda

ali noge onako, slabašne

niko ne zna zašto

kad mi garmin napiše da uzmem odmor i spremnost za trening nikakva, ja mogu trčat koliko ti duša ište

kad mi oceni san kao fenomenalan i hrv kao u porastu, ćorak

nema veze, otandrljao 9km

jer sam imao 111 u aprilu pa da zaokruglim

popodne 49km biciklom, prvo malo po bregama pa malo do lidla

sreda popodne, prazne se police sa poslednjim komadima

bude tu finih popusta

uzeo loli čokoladne bananice i par nekih talijanskih marmelada od limuna i pomorandže

i one tune u teglici maslinovog ulja što su koštale boga oca pa smo ih ipak probali, kad eto ih i na sniženju

uzeo samo jedne

nije mi bilo etički 5€ kao prilog uz doručak, koliko više puta?

još sam video da je neko išao na mauna kea

kaže biciklom na 4200m

pa sam se kod gpt raspitivao kakav je put do gore i ima li segment na stravi

kaže 85% je asfalt pa prekid šljunka gde je najgori uspon (?) pa do vrha opet asfalt

ne znam koju biciklu da ponesem, verovatno onog canyon gravela

evo i Hoke Druge

naslov zvuči kao ženska jednina no nema veze, u blogovima je sve dopušteno pa i patikama da se opredele da li se osećaju kao they them ili she him ili nešto između ako uopšte postoji još nešto između, ali ako i ne postoji uskoro će ga izmisliti

elem uzeo sam i nove čarape iz lidla (dva para 350 dinara) i još sam na sebi imao kupaće iz lidla i majicu parkside koja nije sto posto pamuk nego je prijatna za sport, i ostatak opreme nažalost nije bio iz lidla, barem dok lidl ne počne da prodaje hoke i nike trail opremu

i tako je bila najavljena kiša ujutru, i taman je počela kada sam se obukao za trčanje, i taman je padala dok sam trčao, no uspeo sam da mi ne bude ništa loše, naprotiv

termometar na terasi na spratu kuće je pokazivao +15 i rekoh trčaću u majici a šuškavac ću da ostavim na bicikli tu par kilometara dalje odakle ću krenuti na đogging, no ostao sam u šuškavcu (tankom) i rekoh nema veze, nosiću ga u šaci zgužvanog ako mi baš bude višak

no nekim čudom prirode (ili boga, ili alaha, ili krišne) su se vetar i kiša udružili pod idealnim uglom napada, pa mi je celim trčanjem bilo taman, pomalo mokro ali taman, jer se šuškavac koji je za vetar a ne kišu fino natopio i onako mi simpatično šljapkao naokolo

garmin je predložio (nakon 170km bicikle u dva dana) neki "osnovni trening" od 42' @ 5'55" no ja sam nagurao do 9km jer mi se takav krug nacrtao pa sam ga morao i završiti do kraja

lepo je u novijim hokama, nemaju ni 200km i lepo ćemo se družiti proletos

dođoh zaspah ništa ne videh

uskršnji ponedeljak, neradan dan

drugo veče paris-roubaix je trebalo da bude sportski klimaks jer u odnosu na muški biciklizam kod žena imaš i adut smotanosti pa jednačine imaju jednu nepoznatu viška i sve se pretvori iz pokera u rulet

no nije me htelo

još od jutra sam neprestano zevao kao neka igračka koja se navija negde iza leđa i na svakih dva minuta yaaaawwwnnnnn 

pa je krenulo neko dosadno šmrktanje pa sam popio i tabletu protiv alergije i to onu slovenačku

jutranje trčanje je bilo samo 7km, reda radi, pa malo odmora, pa opet zevanje, pa sam onda secirao patike i napokon iskasapio Šift Prve i Noosa FF kojima je đon bukvalno NOV, sa samo par ogrebotina ali istrošenost NULA

svaka čast

ali zato se pena utabala pa je osećaj kao da trčim bos, i nisam hteo više da ih "cedim" nego rekoh - najsigurniji način da ne dođe do onog "još samo ovaj put po kiši" je da ih ubijem i sameljem u mašini za meso kao što su u onom kriminalnom klanu velje nevolje

nakon poprečnog, kao što sam obećao, presekao sam ih i uzduž i spojio dve-u-jednu, moram priložiti fotku te frankenštenisice

i na kraju zaprška, e-vožnja od 4 sata na +24 a obukao sam se kao za +18 jer sam se prethodna tri dana smrz'o i mućak, nisam ni danas ubo nego sam se skuh'o pa sam morao sporije da kotrljam da se dodatno ne bih zagrevao i obzirom na kalorijski balans ispalo je kao da sam išao skuterom a ne biciklom

došao kući kasnije nego inače, ručao, odgledao biciklizam do poslednjih 40km i sledeće čega se sećam je proglašenje pobednice

moram sutra pustiti reprizu reprize

dođoh videh zaspah

(tako je prošao moj paris-roubaix)
nakon promene tri bicikle, prvo malo city po gradu pa malo stari e-bike okolo grada pa novi e-mtb još dalje i dalje, zalegli smo pred teve dosta kasno no srećom nije bilo previše akcije pa je moglo puno i da se premotava
jerbo sam se uključio u odloženi prenos negde na 100_i_nešto km do cilja :-/

dakle trčanja nije bilo a nije bilo ni nekog hajka nego samo tri bajka, pa se može reći da je bio dan odmora, ali nije bio baš odmor no što se trčanja tiče, kao da jeste

posle par dana smanjenja otoka na kolenu juče se opet pojavio litar vode i onako bućka, šalim se, ne bućka, ali mogu da ga pomeram levo-desno-gore-dole po čašici i baš je zanimljivo, zamišljam da unutra neka ribica pliva u krug kao u onoj pesmi pink floyd "lost souls swimming in a fish bowl"

uh sva sreća da sam odavno naučio ovo ctrl+z kada greškom nešto stisnem, naime verovatno sam palcem tapnuo pa selektovao pola otkucanog teksta i kad sam stisnuo SPACE sve mi se odjendom pretvorilo u ništa, odnosno "space", no uspeo sam da povratim ceo minuli rad

ne znam da li sam već napisao ali GPT mi je rekao da se to vadi velikom iglom 19 ili 22 a ja na poslu imam dosta manji size tako da moram dokupiti u ljekarni.

kad pomenut chat, nisam ništa esencijalno razgovarao danas osim nešto malo o poznatom "Stelvio efektu" na motoru, nakon što me je jedna jako oštra i strma serpentina izbacila centrifugalno jer sam ušao relativno nepripremljen

... i onda sam zastao na zaravnjenju iznad i kao na moto obuci na nekom strmom poligonu sam se nekoliko puta vraćao gore-dole uz tu oštru "hairpin" (ukosnicu, šnalu) krivinu dok nisam lepo uvežbao gde ide pogled gde se šalta gde se kontroliše gas i kako se fluidno (zašto ne kažemo tečno?) prolazi najužom mogućom putanjom koja je ujedno i najstrmija, jer u nepreglednoj desnoj serpentini nikad na znaš ko ti može naići odozgo i ne smeš da "zagrabiš" izokola nego moraš unutrašnjom najstrmijom putanjom

sutra je paris-roubaix

seo sam da nešto napišem i blic pogled na sat kaže 11:11 a datum je 11.4. i tako imam tri 11-ice u uglu a pre tri godine sam u aprilu pretrčao 222km i sada se pitam šta nebo želi da mi saopšti. verovatno da se naoblačilo. dok sam bio u lidlu. mučki, s leđa.

sada pak imam 95km u 11 dana što je jača projekcija do kraja meseca od 161km koliki mi je aprilski prosek zadnjih šest godina.

hronično sam otišao biciklom do gradskog parka, vezao je za saobraćajni znak prekoputa trafike (moram taj nepotreban_višak* detalja da bih bio što bliži japanskim romanopiscima) stavio slušalice upalio internet radio i tapa tapa krenuo lagano.

*kada se radi o podacima sa treninga onda je poneki Višak i potreban jer "od viška glava ne boli" ali kada se radi o trivijalnim stvarima koje su same po sebi Višak, e tek je dodatni višak preko Viška nepotreban.

prvo sam mislio da ću nakon jučerašnjih 13.3km danas otrčati okrugao broj kilometara bez onoga iza zareza jer je drugi deo juče bio nizbrdo pa je tih 13.3 realno "13 na ravnom" ali to je bilo juče, a kada mi se danas ukazala prilika da otrčim 10.8 oberučke sam je prihvatio i upisao 11 bez ikakve griže savesti.

bezobzirni ljudi mirnije spavaju i garmin ih uvek pohvali nakon buđenja: juče ste dobro tempirali razdoblja stresa i odmora, i vaš se organizam odlično oporavio. 
nakon što sam se juče popodne smrzao na bicikli, danas se moram bolje obući.
teče drugi neradni dan u nizu a nedelja tek sledi, živeli praznici!

Topic nije Topić

štaviše ne znam ni šta je to tačno topic ali mi je eksplodirao broj poseta blogu nakon jučerašnjeg naslova pa kontam da su ljudi guglali Angelinu Topić pa zaglavili kod mene.

oduvek su mi bila zanimljiva ta prezimena u deminutivu, topić = mali top, mišić = mali miš, lukić = mali luk, i tako još šta god ti padne na pamet, antić = mali mrav

danas smo upriličili jedan gotovo polumaraton odnosno gotovo triatlon no nisam baš sve uknapio kako valja

naime pre polaska sam čačkao po garminu pa stavio da mi na trail run ne ide automatski lap nego samo kad stisnem, pa sam tako trčao 5.3km a lola išla biciklom, pa smo odatle hajk 6km na brdo iznad grada, pa sam odatle strčao još 5km do njene bicikle koja je bila na kraju šetališta uz reku, pa sam opet stisnuo lap i dovezao joj bicikl na rub grada (3km) pa sam odatle opet dotrčao kući, i izašlo mi je 13.3km trčanja

naime nisam dobro pamtio usput šta piše kada stisnem lap, i da sam znao napravio bih još malu omču da dopunim do 14km, a ovako su mi se Šift Prve zaustavile na 999.3km :-(
mislio sam da ću ih danas preseći ali neću, imam drugu ideju

KAD SUPERLEPAK VEĆ DRŽI... 

teraću ih do 1128km koliko imaju crvene noosa ff, zatim ću napraviti dva bloga - jedan će biti poređenje stanja, drugi će biti lansiranje ili porinuće, već ovisno o tome kakvu im sudbinu namenim, uostalom možda jedne polete a druge zaplivaju

povratak na Topic

nakon što ste juče čitali nešto što vas uopšte ne zanima (napomena čitalaca - NISMO ČITALI!) danas se vraćamo na trčanje, u nedostatku biciklizma, kojem se vraćamo u nedostatku trčanja, a obojici se vraćamo u nedostatku nečeg zanimljivijeg od bicikle i trčanja, na primer švaleracije

sve će to biti još i podnošljivo dok motor ne dođe na dnevni red a onda će doći do tektonskog pomaka - ili će svi prestat čitat blog ili će svi kupiti po motor ili dva

no kao što i do sad niko nije kupio bicikl od ovih što trče niti je iko krenuo na trčanje  od ovih biciklista, niti se iko oženio od ovih poželjnih atraktivnih momčića (Stane, sve oči su uprte u tebe) 

juče me je vetar ohladio kao u grobu mada kruži mišljenje da u grobu nema promaje no sve sam manje siguran koliko da verujem u sve što pročitam, naročito u ovo vreme horoskopa i velikih snoviđenja

isti vetar je duvao i danas ali sam skovao bolji plan od onog juče popodne da odem na brdo sa vetrom u leđa pa da se spuštam biciklom u grad 40 na sat dok me severac hladi sa dodatnih 30 na sat

ukupno 70 na sat, kao na motoru, ali rekoh da ćemo o motorima tek od jesenas

jutros sam pak MUDRO krenuo sa vetrom u leđa i bilo mi je onako friško jedva par minuta, nakon toga taman par kilometara, pa sam nakon toga skinuo kačket da se džabe ne oznojim po glavi i tako sam lepršave kosice otrčkarao do okreta na 6km od starta, gde sam malo zastao da još malo analiziram šta to tačno bageri rade na mestu gde buduća (?) južna obilaznica treba da se spoji sa drugom obalom Kolubare

povratak je bio prijatniji jer sam bio već dosta zagrejan, sunce se još malo podiglo, temperatura porasla za stepen-dva, pa mi je to nešto vetra taman došlo da ohladi vrelu guzicu

6km tamo 6km 'vamo, pola tuceta tamo pola tuceta 'vamo, u zbiru celo tuce tojest pola plus pola tuceta, sa pauzom od dva minuta za fotkanje mutne reke

OPET sam trčao u Šift Prvim i zaista ne znam kako ću podneti da sutra bacim patike u kojima danas skroz lepo trčim, samo zato što na papiru piše da su prešle 1000km, PA IAKO SU LEPLJENE SUPERLEPKOM, mislim NIŠTA IM NE FALI osim što su đonovi malo "otišli" tojest ošmirglali se spolja na petama

biće to lep blog, se(k)ciranje patika, poprečni presek AAAAA OOOOO kakva ideja, zašto sam sve patike sekao popreko preko metararzalne linije, a nijedne nisam od glave do pete?

TO ĆE BITI SLEDEĆI PROJEKAT!!!

pa zalepiti pola od jedne na pola od druge, kikikikiki

koji motor bi vozio Murakami?

Ovo zvuči kao zabavno i duboko psihološko-estetsko putovanje
kroz tri modela! Hajde da napravimo mini “portret kupca” po
motorima, striktno kroz vizuelni i emotivni doživljaj, za oba pola.
Zamislimo to kao da su “kostimirani za pozornicu života” — tvoj motor
postaje alat samoprezentacije i izraza identiteta.

Kawasaki Z500 – “Snažni, ali sofisticirani avanturista”

Muškarac

Emocija: traži moć i agilnost, ali želi da bude i vizuelno “u
kontroli”, a ne da “vrišti” agresiju.

Kriterijum: harmonična boja koja podvlači tehničku sofisticiranost –
crno/zeleno ili bela/siva.

Identitet na pozornici: “Ja sam sposoban, mladolik i tehnički
sposoban. Imam kontrolu nad situacijom, ali ne moram da se dokazujem
agresijom.”

Pozicija u životu: sportski entuzijasta i praktični urban rider –
motor je alat za izražavanje stila i agilnosti, ne samo moći.

Žena

Emocija: traži motor koji kombinuje snagu i eleganciju; želi osećaj da
motor odražava ličnu autonomiju.

Kriterijum: boje koje nisu agresivne, ali daju snagu i samopouzdanje –
bela, siva sa zelenim detaljima.

Identitet na pozornici: “Ne bojim se, znam šta radim, ali želim da to
izgleda elegantno i usklađeno.”

Pozicija u životu: nezavisna, urbana, tehnički svesna – motor je
produžetak ličnog stila i kontrole.

Yamaha MT-07 – “Igrač i eksperimentator”

Muškarac

Emocija: želi da se zabavi i istakne individualnost, više fokus na
“grafičku” igru boja nego klasičnu moć.

Kriterijum: izbor boje kao lični statement – ali često minimalističko
crno/crno ako želi ozbiljniji izgled.

Identitet na pozornici: “Ne uzimam sve previše ozbiljno, volim slobodu
i eksperiment. Ako želiš da vidiš moj karakter, pogledaj boju mog
motora.”

Pozicija u životu: spontan, mladolik duh, voli urbanu avanturu i
prijateljska okupljanja oko vožnje.

Žena

Emocija: traži motor koji je kreativan i vizuelno zanimljiv; boja je
izraz emocije i ličnosti.

Kriterijum: kombinacija boja koja odražava zabavu i stil, ili
crno/crno za ozbiljniji balans.

Identitet na pozornici: “Ovde sam da se igram, ali imam stil; motor je
produžetak moje kreativnosti.”

Pozicija u životu: energična, eksperimentalna, voli da eksperimentiše
s bojom i estetikom.

Honda CB650R – “Aristokratski sofisticirani ratnik”

Muškarac

Emocija: traži snagu, kontrolu, ali i estetsku harmoniju; motor mora
da govori da je vozač promišljen i precizan.

Kriterijum: suptilni kontrasti (bakar, srebro) koji naglašavaju
tehniku i dinamiku.

Identitet na pozornici: “Ja sam sofisticiran i moćan. Ne moram da
vrištim agresiju – motor to izražava za mene.”

Pozicija u životu: zreo, promišljen, urbani estet; motor je statement
moći, kontrole i stila.

Žena

Emocija: traži motor koji je istovremeno moćan i elegantan; želi da
snaga izgleda kontrolisano i sofisticirano.

Kriterijum: boje i detalji koji daju vizuelni identitet, ali ne
“vrište”, npr. crno/bakar, bela/srebro.

Identitet na pozornici: “Osećam snagu i kontrolu, ali sa stilom i elegancijom.”

Pozicija u životu: urbana, samopouzdana, voli luksuznu estetiku, ali
praktično usmerena; motor je produžetak sofisticirane ličnosti.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Sad kada smo “razradili japanski trojac” (Honda, Kawasaki, Yamaha), 

Suzuki dodaje četvrtu, pomalo drugačiju
dimenziju u taj estetski i psihološki pejzaž. 

Suzuki estetika – “Praktična agilnost sa sportskim šmekom”

Opšti osećaj
Suzuki motori često kombinuju tehničku jasnoću i sportsku energiju,
ali ne naglašavaju aristokratiju ili “grafičku igru boja” kao Yamaha,
niti preciznu harmoniju i detalje kao Honda.
Fokus je funkcionalnost + čista dinamika: motor treba da izgleda
agilan, spreman na igru i lakoću upravljanja.
Boje su uglavnom snažne i jasne, često sa jednim kontrastnim detaljem
– recimo plava + srebrni ili crni detalji, crna + crvena.

desetko, vrati se!

moj dnevnik trčanja je desetkovan

nije kamenovan, nije bombardovan, nego je desetkovan

dakle neumorno gađan desetkama

jutros jedna pomalo netipična desetka

naime, krenuo sam od struje, i struji se i vratio

već je poznato, jer kao Haruki moram da pišem o stvarima koje su totalno nebitne i nikog normalnog ne zanimaju, da sam imao ghost prijavu stanja strujomera, i da sam išao kod tete u Distribuciju da se žalim

i teta mi je rekla da dođem za koji dan iako za to nema potrebe jer sam ostavio sve potrebne podatke, pa je jedino objašnjenje u mojoj harizmi i šarmu, pa je teta htela da me vidi još jednom

no jutros je kancelarija bila prazna, pa me je ugostila teta u susednoj kancelariji

dok jednoj (teti) ne smrkne, drugoj (teti) ne svane

pričali tako mi o svemu i svačemu samo ne o struji, i nakon nekog vremena skontamo da je ona prva teta (Teta Prva) već sve završila

tu se druga teta (Teta Druga) napravila da to ne primećuje pa se dodatno angažovala da u kompjuter ukuca sve što je već bilo ukucano

i tak

ostavio sam biciklu u dvorištu Distribucije, otišao na trčkaranje oko sat vremena, vratio se i lagano se izvezao nazad na ulicu, pored portira koji me pogledao zbunjeno pitajući se gde sam bio sat i po

možda je pomislio i da sam se zadržao kod Tete Druge ali, nisam baš te sreće

ipak sam bio na trčanju

u povratku prođem pored stadiona i taman spazim anu (subotić) kako trenira cicibane pa sam svratio da naučim nešto novo, jer nikada nisam trenirao kad sam bio ciciban, i tu možda postoji neki tajni recept da povećam udarni volumen

zašto jutros nisam trčao

1) nije mi se trčalo
2) mislim da sam se dosta natrčao, pa ne bih trčao ni da mi se trčalo (verovatno) (moguće) (slabo moguće ali ipak moguće, mada teško moguće)
3) garmin mi je, kada sam sa kučetom pošao u šetnju, preporučio odmor
nakon ne-trčanja jutros, opet skoro tri sata na bicikli

danas u kratkom, sunčanjeeeee

letooooooo
(makar na jedan dan)
guššššššttttttt
nisam pocrneo ali polako, biće i toga

nakon 80 i nešto km pre dva dana, 60 i nešto juče, danas 70 i nešto
kad sabereš 80 60 70 i tri puta nešto, dobiješ 220km, nije loše

valjda ću sutra opet trčat

jutros samo 3km šetnje
osim ovog bicikliranja of kors
nisam stigao da naručim delove
hoću da uzmem dva ogledalceta ali ona velika za e-bike
da se navikavam na pogled u retrovizor, zbog motora
nešto sam učio i o kontra-upravljanju
na bicikli je kontraUpravljanje pomalo kontraIntuitivno
ili nemam pravi tajming, ili sam pomalo štedljiv prema volanu
javili mi da je umrla drugarica, još jedna od oko 40 godina

nismo se tako dogovorili
još sam nešto razgovarao sa Vešticom, o tome ću sutra
video sam da je neki zovu i Četka (chat-ka)
veštačka četka, ali inteligentna

kad imaš smart usisivač, što ne bi postojala i smart četka

zašto sam jutros trčao?

izgleda da polako postajem kopija onog ludog pisca
kao što je on pola dana pisao pa išao da trči, a niko ne zna zašto, tako se ja pre nego što ću pola dana provesti na poslu (6 dana u tjednu) ili na bicikli (nedelja) odmetnem na trčanje a da se ne zna iz kojeg razloga

jutros nisam imao razlog ali sam imao izgovor

trebalo je proći pored groblja i videti jel cveće u redu i posle toga do pijace po nešto zeleniša i nekog drugog cveća za sađenje, pa rekoh lola ionako ide biciklom a što ja ne bih trčao

naravno kada sam već krenuo, koliko god prvobitna ideja bila "mogu i samo 6-7 km", na kraju sam naravno već bio blizu 9 pa sam sim-tam zaokružio na deset.

uporno trčim u onim saucony pod špijunskim imenom Šift Prve (leva svetlo- a desna tamno- plava) i tu smo već na 964km, da ne poveruješ
a superlepak drži li drži

juče popodne biciklom 82km i bogme beše pohladno kad god su se navukli oblaci

 inače po suncu nije bilo loše mada je duvao severac i svo vreme je bilo što bi rekli "friško"
valjda danas bude malo bolje

no da se vratim na patike

rešio sam da NEMA PREGOVARANJA

čim Šift Prve napune 1000km, idu na žicu
one i Asics Noosa FF koje imaju 1128km i više ih ne nosim

taman mogu na jednu žicu dve leve, a na neku drugu žicu dve desne, poželjno u nekom drugom gradu, da ne kažem varošici
jeste da patika nikad nije previše, ali meni fali prostora u stepeništu, a ako zafali patika lako ću dokupiti još neke

da se ne vrtimo u krug...

naslov je citat iz jednog odgovora Veštice gde sam po treći put pitao nešto slično jer sam razmatrao opcije odozdo pa odozgo pa opet... i na kraju sam dobio dijagnozu da sam osoba koja ima previše mogućnosti izbora i da zbog toga previše razmišljam i preispitujem koja je najbolja opcija, dok su ljudi koji nemaju izbora na neki način prosto zadovoljniji jer ih ništa ne muči, svaka odluka je ujedno i jedina pa donekle i nije odluka nego više situacija, kako bih rekao.

elem danas sam opet loše ustao (mada sam navodno dobro spavao, barem prema garminovim grafikonima) a posao je trebao da počne malo ranije i onda sam imao sprint duatlon - što kraće trčanje i što kraće zadržavanje u Lidlu gde sam evo stigao već treći put u 4 dana, jer sam čekao da se okrene mesec pa da tek onda kupim sve što smo istrošili, da mi računi ne odu uludo nego da se sabiraju u april zbog onog kupona -10% na kraju.

trčanje na kraju uopšte nije ispalo TOLIKO loše koliko sam se plašio, nepunih 9km ali na vrh brda severno od grada (oprao me leden vetar iako je kući pokazivalo +10)  pa kroz predgrađa nazad do parkinga gde sam ostavio biciklu, i opet je bilo stani-pani da sve potrpam jer sam dopunio zalihe karlsbrau bezalkoholnog (12 komada) mleka od litar i po (8 komada) par velikih tegli maslina i majoneza od repičinog ulja i ostatak od nekoliko sitnih stvari sam jedva nabio u bisagu jer je korpa već bila prepuna, a ja uporno zaboravljam da stavim drugu bisagu.

valjda na proleće opet stigne nova tura u lidl pa kupim još dve ili čak 4 jer ih stalno premeštam sa bicikle na biciklu.

posao ćemo završiti već iza podne, najavljeno je sunčanih +15 ali uz severac će to teško biti baš neki letnji dan da se vozi u kratkim gaćama, a valja ošišati i travu u dvorištu koje je od kiše polublatnjavo tako da su svi izgledi da će već odavno najavljen "lep sunčan prolećni vikend" proći u kombinaciji pet agonija i nijednom uživanju.

deset po deset

nakon jučerašnjeg ćorka kada sam hteo pre kiše, pa me uhvatila, danas sam ja uhvatio nju.
srećom nije bila mnogo jaka, ali nije ni rosulja sipulja, a onu reč "srećom" nisam upotrebio ni zbog patika ni zbog kačketa ni zbog guzice (ona je uvek zaštićena slaninom) nego zbog slušalica.

jutros sam samo do pola trčanja slušao radio, a od pola sam se setio da porazgovaram sa Vešticom da mi objasni razliku između Dobrog sna, i Dobrog buđenja.

naime osetio sam da mi se nervni sistem resetovao na neki loš MODE jer sam se probudio u 6:30 skroz odmoran i naspavan, no rekoh rano je, mogu još malo da odležim, zaspao na pola sata i u 7:01 se probudio kao da me je neko vratio celu noć unazad a ne premotao pola sata unapred.
pa smo malo popričali o tome i ispalo je da sam sve ispravno pogodio no ipak nije loše "čuti drugo mišljenje", posebno od navodno kvalifikovanog modela.

zbog opšteg bunila i dezorijentisanosti nisam očekivao ništa više od 6-7km no nekako sam produžio krug da vidim da li se vratila i druga roda na dimnjaku napuštenog stovarišta, jer je jedna došla pre desetak dana a druga nikako da se pojavi.

jutros sam video da su napokon obe tu, jedna je na gnezdu a druga je u Kolubari i prežderava se ribama i žabama.
evo šta kaže nauka o toj dinamici:

Evo kako to obično ide, bez romantizovanja, ali zanimljivo:
Ko se prvi vraća?
U ogromnoj većini slučajeva mužjak stiže prvi.
On dolazi ranije da:
zauzme staro gnezdo (ili lokaciju ako je oštećeno),
popravi ga,
i praktično “rezerviše teritoriju”.
Zato to što si video ima smisla: ona koja je već tu verovatno je mužjak.

Dolazak ženke
Ženka stiže par dana do dve nedelje kasnije.
Ako je to isti par od ranije (što je vrlo često), oni se prepoznaju i nastavljaju gde su stali. Ako nije — mužjak pokušava da privuče novu ženku.

Ko pravi gnezdo?
Oboje rade, ali ne isto:
mužjak donosi materijal (grančice, travu, svašta što nađe),
ženka “arhitektonski” slaže i uređuje.

Ono što si opisao — jedna “petlja” po gnezdu, druga lovi — savršeno se uklapa:
ova na gnezdu je verovatno ženka koja uređuje,
ova u vodi je verovatno mužjak koji se hrani i kasnije donosi materijal.
Ali nemoj se iznenaditi ako zamene uloge — oba pola love i hrane se.

Jedna važna stvar koju ljudi često pogrešno misle:
Rode nisu striktno “romantično verne” jedinke, već su verne gnezdu.
Ako se oba partnera vrate — biće zajedno opet. 

Ako ne — novi par se formira na istom mestu.

idemo na novi nivo!

sve moguće anegdote o ludom i zbunjenom smo već prežvakali trista puta, ali kao i sve ostalo u srbiji, dolazimo u fazu kada lude institucije izluđuju zbunjenog.

naime kada sam juče upalio aplikaciju da prijavim stanje struje, na jednom od tri strujomera mi je pisalo "stanje je prijavljeno"

wtf?

dalje uvidom u podatke vidim da umesto 30k jeftine i 70k skupe struje (otprilike) to stanje glasi 60k jeftine i 20k skupe.

umesto na trčanje odem ujutru biciklom do el. distribucije, portir me pošalje na šalter, šalteruša nazad na portira, portir u jednu kancelariju gde naravno nema nikog, u drugoj doručkuju i skrolaju instagram pa sam morao da sačekam da obave svoje jutarnje rituale, za platu koju od mene kao korisnika primaju.

sve je naizgled rešeno jer mi je žena rekla da je prijava po nekoj kontroli stornirana i da je onome ko je poslao prijavu poslat i email da je ispravi, no vidi vraga, par sati kasnije taj email je stigao - taddddmmmm - meni :-)

u aplikaciji uopšte nemam opciju da ispravim prijavu, iako su mi u mejlu dali precizna uputstva da kliknem na određenom ekranu na nepostojeće polje.

obzirom da je rok za prijavu do 10. u mesecu valjda se dotle nešto dogodi, u krajnjem slučaju je ova službenica rekla da će ona ručno sve prepraviti prema podacima koje sam ostavio.

nakon tog nerviranja sam bio iskreno fasciniran činjenicom da sam uopšte otišao na trčanje, sat vremena nakon što sam planirao (zbog kiše) tako da sam drugi deo trčanja kaskao po sipulji, koju posvećujem elektrodistribuciji.

iako sam bio zacrtao da "moram" minimum 6-7km na kraju je opet izašlo na deset, prosto bih samom sebi negde ostavio WOW stiker, samo nemam gde.

aprilili

i tako ja jutros pomislih - fuj, opet rosulja!

zatim dođem kući sa trčkaranja (10.04 km sa prosečnim pulsom 119) i otvorim prognozu, rekoh još ću ja plakati za ovom rosuljom kada me poplavi ovaj cunami naredna dva dana...

dođoh videh zaplakah

elem, otišao biciklom na drugi kraj grada, vezao je ispred trafike za saobraćajni znak, trčao 4.2km u jednom pravcu (ka Bosni) pa okrenuo nazad tačno u krivini iza koje nestaje mobilni signal (jer sam na slušalicama pustio internet radio) pa pred kraj u gradskom parku otrčao dva kruga od 2/3km (otprilike) po tartanu, da dopunim do 10km jer je sve pretilo da mi izađe na osam i po, odnosno pola devet

garmin mi je predložio nešto malo minuta, možda 38 ili neka slična cifrica @ hr 115, a ranije pre nego što sam promenio pace u hr, obično mi je te rikaveri preporuke davao oko 7'15"/km pa me baš zanima kako će ovo prokomentarisati obzirom da, šta god mi preporuči, meni uvek ispadne oko šestice po kilometru

a pulsevi šetaju od 115 do 130

nakon što se pomerio sat, imao sam dve noći lošeg spavanja pa dve noći dobrog a što je pervezno je da sam umesto da zaspim u isto vreme na satu (23 umesto 22) ja sam ostajao budan do 24, kao da se sat pomerio kontra

ranije se budio u 5, sada se to zove 6, a ja se budio u 7

no evo vratilo se na staro

jet lag, ali bez jet-a :-)