jer noge će svakako često biti umorne, duša ponekad, a u crkvu idemo da se pomolimo za novčanik, da uvek bude na vrhu zadatka
naime posle jučerašnje-popodnevnih 68km na bajku, jutros sam imao dva izgovora da ne trčim: opet sam vezao tri dana 11+10+11km, ravno-ravno-brdo, i to je drugi izgovor, a prvi je bio na početku rečenice.
samo da me ne uhvati talas odmora o kojem stalno pišem, jer nema ništa slađe nakon dana odmora uzeti još jedan pa još jedan pa još sto+jedan.
eeee, sada sam se setio drugog izgovora koji sam malopre zaboravio pa se u hodu snašao da završim rečenicu: imao sam zakazan težak tretman na poslu i znao sam da će to da me dokrajči ako se na trčanju bar malo orknjim.
to su draži nedeljnih ciklusa kada radiš i subotom.
popodne je već po navici moralo biti lagano pa sam za promenu otišao biciklom u brda na južnoj strani odakle puca pogled na lovćen, dobro možda ne baš na lovćen ali itekako puca na venac lokalnih planina sa nekoliko vrhova između 1100 i 1350mnm.
ajd nisu neke silne planine pa se baš ne može reći da puca, ali pucketa.
nikom nije jasno kako onolicna istra ima učku koja je viša od svih ovde mojih planina, to su talijani nešto sredili preko veze, očito je totalno nezasluženo.
Nema komentara:
Objavi komentar