petak, 2. travnja 2021.

komentari i blaćtrućizam

jedan od kolega maratonaca je moju priču o kamenju pored puta shvatio kao da sam mislio nešto dosta dramatičnije od onoga što sam umetničkim okom uhvatio u kadar, pa mi je napisao par redova podrške:

"Dobro je da te radi strah od smrti, i mislim da te radi i na dobar način, jer bez istinske spoznaje smrti, nema života. Jedino što ti zapravo može doneti mir je naučiti da pustiš sve (i svakoga) sa radošću na prilici što ste dobili pa makar i jedan zajednički momenat na vašim putevima."

pa jeste, svakako je lepo kada čovek nije sam kao vuk nego proživljava te neke zajedničke trenutke sa osobama koje imaju slična interesovanja ili sa slučajnim prolaznicima, kao neki atomi koji se tako sudaraju hteli to ili ne, i onda sva ta iskustva i uspomene ostanu utkani u ono što zovemo život. ja sam pak odgovorio više matematički:

"ipak ima fore do smrti, valjda, više sam skoncentrisan na najbližih par godina i kako najpametnije da ih potrošim. kad pokušam da premotam film, rekao bih da sam od svih natrpanih godina straćio barem jednu četvrtinu, dakle moglo je i bolje. od smrti puno više nelagode donosi čak i sama pomisao da nešto može da me omete u tim pokušajima da nadoknadim propušteno dok ne bude prekasno, tipa neka bolest ili bilo koji oblik invalidnosti. svejedno bih već trebao da budem zadovoljan, u svakoj od onih "dobrih godina" sam proživeo više nego što mnogi naberu za ceo život."

s tim da kad kažem nadoknađivanje, ne mislim na stvari tipa nisam se nikad popeo na Midžor ili iz blizine gledao Prokletije, sve je to jedno isto kada ga pohodi isti čovek, i isti je doživljaj kao kada sam na bilo kojem vidikovcu na 500m nadmorske ovde u okolini, ili onomad kada sam sa atl. klubom iz Zagreba išao na planinarenje na Međed. ako voliš kretanje, u principu ti na uspešnost izleta ne utiče lokacija, jeste lepo kada si negde gde nikada ranije nisi bio ali to ne znači da treba bezglavo leteti naokolo samo da bi "udarao recke".

kao što sam i najavio, prvog aprila nisam trčao jer mi je onih 18km dan ranije nešto jako teško palo, pa rekoh da pokušam da se bar jednog dana ne premorim. no nakon 60km mtb-a tu po okolnim brdima, tokom kojih sam puno više vremena proveo po makadamima i kamenjarima nego po asfaltu, nisam nešto siguran da sam se baš odmorio :-) 

svakako je najavljen period nestabilnijeg vremena pa će trčanje ili hajkovanje biti prigodnija opcija.



Nema komentara:

Objavi komentar