petak, 20. ožujka 2020.

devedeset_tri

ima taj jedan krug od 93km koji prelazi preko poprilično nezgodnog brda, i koji sam se u vreme najbolje forme jedared nameračio da prevezem za ispod 3h i nećete verovati ali trebalo mi je 3h03' fuj.
išao sam tada nekom najgorom biciklom, koja mi je bila samo za rganje po tim razrovanim asfaltima, i eto, da sam išao nekom najs biciklom to bi verovatno bilo ispod 3h ali eto.
sunce moje malo nije mi se dalo.

to je bio neki Scott sa zaobljeno-spljoštenim cevima koji sam kupio od slovenačke reprezentativke Vide Uršič i nikad mi nije bilo jasno kako je ona to uopšte vozila obzirom da je i meni taj ram sa svojih 54.5cm (od centra do centra) i gornjom cevi od 56cm bio za prst preveliki a mo'š misliti kako je cura to vozila a bila je par cm kraća od mene.
u originalu je bio crn pa sam ja nakon nekog vremena odlučio da ga prefarbam s tim da sam ostavio ceo trougao u crnoj boji a prednju i zadnju viljušku sam obojio u neku bež nijansu što je KAO trebalo da podseća na hromiranje koje je bilo rezervisano samo za top modele.

nakon nekoliko godina sam ga opet prefarbao u narandžasto s tim da je prednja viljuška pak dobila crnu boju, a nalepnice su bile crne na narandžastom ramu i oranž na crnoj viljuški.
na kraju je pre par godina završio kod mog pašenoga (muža Loline sestre od strica) tako što sam ga zamenio za nekoliko džakova granula za pse :-)
eto cela ta priča o Tom krugu je nekako uvek bila vezana sa Tom biciklom, jer sam jedino njom napadao prosek, otud mi se i nezvanični profil na fejsu zvao Čedo Proseka.
znači to je sve bio uvod...

i pre nedelj-dve sam video da na tom putu postoje nekakvi štatijaznam Segmenti i to me zaintrigiralo jer sam nekao bio u rangu +10% od tih rekorda a tada sam poprilično nonšalantno odvrteo malo kraći krug (tzv. "Paprika", za one što su pratili na času) na mtb-u sa amortizerom, slučajno takođe Scott ali skroz svemirska mašina u odnosu na ono Vidino cestovno čudo.

i rekoh, ne pada mi na pamet da se lomim na trkačkoj po tom rndavom asfaltu, danas ću da sednem na onaj drugi mtb (GT) i da uzjurim tu, i biće to super trening, a videću koliko će mi ta žurba popraviti vremena na Segmentima, u odnosu na vožnju pre par nedelja.
za jedan od segmenata sam bio skoro siguran da ću ga oboriti jer mi je falilo zaista malo, a za druga duža dva nisam imao pojma koliko mi treba vremena obzirom da su svi bolji rezultati postignuti na trkačkim biciklama novije generacije, a ja krećem čeličnim mtb-om od 15+ kilograma.

što jes - jes, bio je povoljan vetar u leđa ali prevashodno je odlučujući faktor bio što su meni noge bile više nego raspoložene, čemu kao dokaz može da posluži da sam na celom krugu napravio 26.5 prosek od-kuće-do-kuće, toliko zaista nisam očekivao.
posebno treba naglasiti da je najveći spust bio isprekidan sa nebrojeno krivina u kojima je umesto bilo kakvog asfalta bio pesak ili zemlja pa se moralo promileti 15 km/h.
segmente sam naravno pocepao na atome, štaviše umalo sam onaj duži prešao za vreme koliko je do danas bilo dovoljno nekom da drži rekord na 3km kraćem :-)
(obzirom da se preklapaju jer je brdo iz dva dela pa postoje dva starta i dva cilja, nevermind)

eto, sutra je drugi dan proleća i poslednji lep dan u ovom klimatskom mikrociklusu a šta će biti nakon toga, bumo vidli.
što reče Đoni Štulić, danas je prvi dan u proleću, a on pedalira kao da je poslednji
(jednom kolegi maratoncu i bivšem blogeru je na taj dan umrla majka i pre mnogo godina smo pisali blogove o tome; sada više nismo u kontaktu ali eto istog dana je u Srbiji pala prva žrtva najmodernijeg virusa pa je i tom čoveku ovaj prvi bio poslednji, život piše romane jbg)

Nema komentara:

Objavi komentar