04 ožujka 2020

taj dan (take #2)

ima taj jedan dan u mesecu, možda dva, kada blogovi trpe a bogovi žmure na jedno oko, i to je dan kada sve čega se sećam iz poslednjih par nedelja pokušam da sumiram u mejlu prijatelju englezu koji je završio kao inžinjer u italiji, biciklista i kasnije maratonac...

baš kao i armstrong jalabert i antić :-)
mislim da je čak i lenka ilavska trčala par maratona, imao sam priliku da je upoznam na nekoj trci u slovačkoj pre puno godina.

pada kiša, kučići će da preskoče jutarnju šetnju pored reke, a ja ću tih murakamijevih obaveznih 10km sabiti u (nadam se dosta manje od) sat vremena, koliko mi je ostalo fore do spremanja za posao.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

sat kasnije, prijavljujem 10.2km za 50 minuta, po pljusku i kroz baruštine.

šta će ove godine od mene biti, nemam pojma.
čas mi se učini da sve ovo nije tako loše, poput onog segmenta od pre neki dan, a čas mi sve izgleda jadno i bedno, nekako mi nije srazmerno da uzbrdo mogu po 5'28'' a po ravnom jedva 4'55'', kuku!

PS

sva sreća da smo onog zeku pronašli juče dok je bilo suvo,
danas bi po ovoj poplavetini pogreb bio malo dramatičniji


Nema komentara:

Objavi komentar