spreda i odzada

radiš 30 dana pa dobiješ platu, kopaš pa ogladniš pa kupiš burek, trčiš trčiš pa ožedniš pa kupiš vindija izo, možemo sad otvoriti debatu da li su plata burek i izo nekakva nadoknada, zaslužena pravda za organizam, ili nagrada, zavisno kako shvatiš.

ako posle dva sata šetnje sedneš na pečenje prošek i palačinke, očigledno se ne radi o nadoknadi nečeg materijalnog, eventualno duševnog bola ako ti je dva sata šetnje palo baš toliko teško.

meni pak nije toliko zapelo ni do pečenja ni do kefira, najviše volim da se nagradim nekim izletom i par sati slobodnog vremena.

i sad tu, postoji i ona neka jednadžba da na kraju dana svedeš sve i podvučeš crtu, i u tom smislu nije ni važan redosled.

+5+5-5-5 jednako nula, i isto tako
-5-5+5+5 je opet nula, i sutra krećeš ispočetka.

dakle može ti se ići na trčanje pa patiš (-5) pa ti se ne ide na posao pa patiš (-5) i onda se najedeš palačinki sa nutelom (+5) i odeš na neki dobar izlet (+5) i opet sve jednako dođe na svoje, na onu nulu s kojom krećeš i s kojom završavaš svaki dan.

eto zašto je nekad jako ali jako ali prejako i baš prejako jako bitno da tih +5 odradiš odmah ujutru.

odeš na trčanje i pojedeš dve jabuke i popiješ pola kile kefira i onako sav polomljen odeš na posao ali boli te đoka, ti si svoje pluseve već upisao i sve do kraja dana može biti minus, koji ti više ne može ništa, prccccc Milojka.

i tako dođemo do desetina scenarija i do ovog današnjeg tojest kako pojesti govno umesto bureka.

ili palačinke.

kreneš vredno i radno u novi dan, zapneš koliko god možeš, računajući da ćeš kasnije u toku dana uknjižiti sve zaslužene pluseve, i dogodi ti se čudo.

ne Điboni, ne dogodi se čudo nego se dogodi prccccc Radojka.

uradiš sve, nešto malo otaljaš užinu bez ikakvog nagrađivanja jer nemaš ni vremena ni apetita jer je veliki posao na grbači sve do Maja, i napokon kreneš na izlet* i počne kiša i još veća kiša i vetar i padne temperatura a ti si bio u nekom skroz pogrešnom filmu i kanalu kako će biti lep i sunčan dan koji samo jedva čeka da te nagradi za sve one minuse od ranog jutra.

i pokisneš i smrzneš se i vratiš se kući da se presvučeš i sačekaš da stane kiša i sve ti se smuči i završiš dan sa gomilom minusa.

prccccc Stanojka.

u pogrešnu si banku ulagala, umesto u sebe.

sve što si radio pola dana mogao si i po kiši jer je ionako u kući koja se renovira, mogao si i umoran jer stajati na podu i milovati zid prstićima baš i nije neki kik boks, sve si mogao, ali nisi.

jer čak nisi ni prognozu pogledao, nego si se od ranog jutra zatrčao da upišeš taj prvi minus.

koji je nekom drugom možda plus, nekom odgovara da ti renoviraš a boli ga đoka da li ćeš otići na zasluženi izlet, i ne možeš nikog ni kriviti, ako tebi nije stalo do sebe, što bi se drugi brinuli, njih samo zanima koliko si rintao i odmazgačio.

čak sam i više nego često u životu trpeo bezobrazne doze pasivne agresije kada pre posla odem na trčanje, vrati se dovde, vrati se donde, dokle ćeš ostati, a baš moraš ponedeljkom, ponesi telefon, aaa ne nosiš telefon, nemoj da se premoriš ima posla, haha kao da mi je ikada iko na poslu rekao nemoj da se premoriš, biće ti teško na trčanju :-D

*izlet je sve što je u prirodi, nebitno da li jak trening, polutrening, hajk sa dogledom u rancu pa sa nekog brda gledaš drugo brdo i analiziraš puteljke i šumarke, vožnja bajkom do neke sledeće varošice odakle ćeš na trčanje ili hajk, šetnja sa nekim od pasa ili svima zajedno, sve je to izlet, zato sam koristio taj krovni & kišobranski termin koji sve objedinjuje.