dinar po dinar sitnina
kamen po kamen kamenjar
dan po dan polusezona
ponekad pomislim kako sam imao pauze od 6 i 8 nedelja od trčanja, zbog bolesti ili povrede mada češće povrede, pa se vraćao pa ništa strašno, maltene nastavim di sam stao
onda pogledam koliko dana nisam trčao pa me uhvati panika, ne da li ću biti sporiji jer sam ionako i ranije uglavnom trčkarao i od toga uvek mogu brže, nego imam neki neopisivo glup osećaj da ću ZABORAVITI da trčim.
kao da ću izaći na ulicu i stajati na trotoaru i kažem nogama ajmo dečki gas a noge kažu mi smo znate zaboravile da trčimo, umemo samo na hajk i na bajk.
ovaj put sam umesto bajk pa hajk (utorak i sreda) imao bajk pa bajk (četvrtak i petak) s tim da je četvrtak bio trening a petak РЕЦОВЕРИ od par sati naokolo hranjenja dva legla napuštenih štenaca, jednima smo pravili i kućicu od kartona i najlona.
čak i taj recovery je ispao 35km što sa onih 64 od juče ispadne skoro stotka, a recimo kada sam išao 84 pa sutradan hajk, ostao sam na 84.
vidi vraga!
manje je više, što kažu treneri i guru koučevi.
sutra počinje vikend što znači da neću na posao ali ću više raditi po kući, treba jedna prostorija da se pređe unutrašnjom bojom po drugi put i da se odmere i ušrafe neke police.
pa posle toga daće bog na bajk, koliko shvatam još subota će biti prolećno sunčana a nedelja nam sprema siva iznenađenja fuj.
pa ću morati na trčanje, gulp.
neko je u lokalnu grupu stavio sliku grada iz 1960., kako je ovo ružno i jadno, nigde parkinga, samo drveće:
Nema komentara:
Objavi komentar