onda nastavim onako virtuelno da šetam hodnicima i spratovima pa proverim usput i uvoznika jedne marke mobitela koji tamo imaju veliki salon.
tu uđem u sekciju "otvoreni proizvod" da vidim ima li šta zanimljivo a da je za đabe, i pronađem koješta.
nastavim da gledam u sat koliko mi treba vremena do beograda jer se bojim da se nešto može i rasprodati čim se dućan otvori u akademskih novobeogradskih 10h, moš misliti.
očigledno beograđani nedeljom idu na pijacu i na misu, pa se nikom ne žuri da otvori tržni centar nešto mnogo ranije.
sad sklapam logistiku, odjuriti kolima do tamo, uleteti što ranije i kupiti šta ima zanimljivo dok se nije prodalo, onda natenane proći ostatkom trž.centra i isprobati kojekakve salomone hoke sauconyje i ostalo, zatim popiti kafu sa lolinom najboljom drugaricom i ostaviti njih dve da ćakulaju par sati dok ja izvadim bajk iz gepeka i odvezem treningić do nekog lidla na pola puta nazad, bio to šabac ili obrenovac.
kažem lidl jer je to default zbog parkinga a u svakom gradu zbog drukčije ponude nađem neki drugi alatić ili šrafić.
ako ne tako, onda bilo kako drukčije, bajk hajk bajk hajk hajk bajk
Nema komentara:
Objavi komentar