dan po dan, zgubidan

evo šta sam našao, tojest šta kaže sat kada mu uđeš u ono poglavlje izlazak/zalazak sunca:

juče je od izlaska do zalaska prošlo okruglo 10 sati, a za 21 dan od tog jubilarnog podatka će dan trajati 11 sati. izlazak će se pomeriti 31 minut ranije a zalazak 29 minuta kasnije. nakon toga će otprilike za još neke tri nedelje sun vs. no sun (nesanica) doći u fifti-fifti omjer ili preciznije tvelv-tvelv.

radujem se i ovom popodnevnom produžetku dana mada ni sadašnji nije tragičan ako rano završiš na poslu, ali se posebno veselim jutarnjem pomeranju dana jer ovako konstantno upadam u cajt škripac pre posla, ponajviše zahvaljujući dugačkom doručku. naime jutros sam slučajno pogledao na sat pre i posle doručka i nehotice izmerio tih monstruoznih sat vremena od sipanja vode u bokal i vađenja hleba iz špajza, postavljanja svega na sto, spremanja bele kafe, uključivanja tostera, pečenja nekoliko serija tosta i mazanja koječega, zatim pranje sudova i istresanje mrvica vrapcima kroz prozor i voila' NEĆETE VEROVATI da je prošlo sat vremena, samo par minuta manje. 

tu ide i povezivanje svega žičanog i bežičanog i paljenje internet radija jelte.

i sad umesto da doručkujem pola sata umesto sat, ja čekam da svane pola sata ranije da bih imao dovoljno vremena za trčanje. koje je jutros ispalo katastrofa. A EVO I ZAŠTO:

vazduh iz snova, čist kao savest, južina, dosta vetra ali mlako, +8, taman za trčanje u tankim helankama i duksu. prekjuče sam odalamio onaj brdski time trial od 20-ak minuta što je ispalo kao ravna trka na 5km pa sam shodno tome juče odmarao, i jutros krenuo "bilo gde" gde će mi biti lepo. i onda zbog neke logistike i dogovora ostanem na stadionu umesto da odem dalje u prirodu i krene nepregledan marfijev niz...

na glavnom stadionu se šljaka na pravcu i u dve krivine pretvorila u blato, a na drugom pravcu je odranije kamenje i džombasta zemlja s tim da sam na to računao. nakon nekoliko stotki (strides, not sprints) sa kaskanjem kroz krivinu sam shvatio da se puno mučim i da me ipak noge zatežu od prekjuče, a trčanje laganim tempom na stadionu bih radije prepustio nekom drugom mentolu, za to je ipak šuma.

nakon par minuta istezanja i razmišljanja kako spasti jutro, odem na pomoćni gde nema blata jer nema ni staze nego samo pravougaonik terena, i tu napravim nekoliko krugova sa ubrzanjem na dužem pravcu & kaskanjem iza golova. opet shvatim da nisam dovoljno odmoran za to pa odradim još jednu turu razgibavanja i istezanja, i dotrčkaram nazad kući. najlepše jutro od početka godine sam samo tako BACIO JE SVE NIZ REKU i evo sada pljušti i zahladnelo je i poprilično ću da nadrljam šta god za popodne smislim kao nadoknadu.

dakle 3.5 + 2 + 2.5 NEĆETE VEROVATI KOLIKO JE PRETRČAO čitavih osam kilometara a imao sam preko sat vremena i ponudu koja se ne odbija, da osmislim bilo kakav rikavery izletić po tom mlakom zimskom jutru mirisnih boja. što reče ona starogrčka sevdalinka, kakvo ti je jutro takav ti je život.