jutros sam završio kompletno oslikavanje zidova najmanje sobe s tim da sam odustao od ideje da nacrtam freske pa sam samo sve zidove prefarbao u žuto, i to u onu jaku žutu. sanjati ćemo žuto, pevali su Gustafi.
i to sam završio i došlo je podne i marenda i tu sam stajao pola sata neodlučan šta da radim.
pokazivalo je +18, verovatno je realnije +17 kao što su kompjuteri i telefoni tvrdili, uz nešto vetra osećaj bi bio 15-16 što još uvek znači da je moglo da se vozi u kratkim gaćama, mislim na cestovnjak ili mtb.
nisam imao dobar osećaj koliko sam umoran od radova, nekako sam bio pokočen i krut.
možda je to bio pravi trenutak pravog dana prave godine da sebe upitam da li sam još uvek sportista, ili barem sportista-rekreativac, a ne samo rekreativac.
naime u neka stara vremena se nije ni postavljalo pitanje da li sam umoran, prosto sedneš na biciklu i odeš na trening pa ako ti baš ne ide onda malo više trpiš i mučiš se ali svakako ga ne izbegneš sasvim.
eto to je valjda ta razlika između zadovoljnog i nezadovoljnog.
da li si se usudio, da li si rizikovao, da li si pokušao.
doduše i prognoza se završavala sa apokaliptičnih +3 u poslednjem svetlom satu pred mrak, e pa sad dokle otići i koliko ostati, jer vetar, nisko sunce i hladovina, +13, to je zemlja i nebo naspram sunčanih +17 u podne, pa me je i to malo pokolebalo.
opet, i par sati dobrog treninga je uvek pobeđivalo ceo dan rikaverija.
odvozaj 60km do daske pa se posle šetkaj do mile volje.
ali eto, zatečen tim osečajem natečenih i tromih nogu, seo sam na city bike, odvozao 25km niz vetar do nekih 400m nadmorske, tu malo uspešačio preko brda i provukao se kroz baruštine, pa se sa druge strane polukružno vratio prema gradu i prema vetru, za nešto manje od ukupnih 50km.
i tu se vraćam na isto pitanje, biti zadovoljan jer je izlet prošao skroz ok i jer je dan bio lep, ili biti nezadovoljan jer je možda moglo nešto bolje ili više?
Nema komentara:
Objavi komentar