doduše prvog dana sam bio 3h na motoru i samo šetao (i malo e-bike), a drugog dana sam imao 5km trčanje i 1h50' na motoru, ali burazeru tih gotovo pet sati na motoru u dva dana, tolika skretanja na parkingu/poligonu, na teškom motoru pri malim brzinama i volan je jako "težak" kao u starim automobilima pre servo pomoći, i bogami moraš solidno da ga povučeš ili poguraš do skoro_krajnjih položaja dok radiš tesan slalom.
noći su bile tako-tako što se tiče spavanja, garmin je očajavao i preklinjao da se malo odmorim, pokazivao mi ocene spavanja od 25 do 51, spremnost za treniranje od 1 do 12 (!) i još par smakosvetovskih parametara.
čak mi je i projektovano vreme polumaratona još uvek preko dva sata a mislim da je posle duge pauze i prvog trčkaranja bilo oko dva i po sata, a projicirani maraton niti ne proveravam jer je zima i dani su kratki, i svakako ga ne bih završio pre mraka.
jutros sam zato malo produžio šetnju sa psima do 6km, no ako noge nisu, stradao je mali mozak kada sam ušao u leđni severac koji mi je kroz rupu na kačketu prosvrdlao lobanju i prošao direktno unutra kao burgija.
i pretvorila mi mali mozak u burger, valjda se zato zove burgija.
možda je i veliki mozak postao zaleđeni burek.
zamišljam svet u kojem bi bilo sasvim normalno da građanstvo vežba mozak na taj način što će na primer u novembru u pekari tražiti burgiju sa mesom, a u bušilicu stavljati burek broj šest.
ili će kupus kiseliti u burgeru a u ćevabdžinici - daćete mi jedno bure sa senfom i kečapom.
Nema komentara:
Objavi komentar