Umesto da se bavim trčanjem ili biciklom, razrađivao sam rezervni plan: da odem na zvanični poligon, izmerim vežbe i kredom ih iscrtam na jednom napuštenom parkingu koji je u međuvremenu postao deponija građevinskog materijala. Ako instruktor bude nešto zanovetao, reći ću mu
„Druže, samo ti meni doteraј motor ovde, na pola puta između nas dvojice. Posle toga uzmi moju biciklu, idi kući i odmaraj se, a ja ću te zvati kad završim. Ili dođi za dva sata da ga odvezeš nazad.“
Kad već ne mogu da kontrolišem instruktora, mogu bar da mu organizujem posao.
Uzgred sam počeo da razmišljam i o biciklima, pošto mi se pokretljivost ramena popravlja i više nisam ograničen samo na uspravni city bajk. Možda bih mogao da izvučem sedište na nekom od Lolinih mtb i pokušam da se vratim vožnji koja više liči na trening nego na obično kotrljanje po kraju. Samo još da izmerim sve te bicikle i utvrdim na kojem mogu pristojno da se namestim. Još jedan projekat koji treba rešiti pre nego što se uopšte krene.
Ujutro su me kučići iscimali u šetnji, a pride su me zabolela leđa, pa sam odustao od trčanja. Ostatak dana prošao je u uobičajenoj vožnji električnim biciklom, malo onlajn šaha i malo gledanja oglasa za motore.
Rezultat od jučerašnjeg trčanja ostaje u arhivi kao dobar napredak, ali me to ne obavezuje da sutra izvedem neku turbo-aktivnost. Neka noge same kažu šta žele, sada kada je rame prestalo da se buni i njima prepustilo sud.
Ja sam, u međuvremenu, već isplanirao dve sledeće nedelje. Sad još samo da se sve to stvarno dogodi onako kako sam zamislio.
Kad već ne mogu da kontrolišem instruktora, mogu bar da mu organizujem posao.
Uzgred sam počeo da razmišljam i o biciklima, pošto mi se pokretljivost ramena popravlja i više nisam ograničen samo na uspravni city bajk. Možda bih mogao da izvučem sedište na nekom od Lolinih mtb i pokušam da se vratim vožnji koja više liči na trening nego na obično kotrljanje po kraju. Samo još da izmerim sve te bicikle i utvrdim na kojem mogu pristojno da se namestim. Još jedan projekat koji treba rešiti pre nego što se uopšte krene.
Ujutro su me kučići iscimali u šetnji, a pride su me zabolela leđa, pa sam odustao od trčanja. Ostatak dana prošao je u uobičajenoj vožnji električnim biciklom, malo onlajn šaha i malo gledanja oglasa za motore.
Rezultat od jučerašnjeg trčanja ostaje u arhivi kao dobar napredak, ali me to ne obavezuje da sutra izvedem neku turbo-aktivnost. Neka noge same kažu šta žele, sada kada je rame prestalo da se buni i njima prepustilo sud.
Ja sam, u međuvremenu, već isplanirao dve sledeće nedelje. Sad još samo da se sve to stvarno dogodi onako kako sam zamislio.
Nema komentara:
Objavi komentar