krenuo sam malo ambiciozno sa idejom da odem 11km do jednog sela preko brda, da odatle otrčim 3-4km do jedne napuštene zgrade prekoputa seoske škole i da proverim da li se pojavio jedan psić kojeg smo do pre sedam dana hranili pa je nestao, zatim da dotrčkaram nazad do bicikle pa na dva točka nazad preko brda kući.
e kada sam stigao na to mesto biciklom, skontao sam da je u toj udolini neka magla i da duva hladan vetar, koji bi me pratio do te škole pa bi me sahranio u povratku onako već malo vlažnog, pa bih onda (iako sam poneo rezervnu suvu majicu) morao biciklom po vetru nazad kući, brrrrr...
tu sam se predomislio i nastavio biciklom dalje, obišao to drugo selo, napravio polukrug prema gradu i na kraju ostao bez trčanja ali sam umesto dvadesetak napravio četrdesetak km biciklom.
mogu reći pomalo me zaboleše i ramena (i zdravo i rovito) i leđa i dupe ali ne od sedenja nego mislim na gluteuse jer mi je malo drukčiji položaj nego na city bike.
zato sam jutros nakon neplaniranog drugog dana odmora od trčanja napravio 6km što je probijanje granice od onih 4 puta po 5km, a i prvi put sam imao prosek ispod 6 minuta, pri čemu su mi i pulsevi bili za desetak otkucaja niži.
gotovo da sam u formi.
danas je 16.10. i ko bi rekao da je prošlo DEVETNAEST GODINA otkako sam daleke 2007. u zagrebu pejsao za sub 3h, to je bilo 14.10. na rođendan moje tašte, zatim smo ostali u Samoboru u ponedeljak pa sam kao nagradu za uspešno odrađen posao zeca otrčao nekih 10-ak km od čega pola po 15% nagibima (ko nije išao ka Rudama i na vidikovac Tepec ne zna kakav je mazohizam propustio), a kada smo se u utorak vraćali (na današnji datum) rano ujutru autocestom, primetili smo neka zbivanja, policiju, šlep službe, i tek kasnije na radiju čuli da je na tom mestu upravo poginuo makedonski pevač toše proeski.
Nema komentara:
Objavi komentar